Alfa-Melanocit-stimulišući hormon

Из Википедије, слободне енциклопедије
Alfa-Melanocit-stimulišući hormon
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
Svojstva
C77H109N21O19S
Molarna masa 1664,884
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Alfa-Melanocit-stimulišući hormon je organsko jedinjenje, koje sadrži 77 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 1664,884 Da.

Osobine[уреди]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 36
Broj donora vodonika 24
Broj rotacionih veza 51
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 2,0
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -15,0
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 711,1

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]