Извор странице Indijski ustanak 1857. godine

{{Infokutija Vojni sukob-lat
| ijekavica                    = Ne
| širina                       = 
| sukob                        = Indijski ustanak 1857. godine
| deo                          = 
| slika                        = Indian Rebellion of 1857.jpg
| veličina_slike               = 250px
| opis_slike                   = Karta iz 1912. godine koja prikazuje centre pobune
| alternativni_tekst           = A 1912 map showing the centres of the rebellion
| datum                        = {{Start date-lat|df=yes|1857|05|10}} – {{End date-lat|df=yes|1858|11|01}}<br />({{Age in years, months, weeks and days-lat|month1=05|day1=01|year1=1857|month2=11|day2=01|year2=1858}})
| lokacija                     = današnja država [[Utar Pradeš]], severna [[Indija]]
| lokacija_genitiv             = 
| koordinate                   = 
| tip_mape                     = 
| reljef_mape                  = 
| veličina_mape                = 
| opis_mape                    = 
| alternativni_tekst_mape      = 
| oznaka_mape                  = 
| veličina_oznake              = 
| tekst_oznake                 = 
| geografska_širina            = 
| geografska_dužina            = 
| teritorija                   = 
| akcija                       = 
| povod                        = 
| uzrok                        = 
| status                       = 
| rezultat                     = Britanska pobeda
* Suzbijanje pobune
* Formalni kraj [[Mogulsko carstvo|Mogulskog carstva]]
* Kraj [[Владавина Компаније у Индији|uprave kompanije u Indiji]]
* Prenos vlasti na [[Британска империја|Britansku krunu]]
| vođstvo_sukobljenih_strana   = 
| strana1                      = 
  [[Датотека:Captured flag of the Mughal Empire (1857).png|left|25 п]] [[Побуна|Pobunjeni]] [[Сепоји|sepoji]]
  <br/><br/>[[Датотека:Flag of Awadh.svg|left|25п]] [[Ауд (држава)|Aud]]
  <br/><br/>[[Датотека:Flag of the Princely State of Jhansi.svg|left|15п]] [[Џанси (држава)|Džansi]]
  <br/><br/>[[Датотека:Flag of Gwalior (State).svg|left|25п]] [[Гвалиор (држава)|Gvalior]]
<br/><br/>Razni [[Земиндар|zemindar]]i, [[Набоб|nabobi]], [[Раџа|radže]], [[Талукдар|talukdari]] i poglavari
| strana2                      = {{bulleted list
|{{Застава|Британска империја}}
| [[Датотека:Flag of the British East India Company (1801).svg|left|25п]] [[Британска источноиндијска компанија|Britanska istočnoindijska kompanija]]
| {{Застава|Непал}}
}}

| strana3                      = 
| komandant2                   = [[Датотека:Flag of the British East India Company (1801).svg|left|25п]] [[Лорд Канинг|Lord Kaning]]<br/>{{Зас|Британска империја}} [[Хенри Хевлок|Henri Hevlok]]{{Убијен у акцији}}<br/>{{Зас|Британска империја}} [[Колин Клајд|Kolin Klajd]]<br/>
| komandant1                   = [[Датотека:Captured flag of the Mughal Empire (1857).png|left|25 п]] [[Бахадур Шах II|Bahadur Šah II]]<br/><br/>[[Датотека:Flag of Awadh.svg|left|25п]] [[Nana Sahib]]<br/><br/>[[Датотека:Flag of Gwalior (State).svg|left|25п]] [[Тантија Топи|Tantija Topi]]{{Погубљен}}<br/><br/>[[Датотека:Flag of the Princely State of Jhansi.svg|left|15п]] [[Lakšmi Bej]]{{Убијен у акцији}}<br/><br/>[[Куер Синг|Kuer Sing]]{{Умро од рана}}
| komandant3                   = 
| jedinice1                    = 
| jedinice2                    = 
| jedinice3                    = 
| jačina1                      =[[Датотека:Captured flag of the Mughal Empire (1857).png|left|25 п]] 6 pukova [[совари|sovara]] i 44 puka [[сепоји|sepoja]] (oko 50.000 vojnika)<br/><br/>[[Датотека:Flag of Awadh.svg|left|20п]] oko 100.000 ustanika<br/><br/>[[Датотека:Flag of the Princely State of Jhansi.svg|left|15п]] oko 5.000 ustanika<br/><br/>[[Датотека:Flag of Gwalior (State).svg|left|25п]] oko 10.000 ustanika   
| jačina2                      = {{Зас|Британска империја}} 19 pukova pešadije 
| jačina3                      = 
| gubici1                      = 
| gubici2                      = 
| gubici3                      = 6.000 od 40.000 Evropljana ubijeno.{{sfn|Peers|2013|p=64}} Čak 800.000 Indijaca, a možda i više, kako zbog pobune, tako i usled gladi i epidemija bolesti, sudeći po populacionim procenama iz 1857. i indijanskom popisu iz 1871. godine.{{sfn|Peers|2013|p=64}}
| napomene                     = 
| vojna_kampanja               = 
}}

{{Индијски устанак}}'''Indijski ustanak 1857. godine''' bio je veliki, ali na kraju neuspešan, ustanak u Indiji 1857–58 protiv vladavine [[Британска источноиндијска компанија|Britanske istočnoindijske kompanije]], koja je u ime [[Круна (држава)|Britanske krune]] funkcionisala kao suverena sila.<ref name="marshall-197">{{Harvnb|Marshall|2007|p=197}}</ref><ref>{{Harvnb|David|2003|p=9}}</ref> Pobuna je započela 10. maja 1857. u obliku pobune [[Сепоји|sepoja]] kompanijine vojske u [[Гарнизон|garnizonskom gradu]] [[Мирут|Mirutu]], {{Convert|40|mi|km|abbr=on}} severoistočno od [[Њу Делхи|Delhija]] (sada Stari Delhi). Zatim je eruptirala u druge pobune i civilne pobune, uglavnom u gornjem delu [[Ганг|doline Ganga]] i [[Централна Индија|centralnoj Indiji]],{{efn|„Pobuna iz 1857. godine uglavnom je bila ograničena na severnu indijsku ravnicu Ganga i centralnu Indiju.”<ref name="bose-jalal-2003lead" />}}<ref name="bose-jalal-2003lead">{{Harvnb|Bose|Jalal|2004|pp=72–73}}</ref>{{efn|„Pobuna je bila ograničena na severnu dolinu Ganga i centralnu Indiju.”<ref name="Marriott2013"/>}}<ref name="Marriott2013">{{citation|last=Marriott|first=John|title=The other empire: Metropolis, India and progress in the colonial imagination|url=https://books.google.com/books?id=eXPLCgAAQBAJ&pg=PA195|year=2013|publisher=Manchester University Press|isbn=978-1-84779-061-3|page=195}}</ref> mada je bilo nemira i dalje na severu i istoku.{{efn|„Iako se većina nasilja dogodila u severnoj indijskoj dolini Ganga i centralnoj Indiji, nedavne istraživanja sugerišu da je pobuna dosegla i delove istoka i severa.”<ref name="Bender2016"/>}}<ref name="Bender2016">{{citation|last=Bender|first=Jill C.|title=The 1857 Indian Uprising and the British Empire|url=https://books.google.com/books?id=f5OzCwAAQBAJ&pg=PA3|year=2016|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-316-48345-9|page=3}}</ref> Ova pobuna je predstavljala značajnu pretnju britanskoj moći u tom regionu,{{efn|„Ono po čemu su osobeni događaji iz 1857. godine bio je njihov obim i činjenica da su za kratko vreme predstavljali vojnu pretnju britanskoj dominaciji u ravnici Ganga.”<ref name="bayly1990-p170"/>}}<ref name="bayly1990-p170">{{Harvnb|Bayly|1990|p=170}}</ref> i bila je suzbijena tek nakon poraza pobunjenika u [[Гвалиор|Gvalioru]] 20. juna 1858. godine.<ref name="intro-refs">{{Harvnb|Bandyopadhyay|2004|pp=169–172}}, {{Harvnb|Brown|1994|pp=85–87}}, and {{Harvnb|Metcalf|Metcalf|2006|pp=100–106}}</ref> Dana 1. novembra 1858. Britanci su odobrili amnestiju svim pobunjenicima koji nisu umešani u ubistva, mada nisu objavili da su neprijateljstva formalno okončana do 8. jula 1859. Pobuna je poznata pod mnogim imenima, uključujući '''''Pobuna sepoja''''', '''''Indijska pobuna''''', '''''Velika pobuna''''', '''''Pobuna iz 1857. godine''''', '''''Indijski ustanak''''' i '''''Prvi rat za nezavisnost'''''.<ref name="Williams2006"/><ref name="Williams2006">{{citation|last=Williams|first=Chris|title=A Companion to 19th-Century Britain|url=https://books.google.com/books?id=7pcMC7ANpmoC&pg=PA63|year=2006|publisher=John Wiley & Sons|isbn=978-1-4051-5679-0|page=63}}</ref>

Indijska pobuna bila je hranjena nezadovoljstvom rođenim iz različitih percepcija, uključujući invazivne socijalne reforme britanskog stila, oštre poreze na zemlju, sveukupni tretman nekih bogatih vlasnika zemljišta i prinčeva,{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|pp = 100–103}}{{sfn|Brown|1994|pp = 85–86}} kao i skepticizam prema poboljšanjima koje je donela britanska vladavina.{{efn|„Indijski vojnici i seosko stanovništvo velikog dela severne Indije pokazali su nepoverenje prema svojim vladarima i otuđenost od njih. ... Uprkos svog govora o poboljšanju, novi su vladari još uvek bili u stanju da ponude vrlo malo na putu pozitivnog podsticanja da bi Indijci prihvatili ovu vladavinu.”<ref name="Marshall2001"/>}}<ref name="Marshall2001">{{citation|last=Marshall|first=P. J.|editor=P. J. Marshall |title=The Cambridge Illustrated History of the British Empire|chapter-url=https://books.google.com/books?id=S2EXN8JTwAEC&pg=PA50|year=2001|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-00254-7|page=50|chapter=1783–1870: An expanding empire}}</ref> Mnogi Indijci su se podigli protiv Britanaca; međutim, mnogi su se takođe borili za Britance, a većina se i dalje naizgled ophodila u skladu sa britanskom upravom.{{efn|„Mnogi Indijci su podigli oružje protiv Britanaca, mada su bili iz veoma različitih regiona. S druge strane, vrlo veliki broj se zapravo borio za Britance, dok je većina ostala očigledno ponizna. Objašnjenja se stoga moraju koncentrirati na motive onih koji su se zapravo pobunili”<ref name="Marshall2001"/>}}<ref name="Marshall2001"/> Nasilje koje je ponekad manifestovalo izuzetnu okrutnost bilo je vršeno na obe strane, nad britanskim oficirima i civilima, uključujući žene i decu, od strane pobunjenika, i nad pobunjenicima i njihovim pristalicama, uključujući ponekad čitava sela, britanskim represalijama; gradovi Delhi i [[Лакнау|Laknau]] su razoreni u borbama i usled britanske odmazde.{{efn|„Troškovi pobune u pogledu ljudske patnje bili su ogromni. Dva velika grada, Delhi i Laknau, opustošeni su borbama i pljačkom pobedničkih Britanaca. Tamo gde je seosko stanovništvo pružalo otpor, kao u delovima Auda, sela su spaljena. Pobunjenici i njihove pristalice često su ubijani po viđenju. Britanski civili, uključujući žene i decu, isto tako su ubijani, kao i britanski oficiri sepojskih pukova.”<ref name="Marshall2001"/>}}<ref name="Marshall2001"/>

== Pozadina ==
[[Британска источноиндијска компанија|Britanska Istočnoindijska kompanija]] je do kraja 18. veka posedovala veći broj trgovačkih kolonija u Indiji sa glavnim centrima u [[Мумбај|Bombaju]], [[Мадрас|Madrasu]] i [[Колката|Kalkuti]]. Politika Britanaca u Indiji, koja se do polovine 18. veka kretala u okvirima obezbeđenja trgovinskog monopola, prerasla je u drugoj polovini 18. veka u borbu za stvaranje Britanske Imperije u Indiji. Teritorijalno širenje britanskih poseda počelo je [[Битка код Плесија|bitkom kod Plesija]] (1757), kojom je potčinjen [[Бенгал|Bengal]]. Godine 1787. [[Karnatsko carstvo|karnatski]] navab prihvatio je britanski protektorat, 1790. pokorio se i nizam od [[Хајдерабад (Индија)|Hajderabada]], a južna Indija konačno je pokorena u [[Мајсорски ратови|Majsorskim ratovima]] 1799. Država [[Царство Марата|Marata]] pokorena je u [[Маратски ратови|maratskim ratovima]] 1818, a [[Siksko carstvo|Pandžab]] pod vlašću [[Сикизам|Sika]] pokoren je 1845-1849.{{Референца|Prikelmajer|1972|p=563}}

Razvoj indijske armije pod Britancima išao je paralelno sa britanskim teritorijalnim širenjem i njihovom politikom. Prve indijske trupe organizovala je Istočnoindijska kompanija odmah po dolasku u Indiju. Bile su sastavljene od najamnika-domorodaca ([[Сепоји|sepoja]]). Komandni kadar bio je domorodački, a glavni zadatak zaštita trgovačkih centara. Ove male jedinice vremenom su prerastale u [[Батаљон|bataljone]], a kasnije u tri [[Армија|armije]] - [[Бомбајска армија|Bombaja]], [[Мадраска армија|Madrasa]] i [[Бенгалска армија|Bengala]]. Prostorno razdvojene većim brojem nezavisnih država, ove armije nisu  u početku imale ničeg zajedničkog. Prvi put su 1748. stavljene pod komandu jednog Kompanijinog oficira. Godine 1754. u Indiju su prvi put stigle kraljevske trupe, i otada se armija Indije delila na Kraljevske i Kompanijine trupe, evropske i indijske trupe, organizovane po ugledu na britansku armiju, dok je komandni kadar domorodaca sveden na minimum. U toku britanske ekspanzije u Indiji ukazala se potreba za stvaranjem lokalnih trupa, koje su sačinjavale garnizone potčinjenih oblasti. Najpoznatije ovakve trupe bile su Hajdarabadski kontingent i Pandžabske granične jedinice. Konjica je regrutovana po feudalnom sistemu [[Silhedar|silhedara]] i održavana o trošku lokalnih vladara.{{Референца|Prikelmajer|1972|p=563}}

Niske plate, novine koje su vređale religiozna osećenja i vekovne običaje Indijaca, a naročito socijalne  ekonomske promene koje je donela britanska uprava, našle su odraza u nezadovoljstvu koje se u armiji ispoljavalo u 19. veku. Godine 1806. izbila je [[Побуна у Велуру|pobuna u Veluru]]. Osamnaest godina kasnije, u vreme [[Први англо-бурмански рат|prvog anglo-burmanskog rata]], indijski pukovi su odbili da učestvuju u pohodu. Glavne vođe pobune su povešane, a ceo 147. puk pobijen. Godine 1844. pobunio se 34. pešadijski puk, 1849. godine 22. pešadijski puk, 1850. godine 66. pešadijski puk, 1852. 38. pešadijski puk.{{Референца|Prikelmajer|1972|p=563}}

Indijski ustanci u prvoj polovini 19. veka bili su odraz nezadovoljstva osiromašenog seljaštva i razvlašćenih zemljoposednika prema britanskoj kolonijalnoj upravi. Nezadovoljstvo je takođe zahvatilo i vojne jedinice u kojima su Britanci sprovodili rasnu diskriminaciju. U razdoblju od 1806. do 1856. četiri puta garnizoni Bengalske armije otkazali su poslušnost britanskim oficirima, što su platili teškim represalijama.{{Референца|Prikelmajer|1972|p=572}} Najmasovnija i najznačajnija bila je pobuna 1857-1858, koja je zahvatila veći broj provincija gornjeg [[Ганг|Ganga]] (uglavnom teritoriju današnje države [[Утар Прадеш|Utar Pradeš]]) i deo centralne Indije.{{Референца|Prikelmajer|1972|p=563}}<ref>{{Cite web|url=https://www.crvenakritika.org/istorija/890-marks-o-indijskoj-pobuni-nasilju-potlacenih-i-imperijalistickom-licemerju|title=Marks o indijskoj pobuni, nasilju potlačenih i imperijalističkom licemerju|last=Marks|first=Karl|date=2023-10-18|website=Crvena Kritika|language=sr-yu|access-date=2024-06-01}}</ref>

{{Мапа Индијски устанак}}

== Pobuna ==

=== Povod ===
Povod za pobunu u [[Бенгалска армија|Bengalskoj armiji]], koja se sastojala od 10 pukova [[Совари|sovara]], 74 bataljona [[Сепоји|sepoja]]  i 2 evropska bataljona, bio je religiozne prirode. Uvođenjem novih (za ono vreme) pušaka [[Капислара|kapislara]] umesto dotadašnjih [[Кремењача|kremenjača]], uvedena je i nova municija tipa [[Миње (пушка)|Minji]], sa [[Фишек (муниција)|fišecima]] namazanim lojem čiji se vrh morao odgristi pre punjenja oružja. Među indijskim vojnicima, koji su većinom bili [[Хиндуизам|hinduisti]] iz viših [[Каста|kasti]], a manjim delom [[Муслимани|muslimani]], pronele su se zlonamerne glasine da su svi novi fišeci namazani goveđim lojem i svinjskom mašću. Tako bi svaki musliman koji bi ga stavio u usta učinio greh, dok bi svaki hinduista oskrnavio svoj duh i time izgubio kastu, to jest, bio odbačen od svoje porodice i zajednice kao nečist. U strahu od ovako ozbiljnih posledica, deo vojnika je odbio da primi nove fišekeː nakon što su pokušali da ih nagovore, britanski oficiri uzvratili su surovim kaznama. Dana 26. februara 1857. 19. puk domorodačke pešadije (DP - sepoja) Bengalske armije odbio je da primi municiju̠ː za kaznu, čitav puk je raspušten. Mesec dana kasnije (29. marta), [[Мангал Панди|Mangal Pandi]], vojnik 34. puka DP (domorodačke pešadije), pucao je na engleskog oficira i ranio ga svojim [[Талвар|mačem]] pred čitavom jedinicom, koja je pasivno posmatrala napad. Osuđen je na smrt i obešen, a čitav puk je raspušten. Otpušteni vojnici vratili su se kućama, ali je kod ostatka indijskih trupa, kojih je bilo preko 70.000 samo u Bengalskoj armiji, raspoloženje bilo na ivici otvorene pobune. Prema njima, stajalo je u čitavom Bengalu od Kalkute do Delhija samo 7 nepotpunih evropskih bataljona (po 2 u [[Колката|Kalkuti]] i [[Мирут|Mirutu]], a po jedan u Dinapuru (kod [[Патна|Patne]]), [[Лакнау|Laknau]] i [[Агра|Agri]]), pošto je glavnina evropskih jedinica (12 bataljona) bila u tek osvojenom [[Панџаб|Pandžabu]] na okupacionoj dužnosti.{{Референца|Majumdar|1957|pp=45-47}}

=== Ustanak ===
Ustanak je počeo 10. maja 1857. u vojnom garnizonu u [[Мирут|Mirutu]], pobunom 2 puka sepoja i jednog puka [[Совари|sovara]], proširio se za svega tri nedelje na severne indijske provincije i deo centralne Indije i dobio karakter opštenarodnog ustanka za oslobođenje od stranaca.{{Референца|Prikelmajer|1972|p=572}} Već sutradan posle izbijanja ustanka pobunjeni [[Сепоји|sepoji]] iz Miruta su zauzeli [[Опсада Делхија|Delhi]] u kojem nije bilo nijednog britanskog vojnika, a 4 puka sepoja koji su činili gradsku posadu prišli su pobunjenicima, prinudivši ostarelog [[Велики Могул|Velikog Mogula]] [[Бахадур Шах II|Bahadur Šaha II]] da se stavi na čelo ustanka i objavi rat Britancima. Ustanicima se pridružio i deo nezadovoljne lokalne vlastele u unutrašnjosti sa svojim vazalima. Tako je [[Нана Сахиб|Nana Sahib]], naslednik poslednjeg [[Пешва|pešve]] (prvog ministra) okupiranog [[Царство Марата|carstva Marata]] u okolini Kanpura okupio nekoliko hiljada ustanika i  [[Опсада Канпура|opseo britanski garnizon u Kanpuru]], koji je juna 1857. lukavstvom naterao na predaju. Britanci su povratili Kanpur 16. jula, posle čega je Nana Sahib nastavio gerilski rat, dok je njegov vojskovođa [[Тантија Топи|Tantija Topi]] otišao u [[Џанси|Džansi]], čija se svrgnuta vladarka [[Лакшми Беј|Lakšmi Bej]] takođe pobunila protiv britanske vlasti. Britancima je trebalo vremena da povuku svoje trupe iz Irana i Kine i da preduzmu efikasne protivmere. [[Опсада Делхија|Delhi]] je ponovo zauzet 14. septembra, ali tek posle [[Пад Лакнауа|pada grada Lahnaua]] 21. marta 1858, počeo je britanski uspešan pohod protiv ustanika. Lakšmi Bej i Tantija Topi branili su Džansi do aprila 1858, posle čijeg pada su se povukli na sever i oslobodili Gvalior. Britanci su ih uporno gonili, plašeći se širenja ustanka. Lakšmi Bej je poginula u boju kod Kotaha (nedaleko od Gvaliora, 17. juna 1858), dok je Tantija Topi nastavio gerilski rat sa preživelim ustanicima. Do kraja godine ustanak je bio ugušen, a 1859. nastavljeno je istrebljivanje gerilaca koji su pod, [[Нана Сахиб|Nana Sahibom]] i [[Тантија Топи|Tantijom Topijem]] pružali otpor do aprila. Ustanak se razvijao pod veoma nepovoljnim uslovima. Ustanici nisu imali jedinstvenu vojnu organizaciju ni komandu, njihove vođe bili su uglavnom predstavnici starog feudalnog sistema, koji nije mogao da zainteresuje šire narodne mase, a nacionalnog osećanja u modernom smislu nije bilo. Pored velikog broja feudalnih vladara, Britancima su ostali lojalni [[Гурке|Gurke]] i [[Сикизам|Siki]]. Madraska i Bombajska armija nisu skoro ni bile zahvaćene ustankom, pa se može reći da je ustanak i ugušen uz pomoć domorodaca.{{Референца|Prikelmajer|1972|p=573}} Tantija Topi je na prevaru zarobljen i pogubljen aprila 1859, dok je Nana Sahib uspeo da pobegne u [[Непал|Nepal]], gde mu se izgubio svaki trag.

== Posledice ==
Novembra 1858. poslednji predstavnik [[Mogulsko carstvo|mogulske krune]], kompromitovan zbog saradnje s ustanicima, interniran je, a Indija proglašena britanskom krunskom kolonijom. Ubrzano su reorganizovani upravni organi, a armija je ojačana isključivo britanskim snagama.{{Референца|Prikelmajer|1972|p=573}}

== Napomene ==
{{Notelist|40em}}

== Reference ==
{{Reflist}}

== Literatura ==

* {{Cite encyclopedia|title=Индијски устанци|last=Прикелмајер|first=Иванка|editor-last=Гажевић|editor-first=Никола|editor-link=Никола Гажевић|edition=2.|date=1972|volume=3|encyclopedia=[[Војна енциклопедија]]}}
* {{Cite book|url=https://archive.org/details/sepoy-mutiny-of-1857-rc-majumdar|title=The Sepoy Mutiny and the revolt of 1857|last=Majumdar|first=R. C.|publisher=K.L. Mukhopadhyay|year=1957|location=Calcutta|trans-title=Побуна сепоја и устанак 1857, написао Р. Ч. Маџумдар|author-link=Рамеш Чандра Маџумдар}}
* {{Cite book|title=The Peasant armed: the Indian revolt of 1857|url=https://archive.org/details/peasantarmedindi0000stok|last=Stokes|first=Eric|last2=Bayly|first2=Christopher Alan|date=1986|publisher=Clarendon press|isbn=978-0-19-821570-7|location=Oxford|trans-title=Сељак под оружјемː Индијска побуна 1857, написао Ерик Стоукс}}
* {{Citation| last=Bandyopadhyay| first=Sekhara| year=2004| title=From Plassey to Partition: A History of Modern India| place=New Delhi | publisher=Orient Longman | page=523| isbn=978-81-250-2596-2}}.
* {{Citation| last=Bayly| first=Christopher Alan | author-link=Christopher Alan Bayly
| year=1988| title=Indian Society and the Making of the British Empire| publisher=Cambridge University Press | page= 230| isbn=978-0-521-25092-4}}.
* {{Citation| last=Bayly | first=Christopher Alan | author-link=Christopher Alan Bayly
| year=2000| title=Empire and Information: Intelligence Gathering and Social Communication in India, c 1780–1870 | publisher=Cambridge University Press | page=412 | isbn=978-0-521-57085-5}}
* {{Citation| last=Brown| first=Judith M.| year=1994| title=Modern India: The Origins of an Asian Democracy| edition=2nd| publisher=Oxford University Press| page=480| isbn=978-0-19-873113-9| url=http://www.oup.com/uk/catalogue/?ci=9780198731139| accessdate=05. 09. 2019| archive-date=03. 10. 2008| archive-url=https://web.archive.org/web/20081003054156/http://www.oup.com/uk/catalogue/?ci=9780198731139| url-status=dead}}.
* {{Citation | last = Greenwood | first = Adrian | author1-link = Adrian Greenwood | year = 2015 | title = Victoria's Scottish Lion: The Life of Colin Campbell, Lord Clyde | publisher = History Press | place = UK | page = 496 | isbn = 978-0-75095-685-7 | url = http://www.thehistorypress.co.uk/index.php/victoria-s-scottish-lion-26465.html | accessdate = 05. 09. 2019 | archive-date = 21. 02. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160221172547/http://www.thehistorypress.co.uk/index.php/victoria-s-scottish-lion-26465.html/ | url-status =  }}
* {{Citation | last = Leasor | first = James | year = 1956 | title = The Red Fort | publisher = W. Lawrie | place = London | page = 377 | isbn = 978-0-02-034200-7 | url = http://www.jamesleasor.com/the-red-fort/ | accessdate = 05. 09. 2019 | archive-date = 01. 02. 2020 | archive-url = https://web.archive.org/web/20200201201833/https://www.jamesleasor.com/the-red-fort/ | url-status =  }}
* {{Citation| last1=Majumdar| first1=R.C. | last2=Raychaudhuri | first2=H.C. | last3=Datta | first3=Kalikinkar| year=1967| title=An Advanced History of India| place=London | publisher=Macmillan | edition= 3rd | page=1126 | title-link=An Advanced History of India }}
* {{Citation| last = Marshall| first = P. J.| year = 2007
 | title = The Making and Unmaking of Empires: Britain, India, and America c.1750–1783 | publisher = Oxford and New York: Oxford University Press. Pp. 400| isbn = 978-0-19-922666-5}}
* {{citation|last=Peers|first=Douglas M.|title=India Under Colonial Rule: 1700–1885|url=https://books.google.com/books?id=dyQuAgAAQBAJ|year=2013|publisher=Routledge|isbn=978-1-317-88286-2}}
* {{Citation| last=Stein | first=Burton | year=2001| title=A History of India| place=New Delhi | publisher=Oxford University Press | page=432| isbn=978-0-19-565446-2}}.
* {{Citation| last=Stokes| first=Eric | year=1980 | title=The Peasant and the Raj: Studies in Agrarian Society and Peasant Rebellion in Colonial India| publisher=Cambridge University Press| page=316| isbn = 978-0-521-29770-7}}
* {{Citation
| last = Stokes
| first = Eric
| author-link = Ерик Стоукс
| date=decembar 1969
| title = Rural Revolt in the Great Rebellion of 1857 in India: A Study of the Saharanpur and Muzaffarnagar Districts
| url =
| journal = The Historical Journal
| publisher = Cambridge University Press
| volume = 12
| issue = 4
| pages = 606–627
| jstor = 2638016
| doi=10.1017/s0018246x00010554
 }}
* {{cite journal|last1=Erll |first1=Astrid |title= Re-writing as re-visioning: Modes of representing the ‘Indian Mutiny’in British novels, 1857 to 2000.|journal= European Journal of English Studies|date=2006|volume=10|issue=2|pages=163–185|url=http://www.let.leidenuniv.nl/pdf/geschiedenis/EJES%20Erll%20final.pdf}}
* Barter, Captain Richard ''The Siege of Delhi. Mutiny memories of an old officer'', London, The Folio Society, 1984.
* Campbell, Sir Colin. ''Narrative of the Indian Revolt''. London: George Vickers, 1858.
* [[Џулија Инглис|Inglis, Julia Selina]], Lady, 1833–1904, [http://digital.library.upenn.edu/women/inglis/lucknow/lucknow.html ''The Siege of Lucknow: a Diary''], London: James R. Osgood, McIlvaine & Co., 1892. Online at [http://digital.library.upenn.edu/women/writers.html A Celebration of Women Writers.]
* Kaye, John William. ''A History of the Sepoy War In India'' (3 vols). London: W.H. Allen & Co., 1878.
* Kaye, Sir John & Malleson, G. B.: ''The Indian Mutiny of 1857'', Rupa & Co., Delhi, (1st edition 1890) reprint 2005.
* Marx, Karl & Freidrich Engels. ''The First Indian War of Independence 1857–1859''. Moscow: Foreign Languages Publishing House, 1959.
* Pandey, Sita Ram, ''From Sepoy to Subedar, Being the Life and Adventures of Subedar Sita Ram, a Native Officer of the Bengal Native Army, Written and Related by Himself'', trans. Lt. Col. Norgate, (Lahore: Bengal Staff Corps, 1873), ed. James Lunt, (Delhi: Vikas Publications, 1970).
* [[Фредрик Робертс|Roberts, Field Marshal Lord]], ''Forty-one Years in India'', Richard Bentley, London, 1897 {{Gutenberg|no=16528|name=Forty-one years in India}}
* Russell, William Howard, ''My Diary in India in the years 1858-9'', [[Routledge]], London, 1860, (2 vols.)
* [[Мобри Томсон|Thomson, Mowbray]] (Capt.), ''The Story of Cawnpore'', Richard Bentley, London, 1859.
* Trevelyan, Sir George Otto, ''Cawnpore'', Indus, Delhi, (first edition 1865), reprint 2002.
* "Indian Mutiny." Encyclopædia Britannica Online. Online. https://www.britannica.com/event/Indian-Mutiny. 23 March 1998.
* "[https://www.britannica.com/technology/Lee-Enfield-rifle Lee-Enfield Rifle]." Encyclopædia Britannica Online. 23 March 1998.
* [[Arthur Conan Doyle|Conan Doyle, Arthur]]. ''[[Знак четворице|The Sign of the Four]]'', featuring Sherlock Holmes, originally appearing in ''Lippincott's Monthly Magazine'' 1890.
* [[Клајв Фен|Fenn, Clive Robert]]. ''For the Old Flag: A Tale of the Mutiny''. London: Sampson Low, 1899.
* [[Џорџ Фрејзер|Fraser, George MacDonald]]. ''Flashman in the Great Game''. London: Barrie & Jenkins, 1975.


== Spoljašnje veze ==
{{Commons category-lat|Indian Rebellion of 1857}}
{{Library resources box|onlinebooks=yes}}

* [https://www.youtube.com/watch?v=D9xxnzfODE8&list=PL1EG23oYcaFu6SNAiofd0uco0sD0JeVji&index=34&ab_channel=PublicResourceOrg Indijska serija Bharat Ek Khoj epizoda 42 - 1857, prvi deo]
* [https://www.youtube.com/watch?v=bMsvtxBaD2A&list=PL1EG23oYcaFu6SNAiofd0uco0sD0JeVji&index=35&ab_channel=PublicResourceOrg Indijska serija Bharat Ek Khoj epizoda 43 - 1857, drugi deo]

* -{[https://web.archive.org/web/20140415155627/http://dsal.uchicago.edu/reference/schwartzberg/fullscreen.html?object=099 Detailed Map: The revolt of 1857–1859, Historical Atlas of South Asia, Digital South Asia Library, hosted by the University of Chicago]}-
* -{[http://defencejournal.com/dec99/1857.htm Development of Situation-January to July 1857 – Maj (Retd) AGHA HUMAYUN AMIN from WASHINGTON DC defencejounal.com] {{Wayback|url=http://defencejournal.com/dec99/1857.htm |date=20061209171358 }}}-
* -{[http://www.britishempire.co.uk/forces/armycampaigns/indiancampaigns/mutiny/mutiny.htm The Indian Mutiny BritishEmpire.co.uk]}-
* -{Karl Marx, ''[[New York Tribune]]'', 1853–1858, [http://www.marxists.org/archive/marx/works/1857/india/index.htm The Revolt in India marxists.org]}-

{{Authority control-lat}}

{{СОРТИРАЊЕ:Индијски устанак 1857. године}}

[[Категорија:Историја Индије]]
[[Категорија:1857.]]