COMPASS

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Амблем COMPASS породице сателита (енгл. Beidou navigation satellite sistem)[1]

СОМРАЅЅ или BeiDou (лого за енглеско говорно подручје од 27. децембра 2012.)[1] (поједностављени кинески: 北斗卫星导航系统 ; традиционални кинески: 北斗衛星導航系統 ; ) је кинески сателитски навигациони систем. Разрађен је у две генерације и две породице оперативних сателита. Карактеристичан је што се сателити налазе у геостационарној орбити, те тиме за сада покривају само одређену територију Земљине површине. Сателити прве генерације, њих свега три, активни су од 2000. године и покривају углавном територију данашње Кине. Сателити друге генерације су у процесу размештања и тестирања, а у коначном комплету требало би да их буде 35. Укључују 5 сателита у геостационарној орбити за компатибилност са Beidou-1, 3 у семигеосинхроној орбити и 27 у средњој Земљиној орбити, који ће обезбеђивати потпуну покривеност света.[2]

Покривеност СОМРАЅЅ сателита у 2012. години
Упоређивање орбита различитих НС

Историја и развој[уреди]

Подручје покривено Беидоу навигационим сателитским системом 2012.

Првобитну идеју кинеског сателитског навигационог система осмислио је Чен Фангиун и његове колеге 1980. године.[3] Након разраде пројекта и развоја, двадесет година од прве замисли, систем је пуштен у рад и оперативно тестирање. Према концепцији Кинеске националне (народне) космичке агенције, развој система се требао одвијати у три корака: [4]

  1. 2000-2003: експериментални Беидоу (реч у енглеској транслитерацији значи сазвежђе „Велика кола") навигациони систем, који се састоји од 3 сателита
  2. до 2012: регионални Беидоу-2 (познатији као СОМРАЅЅ навигациони систем), покрива Кину и регион
  3. до 2020: глобални СОМРАЅЅ навигациони систем.

Први сателит, Беидоу-1А , лансиран је 30. октобра 2000. године, а затим Беидоу-1Б 20. децембра 2000. Трећи, Беидоу-1Ц (бекап сателит), пуштен је у орбиту 25. маја 2003. године. У фебруару 2007. године, Кинеска свемирска агенција лансирала је четврти и последњи сателитски система Беидоу-1, Беидоу-1Д (понекад се назива Беидоу-2А), да служи као резервни сателит, али је непосредно после стављања у орбиту избио квар на комуникацијским уређајима апарата.

У априлу 2007. године, први сателит Беидоу-2, односно Компас-М1 (за валидацију фреквенција у Беидоу-2 констелацији) успешно је постављен у своју радну орбиту. Други Беидоу-2 сателит Компас-Г2 покренут је 15. априла 2009. године. Дана 15. јануара 2010. године, званични сајт кинеског навигационог сателитског система пуштен је у мрежу и трећи сателит система послат је у своју орбиту на Дуги марш 3Б ракети 17. јануара 2010. године. 2. јуна 2010.године, четврти сателит је успешно лансиран у орбиту. Пети орбитер лансиран је у свемир са Ксичанг космодрома 1. августа 2010. године. Три месеца касније, 1. новембар 2010. године, шести сателит је послат у орбиту. Пети семигеосинхрони сателит (инклинација геосинхроне орбите), први Беидоу-2 / Компас ИГСО-5 сателит, лансиран је из Ксичанга 1. децембра 2011.[5][6][7][8]

У децембру 2011. године је успостављена је основна структура система, а инжењери су спроводили свеобухватан тест и процену параметара. Систем је постао оперативан у Кини региону истог месеца и обезбедио је пробне услуге позиционирања, навигације и време за Кину и суседне области пре краја исте године.[9][10] Глобални навигациони систем треба да буде завршен до 2020. године. Децембра 2012, 16 сателита за Беидоу-2 су оперативни, а 14 од њих су у служби.[11]

Кинеско учешће у Галилео систему[уреди]

Дијаграм додељених фреквенција система ГПС, Галилео и Компас. Светло црвена боја Е1 опсега показује да још није пронађена замена у овом фреквенцијском распону.

У септембру 2003. године, Кина је намеравала да се придружи Европском пројекту Галилео (навигациони систем) и да инвестира € 230 милиона (296 милиона долара) у Галилеа у наредних неколико година.[12] У то време веровало се да Кина "Беидоу" навигациони систем користи само у сврху њених оружаних снага. У октобру 2004. године, Кина је званично приступила пројекту Галилео потписивањем Споразума о сарадњи у програму Галилео са ЕСА. На основу Споразума кинеско-европске сарадње у Галилео програму, „China Galileo Industries" (CGI) је главни извођач ангажмана Кине у Галилео програму, основана у децембру 2004.[13] До априла 2006, једанаест споразума о сарадњ у оквиру Галилео је потписано између Кине и ЕУ.[14] Међутим, Кина је била незадовољна својом улогом у пројекту Галилео на азијском тржишту, те је одлучила да изађе из споразума и настави сама да гради сопствени комплементарни систем, где се поставља питање о преузимању и злоупотреби технологије.[15] Интересантна је чињеница да кинески сателити раде на приближно европским фреквенцијама Е1, Е2, Е5В и Е6, што је сукоб интереса и технолошког развоја предајника, међутим, пошто су кинески сателити почели са радом пре европских, Међународна унија за телекомуникације је de facto пресудила у корист кинеске стране.[16]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 „The Logo Image of BeiDou Navigation Satellite System Issued”. BeiDou.gov.cn. 27. 12. 2012. 
  2. ^ „China Launches Another Compass GEO Navigation Satellite”. Inside GNSS. 2. 6. 2010. Приступљено 4. 6. 2010. 
  3. ^ 北斗记 ——探秘中国北斗卫星导航定位系统
  4. ^ „The construction of BeiDou navigation system steps into important stage, "Three Steps" development guideline clear and certain” (на језику: Chinese). China National Space Administration. 19. 5. 2010. Приступљено 19. 5. 2010. 
  5. ^ „China sends Beidou navigation satellite to orbit”. Spaceflight Now. 2. 6. 2010. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2010. Приступљено 4. 6. 2010. 
  6. ^ „China successfully launches fifth satellite for its own global navigation network”. Xinhua. 1. 8. 2010. Архивирано из оригинала на датум 3. 8. 2010. Приступљено 1. 8. 2010. 
  7. ^ „China launches 6th satellite for indigenous global navigation, positioning network”. GOV.cn. 1. 11. 2010. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2010. Приступљено 21. 11. 2010. 
  8. ^ „Beidou Launch Completes Regional Nav System”. GPS World. 6. 12. 2010. Приступљено 23. 12. 2011. 
  9. ^ „China launches 10th satellite for independent navigation system”. Xinhua. 2. 12. 2011. Приступљено 23. 12. 2011. 
  10. ^ „BeiDou navigation system covers Asia-Pacific region till 2012” (на језику: Chinese). Xinhua News Agency. 3. 3. 2010. Приступљено 19. 5. 2010. 
  11. ^ „这样的星座结构有什么特点?” (на језику: Chinese). WWW.BEIDOU.GOV.CN. 26. 12. 2012. Приступљено 3. 1. 2013. 
  12. ^ „China joins EU's satellite network”. Business News. BBC News. 19. 9. 2003. Приступљено 9. 11. 2006. 
  13. ^ „About us”. China Galileo Industries. Приступљено 26. 5. 2010. 
  14. ^ „Eleven projects within the China-EU Galileo project have been signed and are carrying out” (на језику: Chinese). Xinhua. 13. 4. 2006. Приступљено 26. 5. 2010. 
  15. ^ Galileo, Compass on collision course, GPS World, April 2008, p. 27
  16. ^ Levin, Dan (23. 3. 2009). „''Chinese square off with Europe in space''”. China: Nytimes.com. Приступљено 30. 12. 2011. 

Спољашње везе[уреди]