Centar za bioetičke studije

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Centar za bioetičke studije

Centar za bioetičke studije (CBS) je naučno-istraživačka institucija koja intenzivno sarađuje sa Univerzitetom u Beogradu. Osnovao ju je srpski filozof Vojin Rakić. UNESCO je 2015. godine imenovao direktora CBS-a, prof. dr Vojina Rakića, za šefa UNESCO Katedre za bioetiku za Evropu, a ovim imenovanjem CBS je postao sedište ove Katedre. Pri Centru za bioetičke studije je osnovana i Kembridž radna grupa za bioetičku edukaciju.

Saradnici[уреди | уреди извор]

CBS ima Redovne i Pridružene članove. Redovni članovi su bioetičari iz Srbije. Sa Centrom intenzivno sarađuju Pridruženi članovi CBS sa kojima Redovni članovi, između ostalog, pišu ko-uatorksa dela ili polemišu u međunardnim naučnim časopisima. Među njima su najpoznatiji bioetičari i filozofi sveta: Peter Singer, John Harris, Arthur Caplan, Nicholas Agar, Ingmar Persson, Erik Parens, Anders Sandberg, Robert Sparrow, Tom Douglas, Thomasine Kushner, James Hughes, Don Marquis, Katrien Devolder, Bert Gordijn, Maartje Schermer [1]. Članovi Savetodavnog odbora CBS su, između ostalih: prof. dr Mildred Solomon, predsednica Hejstings centra; akademik Vladimir Bumbaširević, Rektor Univerziteta u Beogradu; Graham Avery, počasni generalni direkor Evropske komisije, Univerzitet Oksford; prof. dr Amnon Carmi, šef UNESCO Katedre za bioetiku.

Tribine[уреди | уреди извор]

Svakog četvrtka, već nekoliko godina, na Institutu društvenih nauka Centar za bioetičke studije održava naučne tribine pod nazivom Četvrtkom u podne. Do sada je na ovim tribinama gostovalo nekoliko stotina naučnika iz zemlje i inostranstva. Teme o kojima se govori na tribinama su iz najrazličitijih oblasti bioetike.

Konferencije[уреди | уреди извор]

U maju 2013. godine članovi CBS-a su u Beogradu, zajedno sa Oksfordskim centrom za neuroetiku, organizovali konferenciju na kojoj su svoje suprotstavljene stavove izložili Džon Heris i Džulijan Savulesku. “Arbitar” u njihovoj debati bio je Piter Singer. Ovaj događaj je izazvao veliku pažnju bioetičara i filozofa širom sveta, a srpskoj nauci obezbedio svetska priznanja. Ova rasprava je nastavljena, odnosno podignuta na novi nivo u oktobru 2015. konferencijom “Poboljšanje razumevanja poboljšanja” u organizaciji Centra za bioetičke studije i Hejstings centra, na kojoj su glavni izlagači bili Džon Heris i Erik Parens. Oba događaja organizovana su u Beogradu. 2016. godine je Centar za bioetičke studije, u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, organizovao konferenciju ‘’Filozofija naučnog eksperimenta’’, dok je sa Filozofskim fakultetom u Rijeci organizovan međunarodni simpozijum ‘’Poboljšanja u biomedicini i sloboda’’

U narednoj 2017. godini Centar za bioetičke studije je, u partnerstvu sa Odsekom za medicinsku etiku pri Odeljenju za populaciono zdravlje Medicinskog fakulteta Njujorškog univerziteta i Hejstings centrom, organizovao konferenciju “Editovanje genoma: biomedicinske i etičke perspektive”. Na ovoj konferenciji se okupila međunarodna grupa eksperata za bioetiku kako bi diskutovala o editovanju genoma kod ljudi i drugih živih bića.

Projekti[уреди | уреди извор]

Centar za bioetičke studije učestvuje u brojnim projektima čiji je cilj pokretanje javne debate o jednom širem spektru bioetičkih pitanja. Primeri su socijalna inkluzija obolelih od retkih bolesti, bioetika katastrofa i genetičko savetovanje. Interesovanje CBS-a za poslednja dva pitanja vidi se i kroz angažman Centra na dva projekta Evropske unije: jedan se bavi bioetikom katastrofa, a drugi, između ostalog, genetičkim savetovanjem. CBS aktivno sarađuje na potprojektu "Bioetički aspekti: moralno prihvatljivo u biotehnološki i društveno mogućem". Ovaj potprojekat se realizuje u okviru šireg projekta "Retke bolesti: molekularna patofiziologija, dijagnostički i terapijski modaliteti i socijalni, etički i pravni aspekti", a koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. 18. februara 2016. Centar za bioetičke studije je otpočeo sa realizacijom novog projekta ‘’Help us’’ ( ‘’Pomozite nam’’ ) o retkim bolestima. Projekat podržava konzorcijum međunarodnih i domaćih organizacija, a rok trajanja projekta nije ograničen. Jedan od rezultata ovog projekta je portal o Retkim bolestima Era of life.

U 2016. godini počela je i realizacija projekta bioetičke edukacije novinara. Akreditovan i realizovan je jedan broj Kontinuiranih medicinskih edukacija na različite teme, a 2017. godine na temu Etički aspekti u istraživanjima koja uključuju ljude. 2016. godine nastavljen je projekat ‘’Bioetika u učionici’’, koji je prvi put realizovan u akademskoj 2014/2015. godini. Od svog osnivanja jedan od ciljeva koje je CBS formulisao bio je da bioetiku približi široj javnosti. Do osnivanja ove institucije bioetičke teme skoro da uopšte nisu imale bilo kakav publicitet u javnosti Srbije, a osnivanjem CBS-a, bioetika je postala znatno prisutnija u medijima. Centar za bioetičke studije se samo u 2016. godini u mas-medijima pojavio nekoliko stotina puta. Isti trend nastavio se i 2017. godine.

Mogući razlozi uspona Centra za bioetičke studije[уреди | уреди извор]

Osim zbog međunarodnih uspeha svojih najistaknutijih naučnika i intenzivne međunarodne saradnje u okviru UNESCO i Univerziteta u Kembridžu,, navedene rezultate CBS je jednim delom najverovatnije postigao i zahvaljujući: - Naučnim institucijama sa kojima CBS sarađuje: Značajnu ulogu u radu Centra imaju i institucije sa kojima CBS sarađuje: Univerzitet u Oksfordu, Hejstings centar, Univerzitet u Njujorku, Univerzitet u Beogradu, Srpska akademija nauka i umetnosti, Centar za promociju nauke, Institut društvenih nauka, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu. - Brojnim predstavništvima CBS-a: CBS je osnovao brojna svoja predstavništva u zemlji i inostranstvu, na renomiranim klinikama i fakultetima, kao i u Ujedinjenim nacijama. - Velikom broju studenata na praksi: Svake godine se na konkurs stručne prakse u Centru za bioetičke studije prijavi veliki broj studenata i studentkinja. Praktikanti su studenti osnovnih, master i doktorskih studija. Studenti su angažovani na aktivnostima kao što su organizacije tribina, debata ili prevođenje članaka. Saradnici Centra organizuju seminare na kojima se studenti na praksi, ali i ostali zainteresovani studenti, mogu upoznati sa osnovnim bioetičkim pojmovima i problemima. Na ovaj način CBS pokušava da podstakne interesovanje za bioetička pitanja i među najmlađim članovima naučne zajednice. Njima je omogućeno da kroz rad Centra, odnosno kroz Timove za upravljanje naučnim projektima, steknu iskustvo, usvoje osnovne metodologije istraživanja i upotpune svoja teorijska i praktična znanja. Pored ovih mladih ljudi, u radu Centra učestvuju brojni lekari, farmaceuti, filozofi i dr. Javnost se o radu Centra, između ostalog, može informisati i na sajtu CBS-a (www.csb.eu.com ).

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]