Армирани бетон
| Армирани бетон | |
|---|---|
 Тешки армирани бетонски ступ, виђен пре и после ливења бетона на његово место око арматурног кавеза | |
| Тип | Композитни материјал |
| Механичка својства | |
| Затезна чврстоћа (σt) | Јачи од бетона |
Армирани бетон је грађевински материјал настао спрезањем бетона и челика. Основна идеја спрезања је да се челику повере напони затезања који се јављају у затегнутим зонама бетонских конструкција, док се бетону поверавају напони притиска.
Саставни елементи армираног бетона[уреди | уреди извор]
Бетон је сложен материјал и састоји се из агрегата (мешавине одређених гранулација шљунка и песка), цемента и воде односно три елемента. Агрегат је инертан материјал, док су песак и вода активни материјали. Армирани бетон је високосложен материјал и састоји се из бетона и арматуре (бетонски или профилисани челик).
Челичне шипке којима се прожима бетонска маса називају се арматура, а процес њиховог постављања - процес армирања или једноставно армирање. Њихов заједнички рад омогућен је захваљујући томе што:
Историјат армираног бетона[уреди | уреди извор]
Франсоа Којгнет је први користио бетон ојачан гвожђем као технику за изградњу грађевинских конструкција.[1] Године 1853, Којгнет је саградио прву конструкцију од гвожђем ојачаног армираног бетона, четвороспратну кућу на адреси 72 Шарлс Мишел у једном од предграђа Париза.[1] Којгнетови описи армираног бетона сугеришу да то није учинио ради додавања чврстоће бетону, већ ради спречавања превртања зидова у монолитној конструкцији.[2] Године 1854, енглески грађевинар Вилијам Б. Вилкинсон армирао је бетонски кров и подове у двоетажној кући коју је градио. Његово позиционирање арматуре показало је да, за разлику од својих претходника, познавао затезне напоне.[3][4][5]
Проналазак армираног бетона дуго се приписивао париском вртлару Јосеф Мониеру који је свој проналазак патентирао 1867. године, а односио се на посуде за декоративне биљке. Он је првобитно радио посуде од цементног малтера, тако да се велики број ломио приликом транспорта. Идеја заједничког рада бетона и арматуре датира, међутим много раније. Проналазак портланд цемента 1824. године био је јак подстрек за развој бетонских конструкција, али сам бетон без ојачања арматуром није могао да се такмичи са металним конструкцијама због слабе отпорности на затезање.
Године 1855. Француз Ламбо изложио је на париској изложби чамац од армираног бетона који је чинила жичана мрежа обмотана цементним малтером. Тек после сто година, на прослави уприличеној поводом јубилеја армираног бетона, признат је као његов проналазач. Француз Когнет је 1861. године објавио мемоаре у којима предлаже примену својих конструкција: таваница, сводова и цеви на принципу армираног бетона. Он је конструисао армиране водоводне цеви за Одесу, затим потпорне зидове и светионик у Порт Саиду 52 m висине. Међутим, и поред тога Јосеф Мониер се сматра оцем армираног бетона јер је он са својом упорношћу савладао почетне тешкоће и увео армирани бетон у грађевинарство. Његови патенти се редају: 1868. године цеви и резервоари, 1869. године плоче, 1873. године мостови, 1877. године прагови 1878. године сводови. У свом раду Јосеф Мониер није имао појма о статичком дејству армираног бетона, него је све радио емпиријски. Он је арматуру смештао у средину бетона у облику чврстог костура, тј. у суштини арматура је била носећа конструкцјја обложена бетоном.
Научно третирање армираног бетона је почело када је Мониер продао свој патент грађевинској фирми Вајс и Фрајтаг који су применили систем Мониер у пракси.
Важни датуми у историји армираног бетона[уреди | уреди извор]
- 1848. — Француз Jean-Louis Lambot, израђује чамац од цементног малтера који ојачава челичном мрежом.
- 1866. — Француз Hennebique у Швајцарској гради први армиранобетонски жељезнички мост.
- 1906. — У Француској су по први пут издати прописи у вези са армираним бетоном.
- 1930. — Eugène Freyssinet користећи армирани бетон изводи мост распона 3 x 172 m.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Building construction: The invention of reinforced concrete”. Encyclopedia Britannica.
- ^ Condit, Carl W. (јануар 1968). „The First Reinforced-Concrete Skyscraper: The Ingalls Building in Cincinnati and Its Place in Structural History”. Technology and Culture. 9 (1): 1—33. JSTOR 3102041. doi:10.2307/3102041.
- ^ Richard W. S (1995). „History of Concrete” (PDF). The Aberdeen Group. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 5. 2015. г. Приступљено 25. 4. 2015.
- ^ W. Morgan (1995). „Reinforced Concrete”. The Elements of Structure. Архивирано из оригинала 12. 10. 2018. г. Приступљено 25. 4. 2015 — преко John F. Claydon's website.
- ^ Department of Civil Engineering (2015). „History of Concrete Building Construction”. CIVL 1101 – History of Concrete. University of Memphis. Приступљено 25. 4. 2015.
Литература[уреди | уреди извор]
- Саопштења, Слободан Ромић Институт за архитектуру и урбанизам, Београд 1977.
- Теорија армиранобетонских и претходно напрегнутих конструкција, М. Ачић, А. Паквор, Ж. Перишић, Београд 1983.
- Армирани бетон, Живорад Радосављевић, Београд 1996.
- Threlfall A., et al. Reynolds's Reinforced Concrete Designer's Handbook – 11th ed. ISBN 978-0-419-25830-8.
- Newby F., Early Reinforced Concrete, Ashgate Variorum, 2001, ISBN 978-0-86078-760-0.
- Kim, S., Surek, J and J. Baker-Jarvis. "Electromagnetic Metrology on Concrete and Corrosion." Journal of Research of the National Institute of Standards and Technology, Vol. 116, No. 3 (May–June 2011): 655-669.
- Daniel R., Formwork UK "Concrete frame structures.".
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Бетонски цвет Тема за сваког, Редакција општеобразовног програма РТБ - РТЈ, 1977.
- Мост на Ђурђевића Тари, Званични јутјуб канал РТС, Квадратура круга, 2015.
