Etilen glikol

Из Википедије, слободне енциклопедије
Etilen glikol
Wireframe model of ethylene glycol
Spacefill model of ethylene glycol
IUPAC ime
Drugi nazivi 1,2-Etandiol

Glikol
Etilen alkohol
Monoetilen glikol

Identifikacija
Abrevijacija MEG
CAS registarski broj 107-21-1 YesY, 104700-12-1 (13C2), 59609-67-5 (14C2), 2219-52-5 (2H),(2H)
PubChem[1][2] 174 YesY
21334931 (1-2H1YesY
16213434 (13C2YesY
134462 (14C2), 
10986148 (2H),(2HYesY
ChemSpider[3] 13835235 YesY, 13835235 (13C2YesY, 118525 (14C2YesY
UNII FC72KVT52F YesY
EINECS broj 203-473-3
KEGG[4] D06424
MeSH Ethylene+glycol
ChEBI 30742
ChEMBL[5] CHEMBL457299 YesY
RTECS KW2975000
Bajlštajn 505945
Gmelin Referenca 943
3DMet B00278
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C2H6O2
Molarna masa 62.07 g mol−1
Gustina 1,1132 g/cm3
Tačka topljenja

−12.9 °C, 260 K, 9 °F

Tačka ključanja

197.3 °C, 470 K, 387 °F

Rastvorljivost u vodi Meša se sa vodom
u svim proporcijama
Viskoznost 1,61 × 10−2 N*s / m2[6]
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) External MSDS
ЕU-klasifikacija Štetan (Xn)
Opasnost u toku rada On je izuzetno štetan za životinje i decu. Ako se proguta, neophodna je hitna medicinska intervencija.
NFPA 704
NFPA 704.svg
1
2
1
 
R-oznake R22 R36
S-oznake S26 S36 S37 S39 S45 S53
Tačka paljenja 111 °C (231,8 °F) (zatvoren sud)
Tačka spontanog paljenja 410 °C (770 °F)
Srodna jedinjenja
Srodne diole supstance Propilen glikol
Dietilen glikol
Trietilen glikol
Politilen glikol

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Etilen glikol (etan-1,2-diol) je organsko jedinjenje koje je u širokoj upotrebi kao motorni antifriz i prekurzor polimera. U njegovoj čistoj formi, on je bezmirisna, bezbojna, sirupasta tečnost slatkog ukusa. Etilen glikol je toksičan, i njegovo konzumiranje može da dovede do smrti.

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ^ Elert, Glenn. „Viscosity“. The Physics Hypertextbook Приступљено 2. 10. 2007.. 

Spoljašnje veze[уреди]