Елизабет Холмс
Елизабет Холмс | |
---|---|
Датум рођења | 3. фебруар 1984. |
Место рођења | Вашингтон, САД |
Пребивалиште | Лос Алтос Хилс |
Универзитет | Универзитет Станфорд (није дипломирала)[1] |
Занимање | предузетница у области медицинске технологије |
Активни период | 2003 — 2018. |
Деловање | Оснивачица компаније Теранос |
Елизабет Ен Холмс (енгл. Elizabeth Anne Holmes; Вашингтон, 3. фебруар 1984) америчка је предузетница, позната као оснивачица и главна извршна директорка компаније Теранос (енгл. Theranos).
Теранос је био медицински старт-ап који је тврдио да је развио технологију која ће донети револуцију у области претрага крви. Компанија је тврдила да ће, захваљујући овој технологији, претраге крви бити брже и ефикасније. За разлику од класичних претрага крви које су захтевале вађење неколико ампула крви из вене, Тераносов уређај „Едисон” је, како се тада тврдило, захтевао само малу количину крви из јагодице прста , са којом је могао направити 70 различитих претрага и открити 10 различитих болести.[2]
Захваљујући револуционарном потенцијалу ове технологије, Теранос је привукао велики број инвестиција као и подршку утицајних личности као што су Џорџ Шулц, Хенри Кисинџер, Џејмс Матис и Бетси Девос. Вредност компаније је 2014. процењена на 9 милијарди долара.[3] Исте године је часопис Форбс прогласио Елизабет Холмс најмлађом милијардерком.
Пад Холмсове и њене компаније почео је 2015. када је Управа за храну и лекове почела истрагу око неправилности у тестирању патента. Новинар листа Волстрит џурнал Џон Кериру је у октобру 2015. објавио истраживање о преварама са крвним претрагама које су вршене помоћу уређаја Едисон. Наредне године, након нових истрага и инспекција америчких федералних органа, Теранос је признао да су са уређајем Едисон обављали само 12 од укупно 200 претрага које су нудили,[4] а да су остатак претрага обављале друге компаније за њих традиционалним методама. Компанија је послала исправљене налазе за оне претраге које су обављане помоћу њеног уређаја.
Елизабет Холмс је у марту 2018. склопила нагодбу по оптужбама за превару инвеститора. Услов нагодбе је био да се одрекне учешћа у доношењу одлука у компанији. Осим тога, кажњена је са десетогодишњом забраном да обавља руководећу функцију у компанијама на берзи и са 500.000 долара.[5] Тренутно се против ње води и кривични поступак који је иницирало правобранилаштво у Сан Франциску.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Crane, Rachel (16. 10. 2014). „She's America's youngest female billionaire – and a dropout”. CNNMoney. Приступљено 3. 3. 2015.
- ^ „Najveća prevara ili genijalni obrt u medicini: Tajna strategija najmlađe milijarderke (FOTO)”. Независне новине. 25. 11. 2015. Приступљено 3. 3. 2019.
- ^ „Компанија најмлађе свјетске милијардерке признала велику превару”. РТРС. 20. 5. 2016. Приступљено 3. 3. 2019.
- ^ „Američki Theranos praktički je priznao jednu od većih startup prevara uopće, a priča je sumanuta”. telegram.hr. 20. 5. 2016. Приступљено 3. 3. 2019.
- ^ „Uspon i pad najmlađe milijarderke koja je uspela da prevari CEO SVET”. Блиц. 24. 6. 2018. Приступљено 3. 3. 2019.