Dom nad vodopadom

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Kuća Kaufman
Невалидна дезигнација
Fallingwater - DSC05639.JPG
Dom nad vodopadom на мапи Pennsylvania
Dom nad vodopadom
Dom nad vodopadom на мапи САД
Dom nad vodopadom
LokacijaMil Ran, Pensilvanija
Najbliži gradJuniontaun
Koordinate39°54′22″N 79°28′5″W / 39.90611° СГШ; 79.46806° ЗГД / 39.90611; -79.46806Координате: 39°54′22″N 79°28′5″W / 39.90611° СГШ; 79.46806° ЗГД / 39.90611; -79.46806
Izgrađeno1936–1939
ArhitektaFrenk Lojd Rajt
Arhitektonski stilModerna arhitektura
Posetaoko 135,000
NRHP ref. №74001781[1]
Značajni datumi
Upis u NRHP23. jul 1974[1]
Dezign. NHL23. maj 1966[3]
Dezign. PHMC15. may 1994[2]

Fallingwater, izvorno Kuća Kaufman, je kuća koju je projektovao američki arhitekta Frenk Lojd Rajt 1935. godine u ruralnom delu Pensilvanije (Mil Run, Fajet okrug), 69 km jugozapadno od Pitsburga. Moderan dom, izgrađen delom iznad vodopada reke Ber Ran, je odmah po nastanku proglašen za Rajtovim najlepšim delom[4]. Već 1966. godine je proglašen za nacionalni spomenik istorije[5], a Američki institut arhitekata (engl. American Institute of Architects, AIA) ga je 1991. godine imenovao za „najboljim delom američke arhitekture svih vremena”.

Istorija[уреди]

Dnevni boravak s namještajem koji je također dizajnirao F. L. Wright
Tlocrt drugog kata kuće
Prilaz ulazu u Fallingwater

Porodica bogatih trgovaca odećom, porodica Kaufman, je posedovala komad šume s nekoliko koliba kod malog slapa na reci Ber Ran. Kada su kolibe počele da propadaju, Edgar J. Kaufman je zatražio od F. L. Rajta da mu sagradi letnikovac sa pogledom na slapove. Nakon što je posetio lokalitet, Rajt mu je savetovao da buduća kuća bude izgrađena preko slapova. Prema rečima samog arhitekta Kaufmann:

„U mojim mislima vaša kuća je već poprimila oblik - potpuno u skladu s Bahovom muzikom. ... Želim da živite sa slapom, a ne samo da ga gledate. On bi trebao biti delom vašeg života.”

— Kristina Haberlik, 50 klasika arhitekture 20. veka, Gerstenberg Verlag, Hildesheim. 2001. ISBN 978-3-8067-2514-8.

Građevina izgrađena od 1935.-37. godine je iznenadila vlasnika, ali i celu arhitektonsku struku. Od tada, sve do 1963. godine, Fallingwater je služio kao vikendica porodice Kaufman. Godine 1964. je pretvorena u muzej koji je do danas posetilo više od 4 miliona zaljubljenika u modernu arhitekturu.

Arhitektura[уреди]

Fallingwater je pokušaj integracije kuće i krajolika, unutarnjeg i vanjskog prostora. Smeštena je na šumovitom obronku, a njeno čvrsto jezgra okomito je usađeno u gornji deo tog obronka da bi držala ravnotežu horizontalnim terasama koje poput krakova izlaze iznad slapa. Iako su horizontalni oblici svojom bež bojom u kontrastu s vertikalnim oblicima od kamena i šumskog okoliša, oni kao da „izrastaju” iz obronka[6]. Oba sprata imaju staklene zidove zbog pogleda u prirodu, što je bilo vodiljom celog projekta. U prizemlju, izdignut na stubovima nalazi se glavni deo dnevnog boravka s kuhinjom, trpezarijom i terasama. Spavaće sobe na drugom spratu otvaraju se prema terasama, dok galerija čini manji gornji kat. Krovni prozori od stakla i betona natkrivaju jedan deo dnevnog boravka, dok viseće stepenište vodi do vode.[7]

Rezultat je delo internacionalnog stila, do tada rezerviranog za velike javne građevine, smešteno u intimni okoliš divlje prirode. Kuća svojim verikalama i horizontalama i razmeštajem masa ponavlja kaskade slapova i savršeno se uklapa u krajolik. Tako je u skladu s organskom arhitekturom, idejom da arhitektura treba da uskladi ljudski životni prostor s prirodom, Rajt primenio konstrukciju stubova s konzolama - horizontalnim istacima, između kojih se uvlače („skrivaju”) stambeni prostori, čime se vanjski prostori postupno „unose” u unutrašnji[8]. Nadalje, Rajt je za zidove i kamin koristio kamen pronađen na lokalitetu, a neke stene je ukomponovao u zidove, dok druge štrče iz podova. Stene na podovima su premazane voskom, tako da izgledaju kao da strše iz reke čiji se huk čuje posvuda iz kuće. Premda reka okružuje kuću, ona se može videti tek kad se izađe napolje, za šta je Rajt projektovao stepenice koje vode direktno od dnevnog boravka do vode.

Sastav konzolnih terasa/balkona, na kojima počiva fantastična vizura Fallingwatera nije bila napravljena za milione posetilaca i 2002. godine su preduzeti značajni radovi kako bi se popravile brojne pukotine u armiranom betonu. Kako je kuća izgrađena iznad tekuće vode, ona ima problem i s plesnima.[9]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 National Park Service (2010-07-09). „National Register Information System”. National Register of Historic Places. National Park Service. 
  2. ^ „PHMC Historical Markers”. Historical Marker Database. Pennsylvania Historical & Museum Commission. Приступљено 20. 12. 2013. 
  3. ^ „Fallingwater”. National Historic Landmark summary listing. National Park Service. Архивирано из оригинала на датум 24. 06. 2008. Приступљено 02. 07. 2008. 
  4. ^ Usonian Architech Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 24, 2008) (на језику: енглески) članak u časopisu TIME od 17. 1. 1938. god. Preuzeto 8. 1. 2012.
  5. ^ Fallingwater Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 24, 2008) (на језику: енглески) na službenim stranicama nacionalnih parkova SAD-a Preuzeto 8. siječnja 2012.
  6. ^ Laurie Schneider Adams, A History of Western Art, Mc Graw Hill, New York, 2001., str. 481. ISBN 978-0-07-231717-6.
  7. ^ Velike arhitekture svijeta, urednik John Julius Norwich, Marjan tisak, Split, 2005., str. 255. ISBN 978-953-214-266-2.
  8. ^ Dr. Jadranka Damjanov, Likovna umjetnost 2., Školska knjiga, Zagreb, 2002., str. 309. ISBN 533-12-07-2.
  9. ^ Tyler Meek, Fallingwater: Restoration and Structural Reinforcement Preuzeto 8. siječnja 2013.

Literatura[уреди]

  • Trapp, Frank (1987). Peter Blume. Rizzoli, New York. 
  • Hoffmann, Donald (1993). Frank Lloyd Wright’s Fallingwater: The House and Its History (2nd изд.). Dover Publications. ISBN 978-0-486-27430-0. 
  • Brand, Stewart (1995). How Buildings Learn: What Happens After They're Built. Penguin Books. ISBN 978-0-14-013996-9. 
  • McCarter, Robert (2002). Fallingwater Aid (Architecture in Detail). Phaidon Press. ISBN 978-0-7148-4213-4. 
  • Donald Hoffman, Fallingwater: The House and Its History (Dover Publications, 1993)
  • Edgar Kaufmann Jr., Fallingwater: A Frank Lloyd Wright Country House (Abbeville Press 1986)
  • Robert McCarter, Fallingwater Aid (Architecture in Detail) (Phaidon Press 2002)
  • Franklin Toker, Fallingwater Rising: Frank Lloyd Wright, E. J. Kaufmann, and America's Most Extraordinary House (Knopf, 2005)
  • Lynda S. Waggoner and the Western Pennsylvania Conservancy, Fallingwater: Frank Lloyd Wright's Romance With Nature (Universe Publishing 1996)

Spoljašnje veze[уреди]