Amanulin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Amanulin
Amanullin structure.png
Amanullin with tube model.png
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
Svojstva
C39H54N10O12S
Molarna masa 886,971
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Amanulin je organsko jedinjenje, koje sadrži 39 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 886,971 Da.

Osobine[уреди]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 12
Broj donora vodonika 11
Broj rotacionih veza 6
Particioni koeficijent[3] (ALogP) -3,4
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -5,5
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 359,6

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. doi:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  5. Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. doi:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]