Центар за биоетичке студије

С Википедије, слободне енциклопедије

Центар за биоетичке студије (ЦБС) је научно-истраживачка институција која интензивно сарађује са Универзитетом у Београду. Основао ју је српски филозоф Војин Ракић. УНЕСЦО је 2015. године именовао директора ЦБС-а, проф. др Војина Ракића, за шефа УНЕСЦО Катедре за биоетику за Европу, а овим именовањем ЦБС је постао седиште ове Катедре. При Центру за биоетичке студије је основана и Кембриџ радна група за биоетичку едукацију.

Сарадници[уреди | уреди извор]

ЦБС има Редовне и Придружене чланове. Редовни чланови су биоетичари из Србије. Са Центром интензивно сарађују Придружени чланови ЦБС са којима Редовни чланови, између осталог, пишу ко-уаторкса дела или полемишу у међунардним научним часописима. Међу њима су најпознатији биоетичари и филозофи света: Петер Сингер, Јохн Харрис, Артхур Цаплан, Ницхолас Агар, Ингмар Перссон, Ерик Паренс, Андерс Сандберг, Роберт Спарроw, Том Доуглас, Тхомасине Кусхнер, Јамес Хугхес, Дон Марqуис, Катриен Деволдер, Берт Гордијн, Маартје Сцхермер [1]. Чланови Саветодавног одбора ЦБС су, између осталих: проф. др Милдред Соломон, председница Хејстингс центра; академик Владимир Бумбаширевић, Ректор Универзитета у Београду; Грахам Аверy, почасни генерални дирекор Европске комисије, Универзитет Оксфорд; проф. др Амнон Царми, шеф УНЕСЦО Катедре за биоетику.

Трибине[уреди | уреди извор]

Сваког четвртка, већ неколико година, на Институту друштвених наука Центар за биоетичке студије одржава научне трибине под називом Четвртком у подне. До сада је на овим трибинама гостовало неколико стотина научника из земље и иностранства. Теме о којима се говори на трибинама су из најразличитијих области биоетике.

Конференције[уреди | уреди извор]

У мају 2013. године чланови ЦБС-а су у Београду, заједно са Оксфордским центром за неуроетику, организовали конференцију на којој су своје супротстављене ставове изложили Џон Херис и Џулијан Савулеску. “Арбитар” у њиховој дебати био је Питер Сингер. Овај догађај је изазвао велику пажњу биоетичара и филозофа широм света, а српској науци обезбедио светска признања. Ова расправа је настављена, односно подигнута на нови ниво у октобру 2015. конференцијом “Побољшање разумевања побољшања” у организацији Центра за биоетичке студије и Хејстингс центра, на којој су главни излагачи били Џон Херис и Ерик Паренс. Оба догађаја организована су у Београду. 2016. године је Центар за биоетичке студије, у сарадњи са Филозофским факултетом Универзитета у Београду, организовао конференцију ‘’Филозофија научног експеримента’’, док је са Филозофским факултетом у Ријеци организован међународни симпозијум ‘’Побољшања у биомедицини и слобода’’

У наредној 2017. години Центар за биоетичке студије је, у партнерству са Одсеком за медицинску етику при Одељењу за популационо здравље Медицинског факултета Њујоршког универзитета и Хејстингс центром, организовао конференцију “Едитовање генома: биомедицинске и етичке перспективе”. На овој конференцији се окупила међународна група експерата за биоетику како би дискутовала о едитовању генома код људи и других живих бића.

Пројекти[уреди | уреди извор]

Центар за биоетичке студије учествује у бројним пројектима чији је циљ покретање јавне дебате о једном ширем спектру биоетичких питања. Примери су социјална инклузија оболелих од ретких болести, биоетика катастрофа и генетичко саветовање. Интересовање ЦБС-а за последња два питања види се и кроз ангажман Центра на два пројекта Европске уније: један се бави биоетиком катастрофа, а други, између осталог, генетичким саветовањем. ЦБС активно сарађује на потпројекту "Биоетички аспекти: морално прихватљиво у биотехнолошки и друштвено могућем". Овај потпројекат се реализује у оквиру ширег пројекта "Ретке болести: молекуларна патофизиологија, дијагностички и терапијски модалитети и социјални, етички и правни аспекти", а који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја. 18. фебруара 2016. Центар за биоетичке студије је отпочео са реализацијом новог пројекта ‘’Хелп ус’’ ( ‘’Помозите нам’’ ) о ретким болестима. Пројекат подржава конзорцијум међународних и домаћих организација, а рок трајања пројекта није ограничен. Један од резултата овог пројекта је портал о Ретким болестима Ера оф лифе.

У 2016. години почела је и реализација пројекта биоетичке едукације новинара. Акредитован и реализован је један број Континуираних медицинских едукација на различите теме, а 2017. године на тему Етички аспекти у истраживањима која укључују људе. 2016. године настављен је пројекат ‘’Биоетика у учионици’’, који је први пут реализован у академској 2014/2015. години. Од свог оснивања један од циљева које је ЦБС формулисао био је да биоетику приближи широј јавности. До оснивања ове институције биоетичке теме скоро да уопште нису имале било какав публицитет у јавности Србије, а оснивањем ЦБС-а, биоетика је постала знатно присутнија у медијима. Центар за биоетичке студије се само у 2016. години у мас-медијима појавио неколико стотина пута. Исти тренд наставио се и 2017. године.

Могући разлози успона Центра за биоетичке студије[уреди | уреди извор]

Осим због међународних успеха својих најистакнутијих научника и интензивне међународне сарадње у оквиру УНЕСЦО и Универзитета у Кембриџу,, наведене резултате ЦБС је једним делом највероватније постигао и захваљујући: - Научним институцијама са којима ЦБС сарађује: Значајну улогу у раду Центра имају и институције са којима ЦБС сарађује: Универзитет у Оксфорду, Хејстингс центар, Универзитет у Њујорку, Универзитет у Београду, Српска академија наука и уметности, Центар за промоцију науке, Институт друштвених наука, Филозофски факултет Универзитета у Београду. - Бројним представништвима ЦБС-а: ЦБС је основао бројна своја представништва у земљи и иностранству, на реномираним клиникама и факултетима, као и у Уједињеним нацијама. - Великом броју студената на пракси: Сваке године се на конкурс стручне праксе у Центру за биоетичке студије пријави велики број студената и студенткиња. Практиканти су студенти основних, мастер и докторских студија. Студенти су ангажовани на активностима као што су организације трибина, дебата или превођење чланака. Сарадници Центра организују семинаре на којима се студенти на пракси, али и остали заинтересовани студенти, могу упознати са основним биоетичким појмовима и проблемима. На овај начин ЦБС покушава да подстакне интересовање за биоетичка питања и међу најмлађим члановима научне заједнице. Њима је омогућено да кроз рад Центра, односно кроз Тимове за управљање научним пројектима, стекну искуство, усвоје основне методологије истраживања и употпуне своја теоријска и практична знања. Поред ових младих људи, у раду Центра учествују бројни лекари, фармацеути, филозофи и др. Јавност се о раду Центра, између осталог, може информисати и на сајту ЦБС-а (www.цсб.еу.цом ).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]