Британски блуз
| Британски блуз | |
|---|---|
| Стилско порекло | блуз, скифл, електрични блуз |
| Културолошко порекло | средина 20. века Уједињено Краљевство |
| Типични инструменти | електрична гитара, бас-гитара, бубањ, клавир, усна хармоника, саксофон, клавијатуре, вокал |
| Мејнстрим популарност | 1960е Уједињено Краљевство, током 1970е и остатак света |
| Изведени облици | Британски акустични блуз - Британски електрични блуз |
| Фузиони жанрови | |
| Блуз рок | |
Британски блуз је музички облик изведен из америчког блуза, настао у касним 1950-им а врхунац популарности достигао је у 1960-им, са препознатљивим и утицајним звуком у ком доминирају електричне гитаре. Неки од најчувенијих представника жанра су Ролингстонси, Ерик Клептон, Флитвуд Мек и Лед зепелин. Један број њих је наставио у мејнстрим рок музици, а то је довело до тога да је британски блуз помогао у формирњу многих поджанрова рока. Од тада је непосредни интерес за блуз у Британији опао, али су се многи од кључних извођача, у последњих неколико година, вратили на блуз, нове групе су се појавиле и дошло је до обнове интересовања за жанр.
Порекло[уреди | уреди извор]
Амерички блуз је постао познат у Великој Британији од 1930е па надаље кроз велики број форми, укључујући плоче које су доношене у Британију, нарочито афро-амерички војници који су тамо били стационирани у Другом светском рату и хладном рату, трговачких помораца који посјећују луке као што су Лондон, Ливерпул, Њукасл на Тајну и Белфаст[1], и кроз уплив преко (илегалног) увоза[2]. Блуз музика је била, релативно, добро позната британским џез музичарима, нарочито у радовима личности као што су певачица Ма Рејни и Беси Смит и блуз утицајима од буги вугија Џели Рол Мортона и Фатс Валера[2]. Од 1955. главне британске издавачке куће HMV и EMI, овај други, нарочито кроз своје сестрињске Decca Records, почео да дистрибуира амерички џез и све блуз плоче на оно што је било на тржиште у настајању[2]. Многи су се сусрели са блузом за први пут током скифл помаме друге половине 1950-их година, посебно песмама Ледбелија и групама које су их обрадиле, ка што је Лони Донеган. Популарност скифла је почела да опада крајем 1950-их, а британски рокенрол је почео да доминираја на листама, велики број музичара скифла су кренули да свирају чист блуз[3].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Schwartz 2007, стр. 28.
- ^ а б в Schwartz 2007, стр. 22
- ^ Brocken 2003, стр. 69.-80.
Литература[уреди | уреди извор]
- Schwartz, Roberta Freund (2007). How Britain Got the Blues: The Transmission and Reception of American Blues Style in the United Kingdom. Ashgate Publishing, Ltd. ISBN 978-0-7546-5580-0.
- Brocken, Michael (2003). The British Folk Revival, 1944-2002. Ashgate Publishing, Ltd. ISBN 9780754632825.
