Aerobni organizam

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Aerobne i anaerobne bakterije se mogu identifikovati uzgojom u eprovetama sa tioglikolatnim bujonom:
1: Obligatnim aerobima je neophodan kiseonik, jer oni ne mogu da fermentišu ili vrše respiraciju anaerobno. Oni se prikupljaju pri vrhu epruvete gde je najviša koncentracija kiseonika. 2: Obligatni anaerobi bivaju zatrovani kiseonikom, tako da se oni sakuplaju na dnu epruvete gde je koncentracija kiseonika najniža. 3: Fakultativni anaerobi mogu da rastu sa i bez kiseonika, jer oni mogu da metabolišu aerobnim ili anaerobnim putem. oni se sakupljaju uglavnom na vrhu jer se aerobnom respiracijom generiše više ATP nego bilo fermentacijom ili anaerobnom respiracijom. 4: Mikroaerofilima je potreban kiseonik, jer oni ne mogu da fermentišu ili dišu anaerobno. Međutim, oni bivaju zatrovani pri visokim koncentracijama kiseonika. Oni se sakupljaju u gornjem delu epruvete, ali ne na samom vrhu. 5: Aerotolerantnim organizmima nije neophodan kiseonik, jer oni mogu da vrše anaerobni metabolizam. Za razliku od obligatnih anaeroba oni ne bivaju zatrovani kiseonikom. Oni se mogu naći ravnomerno raspoređeni širom epruvete.

Aerobni organizam ili aerob je organizam koji može da opstane i raste u kiseoničnom okruženju.[1] U kontrastu s tim, anaerobni organizam (anaerob) je svaki organizam kome nije neophodan kiseonik za rast. Neki anaerobi negativno reaguju, čak i umiru, ako je prisutan kiseonik.[2]

Tipovi[уреди]

Kad jedan organizam ima sposobnost opstanka u kiseoničnom i anaerobnom okruženju, Pasterov efekat se može koristi za razlikovanje između fakultativnih anaeroba i aerotolerantnih organizama. Ako organizam koristi fermentaciju u anaerobnom okruženju, dodatak kiseonika će uzrokovati da fakultativni anaerobi suspenduju fermentaciju i počnu da koriste kiseonik za respiraciju. Aerotolerantni organizmi moraju da nastave fermentaciju u prisustvu kiseonika.

Glukoza[уреди]

Dobar primer je oksidacija glukoze (monosaharida) u aerobnoj respiraciji.

C6H12O6 + 6 O2 + 38 ADP + 38 fosfat → 6 CO2 + 6 H2O + 38 ATP

Kiseonik se koristi tokom oksidacije glukoze i formira se voda.[2]

Ova jednačina je zbir serije od tri procesa: glikolize, Krebsovog ciklusa, i oksidativne fosforilacije.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ aerobe at Dorland's Medical Dictionary”. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Hentges, D. J. (1996). „17: Anaerobes:General Characteristics”. Ур.: Baron S. Medical Microbiology (4 изд.). Galveston, Texas: University of Texas Medical Branch at Galveston. Приступљено 24. 7. 2016. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Todar, Kenneth. „Nutrition and Growth of Bacteria”. Todar's Online Textbook of Bacteriology. стр. 4. Приступљено 24. 7. 2016. 

Literatura[уреди]

  • Hentges, D. J. (1996). „17: Anaerobes:General Characteristics”. Ур.: Baron S. Medical Microbiology (4 изд.). Galveston, Texas: University of Texas Medical Branch at Galveston. Приступљено 24. 7. 2016.