Пређи на садржај

Klinički pregled

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Fizički pregled)
Fizički pregled
Intervencija
Ordinacija u Vašingtonu, tokom {rvog svetskog rata
ICD-9-CM89.7
MeSHD010808
MedlinePlus002274

Fizički pregled, medicinski pregled, ili klinički pregled (koji se češće naziva jednostavno pregled), je proces kojim lekar pregleda telo pacijenta za sve moguće znakove ili simptome medicinskog stanja. Obično se sastoji od niza pitanja u vezi sa medicinskom istorijom pacijenta, nakon čega sledi ispitivanje simptoma. Zajedno, istorija bolesti i fizički pregled pomažu u određivanju ispravne dijagnoze i osmišljavanju plana lečenja. Ovi podaci postaju deo medicinskog dosijea.

Jedna metastudija Kokranove kolaboracije pokazala je da rutinski godišnji fizički pregledi nisu značajno smanjili rizik od bolesti ili smrti, i obratno, mogli bi dovesti do preterane dijagnoze i prekomernog lečenja.[1] Međutim, u tom članku se ne zaključuje da nije važno imati redovnu komunikaciju sa doktorom, već somo da rutinski fizički pregledi možda nisu neophodni.

Tipovi

[уреди | уреди извор]
Lekar u Centru za relokaciju u Granadi, pregleda grlo pacijenta

Rutinski fizički pregledi

[уреди | уреди извор]

Rutinski fizički pregledi su fizički pregledi koji se izvode na asimptomatskim pacijentima u svrhu medicinskog skrininga. Njih obično vrše pedijatri, lekari opšte prakse, lekarski asistenti, ovlašćene medicinske sestre ili drugi lekari primarne zdravstvene zaštite. Ovaj rutinski fizički pregled obično obuhvata HEENT evaluaciju. Stručnjaci za medicinsku negu, kao što su registrovane i licencirane medicinske sestre, razvijaju osnovu procene kako bi se razdvojili normalni od abnormalnih nalaza.[2] Oni se prijavljuju primarnom pružaocu zdravstvene zaštite.

Istorija

[уреди | уреди извор]

Koreni periodičnih lekarskih pregleda nisu sasvim jasni. Smatra se da su bili zagovarani još od 1920-ih.[3] Neki autori ukazuju na molbe iz 19. i početka 20. veka za rano otkrivanje bolesti poput tuberkuloze i periodične školske zdravstvene preglede.[4] Pojava medicinskog osiguranja i srodnih komercijalnih uticaja promovisala je preglede, mada je ova praksa bila predmet kontroverzi u doba medicine zasnovane na dokazima.[5][4][6][7][8] Nekoliko studija je sprovedeno pre nego što su formulisane trenutne preporuke za skrining zasnovane na evidenciji, čime je primenljivost ovih studija ograničena na današnju praksu.[9][10][11]

Sveobuhvatni fizički pregledi

[уреди | уреди извор]

Sveobuhvatni fizički pregledi, takođe poznati kao izvršni fizički pregledi, obično obuhvataju laboratorijske testove, rendgenske snimke grudnog koša, test funkcionisanja pluća, audiograme, CAT skeniranje celog tela, EKG, testove srčanog stresa, testove vaskularne starosti, analizu urina i mamografiju ili preglede prostate u zavisnosti od roda pacijenta.[12]

Pregledi pre zapošljavanja

[уреди | уреди извор]

Ispitivanja pre zaposljavanja su trijažni testovi kojima se procenjuje podobnost zapošljavanja radnika na bazi rezultata njihovog fizičkog pregleda.[13] To se naziva i medicinskim odobrenjem pre zapošljavanja. Mnogi poslodavci smatraju da će putem zaposljavanja somo radnike čiji rezultati fizičkog pregleda zadovoljavaju određene kriterijea, njihovi zaposleni kolektivno imati manje izostanaka zbog bolesti, manje povreda na radnom mestu i manje okupacionih bolesti.[13]

Mala količina dokaza niskog kvaliteta proizašla iz medicinskih istraživanja podržava ideju da fizički pregledi pre zapošljavanja zapravo mogu da smanje izostanke, povrede na radnom mestu i okupacione bolesti.[13] Poslodavci ne bi trebalo rutinski da zahtevaju od radnika da rendgenski prate stanje donjeg dela leđa kao uslov za dobijanje posla.[14][15] Razlozi iz kojih se to ne treba činiti obuhvataju nemogućnost takvog testiranja da predvidi buduće probleme, izlaganje radnika radijaciji i trošak testova.[14]

Pregledi osiguranja

[уреди | уреди извор]

To su fizičke pregledi koji se obavljaju kao uslov kupovine zdravstvenog osiguranja ili životnog osiguranja.

Upotrebe

[уреди | уреди извор]
Lekar pregleda devojčicu, Gvineja Bisao, 1974

Dijagnoza

[уреди | уреди извор]

Fizički pregledi se obavljaju u većini zdravstvenih susreta. Na primer, fizički pregled se vrši kada pacijent izrazi pritužbe na simptome slične gripu. Ovi dijagnostički pregledi obično imaju fokus na glavnoj pritužbi pacijenta.

Trijaža

[уреди | уреди извор]

Opšti zdravstveni pregledi, uključujući fizičke preglede koji se obavljaju kada pacijent nije prijavio zdravstvene probleme, često uključuju medicinske preglede za uobičajena stanja, kao što je visok krvni pritisak. Kokranov pregled je utvrdio da opšti zdravstveni pregledi nisu smanjili rizik od smrti od raka, srčanih oboljenja ili bilo kojeg drugog uzroka, i da se ne može dokazati da utiču na verovatnoću da će pacijentu biti neophodno bolničko lečenje, postati invalid, biti odsutan s posla ili da će biti neophodne dodatne posete lekaru. Studija nije pronašla nikakav efekat na rizik od bolesti, ali je pronašla dokaze koji ukazuju na to da su pacijenti koji su podvrgnuti rutinskim fizičkim pregledima bili dijagnozirani da boluju od hipertenzije i drugih hroničnih bolesti u većoj stopi od onih koji nisu pregledani. Autori studije su napomenuli da studije često nisu razmatrale, niti izveštavale, o mogućim štetnim ishodima (kao što su neopravdana anksioznost ili nepotrebne procedure praćenja), te su zaključili da je „malo verovatno da su korisni” rutinski zdravstveni pregledi u smislu smanjenja onkološkog i kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta.[16]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Krogsbøll, Lasse T; Jørgensen, Karsten Juhl (31. 1. 2019). „General health checks in adults for reducing morbidity and mortality from disease”. Cochrane. 10: CD009009. doi:10.1002/14651858.CD009009.pub3. 
  2. ^ Schreiber, Mary L. Evidence-Based Practice. Neurovascular Assessment: An Essential Nursing Focus. MEDSURG Nursing (MEDSURG NURS), Jan/Feb2016; 25(1): 55-57. ISSN 1092-0811
  3. ^ Emerson H (1923). „Periodic medical examinations of apparently healthy persons”. JAMA. 80 (19): 1376—1381. doi:10.1001/jama.1923.26430460003011. 
  4. ^ а б Han PK (новембар 1997). „Historical changes in the objectives of the periodic health examination”. Ann. Intern. Med. 127 (10): 910—7. PMID 9382370. S2CID 20210491. doi:10.7326/0003-4819-127-10-199711150-00010. 
  5. ^ Gordon PR, Senf J (мај 1999). „Is the annual complete physical examination necessary?”. Arch. Intern. Med. 159 (9): 909—10. PMID 10326933. doi:10.1001/archinte.159.9.909. Архивирано из оригинала 2012-02-13. г. 
  6. ^ Charap MH (децембар 1981). „The periodic health examination: genesis of a myth”. Ann. Intern. Med. 95 (6): 733—5. PMID 7030166. doi:10.7326/0003-4819-95-6-733. 
  7. ^ Davis AB (1981). „Life insurance and the physical examination: a chapter in the rise of American medical technology”. Bull Hist Med. 55 (3): 392—406. PMID 7037084. 
  8. ^ Jureidini R, White K (2000). „Life insurance, the medical examination and cultural values”. J Hist Sociol. 13 (2): 190—214. PMID 18383634. doi:10.1111/1467-6443.00113. 
  9. ^ Boulware LE, Marinopoulos S, Phillips KA, et al. (фебруар 2007). „Systematic review: the value of the periodic health evaluation”. Ann. Intern. Med. 146 (4): 289—300. PMID 17310053. doi:10.7326/0003-4819-146-4-200702200-00008 Слободан приступ. 
  10. ^ Olsen DM, Kane RL, Proctor PH (април 1976). „A controlled trial of multiphasic screening”. New England Journal of Medicine. 294 (17): 925—30. PMID 1256483. doi:10.1056/NEJM197604222941705. 
  11. ^ Knox EG (децембар 1974). „Multiphasic screening”. Lancet. 2 (7894): 1434—6. PMID 4140342. doi:10.1016/S0140-6736(74)90086-5. 
  12. ^ „Johns Hopkins Executive Health Program”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2009. г. Приступљено 26. 07. 2019. 
  13. ^ а б в Mahmud, Norashikin; Schonstein, Eva; Schaafsma, Frederieke; Lehtola, Marika M; Fassier, Jean-Baptiste; Reneman, Michiel F; Verbeek, Jos H; Mahmud, Norashikin (2010). „Pre-employment examinations for preventing occupational injury and disease in workers”. Cochrane Database of Systematic Reviews (12): CD008881. PMID 21154401. doi:10.1002/14651858.CD008881. 
  14. ^ а б American College of Occupational and Environmental Medicine (februar 2014), „Five Things Physicians and Patients Should Question”, Choosing Wisely: an initiative of the ABIM Foundation, American College of Occupational and Environmental Medicine, Приступљено 24. 2. 2014 
  15. ^ Talmage, J; Belcourt, R; Galper, J; et al. (2011). „Low back disorders”. Ур.: Kurt T. Hegmann. Occupational medicine practice guidelines : evaluation and management of common health problems and functional recovery in workers (3rd изд.). Elk Grove Village, IL: American College of Occupational and Environmental Medicine. стр. 336, 373, 376—377. ISBN 978-0615452272. 
  16. ^ Krogsbøll, Lasse T; Karsten Juhl Jørgensen; Christian Grønhøj Larsen; Peter C Gøtzsche; Lasse T Krogsbøll (2012). „General health checks in adults for reducing morbidity and mortality from disease”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 10: CD009009. PMID 23076952. doi:10.1002/14651858.CD009009.pub2. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Klinički_pregled&oldid=27675669”