Džo Luis

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Džo Luis
Louis in 1941
Luis 1941. godine
Puno imeDžozef Luis Barou
Ime po rođenjuJoseph Louis Barrow
NadimakJoe Louis
Datum rođenja13 maj, 1914(1914-05-13)
Mjesto rođenjaLafejet (Alabama)
 SAD
Datum smrti12. april 1981.(1981-04-12) (66 god.)
Mjesto smrtiParadajs (Nevada)
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
Zanimanjebokser

Džozef Luis Barou (13. maj 1914 – 12. april 1981), poznat kao Džo Luis ili „Smeđi bombarder” bio je američki profesionalni bokser koji se takmičio od 1934. do 1951. godine. On je vladao kao svetski prvak u teškoj kategoriji od 1937. do 1949. godine, i smatra se jednim od najvećih boksera teške kategorije svih vremena. Luisova vladavna šampionatima trajala je 140 uzastopnih meseci, tokom kojih je učestvovao u 26 borbi za šampionsku titulu. 27. borba, protiv Ezarda Čarlsa 1950. godine, bila je izazov za Čarlsovu titulu u teškoj kategoriji i zato nije uključena u Luisovu vladavinu. On je pobedio u 25 uzastopnih odbrana naslova.[1][2][nb 1] Godine 2005, Luis je proglašen za najboljeg teškaša svih vremena od strane Međunarodne organizacije za istraživanje boksa,[3] i rangiran je na prvom mestu rang liste „100 najvećih udarača svih vremena” magazina The Ring.[4]

Luisov kulturni uticaj osetio se daleko izvan ringa. Smatra se da je on prva osoba afroameričkog porekla koja je stekla status nacionalnog heroja u Sjedinjenim Državama, a takođe je bio fokalna tačka antinacističkih sentimenta u periodu pre i tokom Drugog svetskog rata.[5] On je bio od velike važnosti za integrisanje igre golfa, razbijajući sportsku rasnu barijeru u Americi, pojavljujući se pod izuzećem sponzora na PGA takmičenju 1952.[6][7][8]

Detrojtska Džo Luis arena, nekadašnja kuća Detrojtskih red vingsa Nacionalne hokejaške lige, i Džo Luisov golf teren „The Champ” u okrugu Kuk, južno od Čikaga u Riverdejlu u državi Ilinois, imenovani su u njegovu čast.

Detinjstvo i mladost[уреди | уреди извор]

Rođen u seoskom okrugu Ćejmbers, Alabama (u rušnoj zgradi u Bel Čapel ulici, koja se nalazila oko par kilometara od Državnog puta 50 i otprilike deset kilometara od Lafajeta), Luis je bio sedmo od osmoro dece Manro Baroua i Lili (Ris) Barou.[9][10] On je težio 11 lb (5 kg) pri rođenju.[9] Oba njegova roditelja bila su deca bivših robova, koji su se naizmenično bavili napoličarstvom i iznajmljivanjem farmi.[11] Manro je bio pretežno Afroamerikanac, sa delimičnim belim poreklom, dok je Lili bila polu Čeroki.[11]

Luis je proveo prvih desetak godina detinjstva u ruralnoj Alabami, o čemu se malo zna.[12] On je patio od govornog poremećaja i pričao je vrlo malo do svoje šeste godine.[13] Manro Barou je bio osuđen na boravak u mentalnoj ustanovi 1916. godine i kao rezultat toga, Džo je vrlo malo znao o svom biološkom ocu.[14] Oko 1920. godine, Luisova majka se udala za Pata Bruksa, lokalnog građevinskog izvođača radova, nakon što je primila vest da je Manro Barou umro dok je bio institucionalizovan (u stvarnosti, Manro Barou je živeo do 1938. godine, nesvestan slave svog sina).[15]

Godine 1926, potresana bandom belaca iz Kju-kluks-klana, Luisova se porodica preselila u Detroit u Mičigenu, u okviru velikih migracija nakon Prvog svetskog rata.[16][17] Džojev brat je radio za Fordovu kompaniju motora (gde je i Džo jedno vreme radio u fabrici River Ruž[18]), a porodica se nastanila u kući u 2700 Katrin (sada Madison) ulici u detroitskoj četvrti Blek botom.[19]

Luis je jedno vreme pohađao Srednju profesionalnu školu u Bronsonu, kako bi naučio izradu kabineta.[18]

Porezi i finansijski problemi[уреди | уреди извор]

Uprkos Luisovim unosnim zaradama tokom godina, najveći deo prihoda pripao je njegovim menadžerima. Od preko 4,6 miliona dolara koje je zaradio tokom svoje bokserske karijere, sam Luis je dobio samo oko 800.000 dolara.[18] Luis je uprkos toga bio izuzetno velikodušan prema svojoj porodici, plaćajući za kuće, automobile i obrazovanje za svoje roditelje, braću i sestre,[20] često novcem koji mu je isplatio Džejkobs.[21] Uložio je u brojne biznise, koji su na kraju propali,[20] uključujući Džo Luisov restoran, Džo Luisovu osiguravajuću kompaniju, softbol tim nazvan Braun bombaši, Džo Luisovu mlečnu kompaniju, Džo Luisove pomade (proizvode za kosu), Džo Luis punč (piće), PR firmu Luis-Rover, farmu konja i kafić Rumbugi u Čikagu.[22] On je izdašno darivao i vladine institucije, isplaćujući grad Detroit za svu socijalnu pomoć koju je njegova porodica u prošlosti primila.[20]

Napomene[уреди | уреди извор]

  1. ^ Louis' fight against Johnny Davis in 1944 was an exhibition according to some sources; other sources including IBHOF consider it a legitimate title fight, which would bring Louis' defenses to 26.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Joe Louis|Britannica
  2. ^ Tyson Fury sets sights on Joe Louis' record of 25 consecutive title defences
  3. ^ Webarchive of International Boxing Research Organization he has 19 gold medals, 8 silver, and 3 bronze (mart 2005). „All Time Rankings”. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2007. Приступљено 19. 6. 2009. 
  4. ^ „Joe Louis (1914–1981)”. The American Experience The Fight. Public Broadcasting System. 22. 9. 2004. Приступљено 24. 6. 2012. 
  5. ^ John Bloom; Michael Nevin Willard, ур. (2002). Sports Matters: Race, Recreation, and Culture. New York: New York University Press. стр. 46—47. ISBN 978-0-8147-9882-9. 
  6. ^ „Celebrating Black History Month: Joe Louis”. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2016. Приступљено 28. 4. 2009. 
  7. ^ Lerner, Rich (12. 11. 2007). „The Brown Bomber's Green Legacy”. The Golf Channel. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2007. 
  8. ^ „PGA clears way for Joe Louis to compete in San Diego Open meet”. Daytona Beach Morning Journal. Florida. Associated Press. 16. 1. 1952. стр. 6. 
  9. 9,0 9,1 Bak, p. 6.
  10. ^ Bell Chapel Rd (1. 1. 1970). „bell chapel road lafayette alaBAMA – Google Maps”. Maps.google.ie. Приступљено 31. 12. 2013. 
  11. 11,0 11,1 Bak, p. 5.
  12. ^ On this day in Alabama history: Boxer Joe Louis was born
  13. ^ Bak, pp. 6–7.
  14. ^ Bak, p. 7.
  15. ^ Bak, pp. 7–8.
  16. ^ Bak, p. 11.
  17. ^ Erenberg, p. 23.
  18. 18,0 18,1 18,2 „Arlington National Cemetery Biography of Joe Louis”. Приступљено 28. 4. 2009. 
  19. ^ Bak, pp. 13–14.
  20. 20,0 20,1 20,2 „Joe Louis”. PBS.org. Приступљено 27. 4. 2009. 
  21. ^ Gibson, p. 236
  22. ^ The Red Saunders Research Foundation Архивирано 2013-04-03 на сајту Wayback Machine

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]