BirdLife International

С Википедије, слободне енциклопедије
Birdlife International
МотоPartnership for Nature and People
(Партнерство за природу и људе)
ОснивачЖан Теодор Делакур, Томас Гилберт Пирсон
Датум оснивања1922.
Наменазаштита природе, добротворност
Локација САД
СедиштеКембриџ, Енглеска
РуководиоциBraulio Ferreira de Souza Dias,
Patricia Zurita
Веб-сајтwww.birdlife.org

BirdLife International (раније „Међународни савет за очување птица” - енгл. International Council for Bird Preservation) је кровна светска организација проучавања птица, заштите њиховог станишта и светске биолошке разноврсности, и у том смислу сарађује са локалним становништвом да се постигне одрживо коришћење природних ресурса. Она је највеће глобално партнерство организација за заштиту природе на свету, са преко 2,5 милиона људи и више од 120 земаља чланица из многих земаља са свих континената. Као савез, партнерство BirdLife је водећи светски ауторитет за питања заштите птица, те врховни орган у орнитологији.[1]

Према унутрашњем правилу организације, која тиме жели да сачува углед, свака земља може да има само једног реномираног партнера (уз изнимку двојезичних земаља попут Канаде и Белгије) који заступа организацију у тој држави. За Србију локални партнер је Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.[2]

Приоритети организације су спречавање изумирања птичијих врста, идентификација и очување важних локација за птице, одржавање и обнављање кључних станишта птица и оснаживање конзерватора широм света. Вођене глобалним саветом, организације чланице спроводе стратегије групе на локалном, регионалном и националном нивоу. BirdLife International је идентификовала 7.500 важних области за птице и управља са више од 2.500000 јутара (1.000.000 хектара) станишта дивљих животиња. Као службено тело за попис птица Црвена листа угрожених врста Међународне уније за заштиту природе, BirdLife International је идентификовала више од 1.000 птичијих врста којима прети изумирање и развила је конзервационе стратегије за сваку од њих.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Идеја за BirdLife International зачета је 1922. године када су амерички орнитолог Т. Гилберт Персон (T. Gilbert Pearson), његов француски колега Жан Теодор Делакур (Theodore Delacour) и двоје холанђана P.G. Van Tienhoven и A. Burdet основали „Међународни савет за заштиту птица“ (енгл. International Council for Bird Preservation). Након Другог светског рата иницијатива је престала са радом, али је активност шездесетих година обновљена када је ICBP помагао у развоју Црвене Листе организације IUCN (Црвена књига података за птице, 1966). Организација је добила име Birdlife International 1993. године.[4]

Регионалне активности[уреди | уреди извор]

BirdLife води регионалне програме заштите природе у следећим деловима света, који су описани као „региони”:[5] Африка,[6] Америке,[7] Азија,[8] Европа и централна Азија,[9] Средњи исток[10] и Пацифик.[11]

Глобални програми[уреди | уреди извор]

Унутар сваког региона, организација има девет програма - неки од којих су добро успостављени, док су други недавно започети и кореспондирају специфичним конзервационим захтевима. Осим регионалних програма, постоје „глобални” програми, који нису специфични за регион. Заједно ови програми помажу партнерству да се фокусира и ради на заједничким приоритетима. Они пружају оквир за планирање, имплементацију, праћење и оцењивање конзерваторских радова. BirdLife програми су:

Издаваштво[уреди | уреди извор]

Организација тромесечно издаје часопис World Birdwatch са новостима из поља орнитологије и стручним текстовима о птицама, о њиховом станишту и о заштити природе.[20]

Црвена листа птица[уреди | уреди извор]

BirdLife International је орган надлежан за састављивање званичне црвене листе Међународне уније за заштиту природе (МУЗП, енгл. IUCN).[21]

Према стању из 2012. године, на свету је било 1313 врста птица којима прети опасност од изумирања (односно птица у категоријама „критично угрожена врста“, „угрожена врста“ и „осетљива врста“). То износи 13% од укупно 10.064 познатих врста птица света.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „BirdLife Partners”. BirdLife International. Архивирано из оригинала 28. 06. 2019. г. Приступљено 30. 8. 2015. 
  2. ^ Партнери BirdLife-а: Србија (језик: енглески)
  3. ^ „Red List Authority for birds”. Архивирано из оригинала 04. 08. 2018. г.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
  4. ^ „Our History”. BirdLife International. Архивирано из оригинала 06. 10. 2021. г. Приступљено 30. 8. 2015. 
  5. ^ „Regions”. BirdLife International. Приступљено 30. 8. 2015. 
  6. ^ „Africa”. BirdLife International. Приступљено 30. 8. 2015. 
  7. ^ „Americas”. BirdLife International. Приступљено 30. 8. 2015. 
  8. ^ „Asia”. BirdLife International. Приступљено 30. 8. 2015. 
  9. ^ „Europe and Central Asia”. BirdLife International. Приступљено 30. 8. 2015. 
  10. ^ „Middle East”. BirdLife International. Приступљено 30. 8. 2015. 
  11. ^ „Pacific”. BirdLife International. Приступљено 30. 8. 2015. 
  12. ^ „Marine”. BirdLife International. Приступљено 30. 8. 2015. 
  13. ^ „Preventing Extinctions”. BirdLife International. Приступљено 30. 8. 2015. 
  14. ^ „Migratory Birds and Flyways”. BirdLife International. Архивирано из оригинала 25. 08. 2015. г. Приступљено 30. 8. 2015. 
  15. ^ „Climate Change”. BirdLife International. Приступљено 30. 8. 2015. 
  16. ^ „Forests of Hope”. BirdLife International. Приступљено 30. 8. 2015. 
  17. ^ „Local Empowerment”. BirdLife International. Приступљено 30. 8. 2015. 
  18. ^ „Invasive Alien Species”. BirdLife International. Архивирано из оригинала 05. 09. 2015. г. Приступљено 30. 8. 2015. 
  19. ^ „Important Bird and Biodiversity Areas (IBAs)”. BirdLife International. Приступљено 30. 8. 2015. 
  20. ^ „BirdLife’s World Bird Club”. BirdLife International. Приступљено 30. 8. 2015. 
  21. ^ „Birds”. iucn.org. 19. 1. 2016. Архивирано из оригинала 04. 08. 2018. г. Приступљено 17. 05. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]