Azokan

Azokan^[1]
Nazivi
	IUPAC naziv Azokan
	Drugi nazivi Azaciklooktan; Heptametilenimin; Oktahidroazocin; Perhidroazocin
Identifikacija
CAS broj	1121-92-2 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:38792 ;
ChemSpider	13638 ;
ECHA InfoCard	100.013.039
PubChem C ID	14276;
	SMILES N1CCCCCCC1; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C7H15N
Molarna masa	113,20 g·mol−1
Gustina	0,896 g/mL
Tačka ključanja	51-53 °C (15 mmHg)
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Azokan je heterociklično organsko jedinjenje sa molekulskom formulom C₇H₁₅N. On se sastoji od zasićenog osmočlanog prstena sa sedam ugljenika i jednim azotom. On je potpuno zasićeni analog azocina.^[4]^[5]

Reference[уреди | уреди извор]

^ Heptamethyleneimine at Sigma-Aldrich
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
^ McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd изд.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5.

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[1] Heptamethyleneimine at Sigma-Aldrich

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Katritzky2nd-4] Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.

[McMurry3rd-5] McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd изд.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]