Bukavac
| Bukavac | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Botaurus stellaris | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Pelecaniformes |
| Porodica: | Ardeidae |
| Rod: | Botaurus |
| Vrsta: | B. stellaris
|
| Binomno ime | |
| Botaurus stellaris (Linnaeus, 1758)
| |
| Podvrste | |
| |
| Rasprostranjenost bukavca: u vreme sezone gnežđenja u toku cele godine van sezone gnežđenja
| |
| Sinonimi | |
|
Ardea stellaris Linnaeus, 1758 | |
Bukavac[4] ili bukavac nebogled, vodeni bik (Botaurus stellaris) je vrsta ptice iz roda Botaurus, koji pripada porodici čaplji (Ardeidae). Retko se viđa na otvorenom, jer preferira skrivanje u gustoj vegetaciji nadomak vodenih površina. Lakše ih je čuti nego videti, jer su mužjaci ove vrste veoma glasni u vreme parenja.
Opis[уреди | уреди извор]
Bukavac poseduje perje braonkasto-smeđe boje sa crnim tačkama i prugama. Veći je od srodnih vrsta čaplji. Mužjaci i ženke su jednaki po veličini, i mogu narasti od 69 do 81cm. Telesna masa im se kreće od 0,88 do 2kg. Pri letu, vrati im je savijen, a zamasi krila brzi.[5]
Rasprostranjenost i stanište[уреди | уреди извор]
Bukavac nastanjuje barska i močvarna područja u Evropi i Aziji. Odgovara im umerena i topla klima. Ukoliko se voda na staništima ledi, preko zime, bukavci migriraju u Indiju i centralnu Afriku. Kada otopli vraćaju se u severnije krajeve gde se razmnožavaju. U Srbiji se gnezdi stabilna populacija procenjena na 150 do 250 parova. Uglavnom se gnezde u Vojvodini. Procenjuje se da popolacija u Evropi iznosi do 44.000 jedinki.[6]
Biologija[уреди | уреди извор]
Bukavac se hrani ribama, jeguljama, vodozemcima i beskičmenjacima. On obično lovi u plitkim vodama i na ivicama nasipa. Mužjaci su poligamni i mogu se pariti sa do pet ženki. Krajem marta i aprila ženke polažu 4 do 6 jaja. Inkubaciju i brigu o ptićima vodi ženka. Mladunci provode oko dve nedelje u gnezdu i potom odlaze u trsku. Oni usvajaju način kamuflaže od odraslih, ali malo je poznato o navikama i ponašanju mladunaca. Zbog svoje tajnovite prirode, broj bukavaca obično se prati prebrojavanjem zvukova koje mužjaci ispuštaju tokom sezone parenja.[7]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ BirdLife International (2016). „Botaurus stellaris”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T22697346A86438000. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22697346A86438000.en. Приступљено 21. 1. 2020.
- ^ „Botaurus stellaris stellaris Linnaeus 1758”. Avibase. Приступљено 11. 11. 2015.
- ^ „Botaurus stellaris capensis (Schlegel, 1863)”. Avibase. Приступљено 11. 11. 2015.
- ^ „Правилник о проглашењу и заштити ... - Прилог VII Строго заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs.
- ^ Killian Mullerney, Lars Svensson, Dan Zetterström, Peter J. Grant: Collins Bird Guide The Most Complete Guide To the Birds of Britain and Europe. HarperCollins, London, 2009
- ^ „Encyclopedia of Life”.
- ^ „Encyclopedia of life”.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
