Отровна рудњача
| Отровна рудњача | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Поткласа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Agaricus xanthodermus Genev. (1876)
| |
| Синоними[1] | |
Отровна рудњача (Agaricus xanthodermus) је врста печурака из рода Agaricus. Сродна је шампињону, али је нејестива и благо отровна.
Станиште и сезона раста[уреди | уреди извор]
Може се наћи у свим врстама шума, од пролећа до јесени.
Идентификација[уреди | уреди извор]
Шешир је пречника 8-15 cm. U почетку је лоптасто звонаст, затим се отвори али остаје и даље полулоптаст. Веле је боје са радијално постављеним влакнима која из центра иди ка ободу и имају јаку тенденцију да на додир постану хромасtо жуте боје, која никада не прелази у смеђу. Листићи су у младости изразито ружичасти, затим постају чоколадни и на крају црни.
Дршка печурке је витка, дугачка до 15цм, беле боје и задебљана у основи. На додир дршка хромасто пожути. Она носи и опнаст бели прстен, који се као сукњица спушта низ дршку.
Месо печурке је компактно, непријатног мириса на мастило, јодоформ, хлор и нагорелу гуму, лизол. На додир и на пресеку, а нарочито у задебљаној основи дршке, месо добија хром жуту боју. Мирис понекад није сувише изражен, али термичком обрадом се снажно испољава. Споре у маси су чоколадно смеђе.[2]
Употребљивост[уреди | уреди извор]
Печурка је благо отровна. Честим конзумирањем долази до акумулирања токсина у јетри и бубрезима, што временом изазива поремећај рада тих органа.
Употреба у кулинарству[уреди | уреди извор]
Довољно необавештени и неопрезни сакупљачи гљива поистовећују је са јестивим шампињонима, зато што на први поглед веома личе. Занемарују хромасто жуту боју у корену дршке па и непријатан мирис током кувања, јер се он ублажи са зачинским додацима. Конзумирање ове печурке свакако не изазива тренутно фатални исход, али је препорука никако је не конзумирати.[3]
Галерија слика[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Agaricus xanthodermus Genev.”. Species Fungorum. Архивирано из оригинала 03. 07. 2018. г. Приступљено 25. 3. 2019.
- ^ Davidović, Mirjana (2007). Gljive-blago naših krajeva (2. изд.). Beograd: Metaphysica. ISBN 978-86-86073-20-4.
- ^ „Gljivari upozoravaju: Pojavila se nova, otrovna sorta pečurke”. Večernje novosti. Приступљено 25. 3. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Davidović, Mirjana (2007). Gljive-blago naših krajeva (2. изд.). Beograd: Metaphysica. ISBN 978-86-86073-20-4.
- Davidović, Mirjana (2007). Gljive-Blago naših krajeva. Aruna. стр. 15. ISBN 978-86-86073-20-4.
- Davidović, Mirjana (2006). Gljive-vodić kroz svet jestivih i otrovnih. Beograd: Aruna. стр. 88. ISBN 978-86-86073-20-4.
