Пређи на садржај

Incidentalna apendektomija

С Википедије, слободне енциклопедије
Apendektomija

Incidentalna apendektomija ili slučajna apendektomija je hirurška procedura koja se radi u sklopu drugih zahvata bez dokaza o akutnom zapaljenju crvuljka, i obično se izvodi da bi se eliminisao rizik od budućeg zapaljenja crvuljka. O rizicima i prednostima slučajne apendektomije tokom različitih operacija, posebno onih kod dece, raspravlja se više od jednog veka, i danas ima svoje zagovornike i protivnike. Zato je potrebno metodu preispitati u svetlu inovacija u medicinskoj praksi, uključujući minimalno invazivnu hirurgiju, poboljšane tehnike snimanja itd.[1] U eri minimalno invazivne hirurgije u kojoj su traume tkiva i stvaranje ožiljka nakon laparoskopske operacije minimalni, tako da sledeću operaciju u istoj regiji nije teško ponovo uraditi, odluke o incidentalnoj apendektomiji su sve ređe.[2] Međutim kod operacija kod kojih je nekad po pravilu bila indikovana i apendektomija, poput operacije Mekelovog divertikuluma, intususcepcije, to nije slučaj.

Preporuke za incidentalnu apendektomiju

[уреди | уреди извор]

Imajući u vidu da je doživotni rizik od akutne upale crvuljka 6-7%, odluku o apendektomiji za vreme neke druge operacije u trbuhu trebalo bi doneti u odnosu na: vrstu operacije koja se radi, istorije bolesti pacijenta, starosti pacijenta (prvenstveno kos osoba mlađih od 35 godina) prema sledećim preporukama navedenih u donjoj tabeli:[2]

Oboljenje (procedura) Preporuka za apendektomiju
Malrotacija. Laddova procedura Preporučuje se
Kongenitalna dijafragmalna hernija Može se preporučiti zbog malrotacije ukoliko anomalija nije komplikovana ili se ne koristi sintetski materijal
Onkološka hirurgija Opciono, da bi se kasnije izbegla sumnja na postojanje akutnog apendicitisa, ali ne i kod Wilmsovog tumora
Ginekološka hirurgija Preporučuje se
Kloaka, anorektalne anomalije Ne preporučuje se zbog moguće inkontinencije
Hidrocefalus i druga neurološka stanja Ne preporučuje se zbog moguće inkontinencije
Mekonijalni ileus Ponekad, ako je potrebno ispirati čvrsti mekonijum
Hronićna konstipacija i Hiršprungova bolest Ne preporučuje se zbog moguće inkontinencije
Slučajno otkriven fekalitet Opciono, u zavisnosti od stanja pacijenta
Ulcerozni kolitis i Kronova bolest Trenutno se ne preporučuje
Bilijarna atrezija i holedohalne ciste Ne preporučuje se zbog moguće upotrebe apendiksa

za rekonstrukciju bilijarnog trakta

Eksploracija (trauma) Opciono, u zavisnosti od stanja pacijenta

Kod pacijenata starijih od 35—50 godina incidentalna apendektomija je prema podacima iz literature kontroverzna, a kod pacijenata starijih od 50 godina nije opravdana.[3][4][5]

Kontraindikacije

[уреди | уреди извор]

Incidentalna apendektomija je kontraindikovana kod svih pacijenata gde se očekuje razvoj fekalne ili urinarne inkontinencije zbog moguće buduće upotrebe crvuljka u operativnom rešavanju fekalne ili urinarne inkontinencije.[6]

Suprotstavljeni stavovi

[уреди | уреди извор]
Stavovi zagovornika

Zagovornici ove opcije smatraju da je ova operacija:[1]

  • Jednostavna, sa niskim morbiditetom,
  • Da se pacijent ne izlažen dodatnom riziku anestezije.

Kao dodatni razlozi kojima bi se mogla opravdati ova vrsta apendektomije, njeni zagovornici navode i:[1]

  • redukciju visokog procenta postojanja inflamacije crvuljka,
  • redukciju druge patologiju u histološkim uzorcima,
  • smanjenju nejasnoću u postavljanju dijagnoze u kasnijem periodu, ukoliko bi se razvio akutno zapaljenje crvuljka.
Stavovi protivnika

Protivnici incidentalna apendektomija smatraju da se ovom intervencojom:

  • nepotrebno povećava rizik od infekcije, u inače „čistoj” operaciji.
  • otvara organa koji sadrži koliformne bakterije,
  • produžava se trajanje operacije i
  • povećava postoperativni morbiditet.[2]
  1. ^ а б в Jelena Antić, Klinički značaj minimalno invazivne hirurgije u terapiji akutnog apendicitisa u dečjem uzrastu, Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu Medicinski fakultet, Novi Sad, 2016.
  2. ^ а б в Healy JM, Olgun LF, Hittelman AB, Ozgediz D, Caty MG. Pediatric incidental appendectomy: a systematic review. Pediatric surgery international. 2016;32(4):321-35.
  3. ^ T E Snyder and J R Selanders Incidental appendectomy--yes or no? A retrospective case study and review of the literature. Infect Dis Obstet Gynecol. 1998; 6(1): 30–37.
  4. ^ Sugimoto T, Edwards D. Incidence and costs of incidental appendectomy as a preventive measure. Am J Public Health. 1987 Apr;77(4):471–475.
  5. ^ Strom PR, Turkleson ML, Stone HH. Am J Surg. 1983 Jun; 145(6):819-22.
  6. ^ Kajbafzadeh AM, Chubak N. Simultaneous Malone antegrade continent enema and Mitrofanoff principle using the divided appendix: report of a new technique for prevention of stoma complications. The Journal of urology. 2001;165(6 Pt 2):2404-9.
  • Fisher KS, Ross DS. Guidelines for therapeutic decision in incidental appendectomy. Surg Gynecol Obstet. 1990 Jul;171(1):95–98.
  • Nockerts SR, Detmer DE, Fryback DG. Incidental appendectomy in the elderly? No. Surgery. 1980 Aug;88(2):301–306.
  • Wolff BG. Current status of incidental surgery. Dis Colon Rectum. 1995 Apr;38(4):435–441.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).