Хармоника
 |
Хармоника је полифони и аерофонски музички инструмент са клавијатуром или дугмадима. Музичар на хармоници (хармоникаш) рукама шири и скупља мех чија ваздушна струја пролази кроз вентиле. Ове вентиле контролишу хармоникашеви прсти притиском на дирке.
Тело хармонике се састоји из две дрвене кутије повезане мехом. Величина и маса хармонике варира у зависности од њеног типа, броја регистара и басова. Сам притисак на дирке се не користи као изражајно средство, нити се њиме контролише јачина звука, већ се за то користи искључиво пумпање меха. Разликују се три основне врсте хармоника: клавирска хармоника, хроматска са дугметима и дијатонска хармоника.
Сматра се да је прву хармонику конструисао Кристијан Фридрих Лудвиг Бушман 1822. у Берлину.[1] Хармонику је патентирао Цирил Демиан 1829. у Бечу.[2] Његова хармоника је имала тастере само на једној страни, док је друга служила само за развлачење.
Хармоника је фолклорни инструмент популаран широм света (Француска, Италија, Централна и источна Европа, Латинска Америка). Веома је присутна у традиционалној и новокомпонованој музици Србије. Хармоника се ређе користи као инструмент у популарној и озбиљној музици, али се користи и у класичној музици, нарочито од друге половине 20. века. Велики допринос развоју хармонике и литератури за хармонику дали су руски композитори.
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ Campacci, Claudio. Século Xix (на језику: португалском). Clube de Autores. стр. 14. Приступљено 15. 1. 2017.
- ^ Dyremose, Jeanette & Lars, Det levende bælgspil (2003), pp. 133
Спољашње везе[уреди]
 |
Хармоника на Викимедијиној остави. |
