Странка демократске акције

Странка демократске акције
Странка демократске акције.svg
СкраћеницаСДА
ПредседникБакир Изетбеговић[1]
Генерални
секретар
Халид Гењац
ОснивачАлија Изетбеговић
Слоган„Снага народа!”
Основана26. мај 1990. год.; пре 32 године (1990-05-26)
СедиштеМехмеда Спахе 14, Сарајево
Идеологија
Политичка позицијадесни центар[22] до деснице[23]
Међународно чланствоМеђународна демократска унија
Европска странкаЕвропска народна странка (посматрач)[24]
Боје  зелена
Химна„Ја син сам твој, земљо”
ПДПС БиХ
8 / 42
ДНПС БиХ
3 / 15
ПДП ФБиХ
29 / 98
ДНП ФБиХ
7 / 58
НС РС
2 / 83
Застава странке
Застава Странке демократске акције
Веб-сајт
www.sda.ba

Странка демократске акције (скраћено СДА) је бошњачка националистичка и конзервативна[3][4][5][6][7][8][9] политичка странка у Босни и Херцеговини.

Историја[уреди | уреди извор]

Странку демократске акције су основали припадници организације Млади муслимани. Млади муслимани 1989. године оснивају Муслиманску странку у Југославији (МСУЈ) која је била активна врло кратко, а 26. маја 1990. оснивају Странку демократске акције са Алијом Изетбеговићем на челу.[25]

Идеологија[уреди | уреди извор]

Странка демократске акције је примарно упориште десно оријентисаних Бошњака, посебно националиста и конзервативаца, па је зато описана као национално-конзервативна.[26] Осим тога, такође је описана као исламистичка и панисламистичка,[27][28] док су поједици навели да њени лидери имају везе са Муслиманским братством,[29] те актуелним исламистичким режимима као што су Турска и Иран.[30][31][32] Неки су је чак описали као секуларистичку.[33][34] Подржава централизацију власти у Босни и Херцеговини.[35] Што се тиче иностраних ставова, има тенденцију да буде атлантистичка странка, те подржава приступање Босне и Херцеговине НАТО-у и Европској унији.[28][20]

Мисија и циљеви странке[уреди | уреди извор]

Основни циљеви Странке демократске акције су[36]:

  • снажно и грађанско друштво у којем је човјек — појединац субјект друштвених процеса;
  • правна држава као «помоћна служба« у функцији општег добра;
  • заштита традиционалних вриједности и породице као темеља здравог друштва;
  • поштовање различитих вриједности;
  • заштита националних интереса, вјерских права и слобода.

Битни правци дјеловања странке су:

  • уставна интеграција БиХ, коју виде као децентрализовану државу мултиетничких регија и локалне самоуправе према европским стандардима,
  • измјене и допуне Дејтонског мировног споразума које ће омогућити да се БиХ успостави као функционална и нормална држава,
  • афирмација босанског идентитета као заједничког идентитета свих грађана Босне и Херцеговине без обзира на њихову етничку припадност,
  • изградња повјерења међу народима и грађанима базирану на објективном утврђивању истине у протеклом рату, успостављање јединственог економског простора у БиХ те убрзање процеса приватизације коју прати разумна и правична социјална политика,
  • коалиција са странкама пробосанске оријентације у БиХ и прикључење Асоцијацији народних странака Вијећа Европе.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Bakir Izetbegović is the new president of the Party of Democratic Action”. klix.ba. Приступљено 26. 5. 2015. 
  2. ^ Šedo 2013, стр. 31.
  3. ^ а б в Nordsieck, Wolfram (2018). „Bosnia-Herzegovina”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 10. 10. 2018. 
  4. ^ а б Eralp 2012, стр. 28.
  5. ^ а б Babić 2014, стр. 128.
  6. ^ а б Farmer 2010, стр. 126.
  7. ^ а б Krieger 2012, стр. 102.
  8. ^ а б Tottoli 2014, стр. 81.
  9. ^ а б Filipović & 28 July 2000.
  10. ^ [3][4][5][6][7][8][9]
  11. ^ Perica 2004, стр. 87.
  12. ^ Babić 2014, стр. 128
  13. ^ Farmer 2010, стр. 126
  14. ^ Krieger 2012, стр. 102
  15. ^ Tottoli 2014, стр. 81
  16. ^ Filipović 28 July 2000
  17. ^ [11][12][13][14][15][16]
  18. ^ „Stav SDA o novoj metodologiji proširenja Evropske unije”. ba.n1info.com (на језику: Bosnian). N1. 7. 2. 2020. 
  19. ^ Gallagher, Tom (2. 9. 2003). The Balkans After the Cold War: From Tyranny to Tragedy. Routledge. ISBN 9781134472406. 
  20. ^ а б "Party Politics in the Western Balkans" edited by Vera Stojarová, Peter Emerson
  21. ^ Dyker, David; Vejvoda, Ivan (19. 9. 2014). Yugoslavia and After: A Study in Fragmentation, Despair and Rebirth. ISBN 9781317891352. 
  22. ^ Nardelli, Alberto; Dzidic, Denis; Jukic, Elvira (8. 10. 2014). „Bosnia and Herzegovina: the world's most complicated system of government?”. The Guardian. 
  23. ^ Arnautović, Suad (2018). „The Presidentialisation of Political Parties in Bosnia and Herzegovina: A Mitigated Presidentialism”. Ур.: Passarelli, Gianluca. The Presidentialisation of Political Parties in the Western Balkans. Palgrave Macmillan. стр. 87. ISBN 978-3-319-97352-4. 
  24. ^ Šedo 2013, стр. 92.
  25. ^ Млади Муслимани: Кратак приказ настанка и историјског развитка Младих Муслимана 28. август 2001. Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2012), Приступљено 25. 4. 2013.
  26. ^ „A State of Division”. Jacobin. 8. 11. 2018. 
  27. ^ Xavier Bougarel, "Islam and Nationhood in Bosnia-Herzegovina: Surviving Empires", Bloomsbury
  28. ^ а б Xavier Bougarel. "Bosnian Islam since 1990: Cultural Identity or Political Ideology?", Convention annuelle de l’Association for the Study of Nationalities (ASN), p. 3
  29. ^ „Izetbegović and the Muslim Brotherhood”. 3. 2. 2017. 
  30. ^ „Enver Kazaz: Turkophilia in the Bosniak mentality”. 
  31. ^ „Erdoğan in Sarajevo: It's my Party and I'll campaign in Europe if I want to”. јун 2018. 
  32. ^ „A Look Inside Iran's Spy Network in Bosnia”. Business Insider. 
  33. ^ "Innocence and Victimhood: Gender, Nation, and Women’s Activism in Postwar Bosnia-Herzegovina", Elizabeth Helms, University of Wisconsin Press
  34. ^ "Islam and Bosnia: Conflict Resolution and Foreign Policy in Multi-ethnic States", edited by Maya Shatzmiller, McGill-Queen's University Press
  35. ^ „Bosnia-Herzegovina political briefing: BIH's Troyka Agreement – ambitious or premature plan to exit from 10 months-long government crisis? – China-CEE Institute”. 
  36. ^ „LIČNA KARTA STRANKE DEMOKRATSKE AKCIJE”. Странка демократске акције. Архивирано из оригинала на датум 05. 10. 2010. Приступљено 21. 10. 2010.  (језик: бошњачки)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]