Глукоза

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Глукоза (певачица).
D-Глукоза
Glucose structure.svg
DGlucose Fischer.svg
Glucose chain structure.svg
D-glucose-chain-3D-balls.png
Називи
IUPAC назив
6-(hydroxymethyl)oxane-2,3,4,5-tetrol
Други називи
Декстроза, грожђани шећер, крвни шећер, кукурузни шећер
Идентификација
3D модел (Јмол)
Абревијација Glc
ChemSpider
EC број 200-075-1
MeSH Glucose
Својства
C6H12O6
Моларна маса 180.16 g/mol [3]
Густина 1.54 g/cm3
Тачка топљења α-Д-глукоза: 146 °C
β-Д-глукоза: 150 °C [3]
91 g/100 ml (25 °C) [4]
Растворљивост у метанол 0.037 M
Растворљивост у етанол 0.006 M
Растворљивост у тетрахидрофуран 0.016 M
Термохемија
209.2 J K−1 mol−1
−1271 kJ/mol
Стд енталпија
сагоревања
ΔcHo298
−2805 kJ/mol
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Глукоза или гликоза (од грч. γλυκύς - сладак) је најраспрострањенији моносахарид у природи, међутим само као изомер који се зове декстроза или грожђани шећер.[6] Може да се нађе у крви свих сисара, као и у меду и грожђу. Молекули сложенијих угљених хидрата, као што су скроб и целулоза, настају од великог броја молекула глукозе.[7]

Глукоза има врло сладак укус, лако је растворљива у води, а такође је и неопходна за одржавање живота, јер кад се разгради у цитоплазми живе ћелије ослобађа велике количине енергије потребне за многе животне функције.

Тромеров реагенс[уреди]

Реагенс за доказивање глукозе зове се Тромеров реагенс. То је базни раствор бакар(II)-сулфата. У додиру с глукозом настаје црвенкасто-смеђи талог.

Извори[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. 3,0 3,1 Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  4. Solubility of D-glucose in non-aqueous solvents 
  5. Ponomarev, V. V.; Migarskaya, L. B. (1960), „Heats of combustion of some amino-acids”, Russ. J. Phys. Chem. (Engl. Transl.), 34: 1182—83 . Boerio-Goates, Juliana (1991), „Heat-capacity measurements and thermodynamic functions of crystalline α-D-glucose at temperatures from 10K to 340K”, J. Chem. Thermodynam., 23 (5): 403—9, doi:10.1016/S0021-9614(05)80128-4 
  6. „dextrose”, Merriam-Webster Online Dictionary, Приступљено 2. 9. 2009 
  7. Ullmann Fred W. Schenck (2006). Glucose and Glucose-Containing Syrups in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Wiley-VCH, Weinheim. doi:10.1002/14356007.a12_457.pub2. 

Литература[уреди]

  • Ullmann Fred W. Schenck (2006). Glucose and Glucose-Containing Syrups in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Wiley-VCH, Weinheim. doi:10.1002/14356007.a12_457.pub2. 

Спољашње везе[уреди]