Jozef Brojer

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Jozef Brojer
Jozef Breuer, 1877.jpg
Puno imeJozef Brojer
Datum rođenja(1842-01-15)15. januar 1842.
Mesto rođenjaBeč
  Austrijsko carstvo
Datum smrti20. јун 1925.(1925-06-20) (83 год.)
UniverzitetUniverzitet u Beču

Jozef Brojer (15. januar 1842 - 20 jun 1925.) je bio istaknuti bečki lekar koji je došao do ključnih otkrića u oblasti neurofiziologije i iz čijeg je rada, 80-tih godina XIX veka, sa pacijentkinjom Bertom Papenhajm, poznatom kao Ana O, nastao metod lečenja razgovorom (katartički metod) i postavio osnove psihoanalizi koju je dalje razvio njegov štićenik Sigmund Frojd.[1]

Detinjstvo i mladost[уреди]

Jozefov otac Leopold Brojer, rođeni Bečlija, bio je učitelj veronauke u bečkoj jevrejskoj zajednici. Brojeru je  majka umrla dok je još bio veoma mlad i odgajila ga je baka po majci, a do osme godine podučavao ga je otac. Završio je gimnaziju Akademisches Gymnasium u Beču 1858, a zatim studije medicine na Bečkom univerzitetu. Diplomirao je 1867. i počeo da radi kod interniste Johana Opolcera na univerzitetu.

Neurofiziologija[уреди]

Brojer je, radeći pod supervizijom Evalda Heringa na bečkoj vojnomedicinskoj školi, prvi demonstrirao ulogu nervusa vagusa u refleksnoj prirodi disanja. To je predstavljalo pomak od prethodnog shvatanja u fiziologiji i promenilo je način na koji su naučnici do tada gledali na vezu pluća sa nervnim sistemom. Ovaj mehanizam je danas poznat pod nazivom Hering-Brojerov refleks.[2]

Godine 1873, Brojer i fizičar i matematičar Ernst Mah su, nezavisno jedan od drugog,[3] otkrili kako funkcioniše osećaj ravnoteže (tj. percepcija neravnoteže u glavi). Ravnoteža je regulisana pomoću informacija koje mozak prima od kretanja fluida u polukružnim kanalima unutrašnjeg uha. Da osećaj ravnoteže zavisi od tri polukružna kanala otkrio je 1870. fiziolog Fridrih Golc, ali on nije otkrio kako funkcioniše aparat za osećaj ravnoteže.

Ana O[уреди]

Brojer je verovatno najpoznatiji po svom radu, 80-tih godina XIX veka, sa Anom O (pseudonim Berte Papenhajm), ženom koja je patila od "paralize udova, anesteziranosti, kao i od poremećaja vida i govora".[4] Brojer je primetio da su se njeni simptomi ublažavali ili nestajali kad bi mu ih opisivala. Ana O je duhovito nazvala ovaj postupak čišćenje dimnjaka. Ona je takođe dala i ozbiljniji naziv za ovaj oblik terapije, a to je lečenje razgovorom. Brojer je kasnije to nazvao "katartičkim metodom".

Brojer je potom bio mentor mladom Sigmundu Frojdu i pomogao mu da razvije sopstvenu medicinsku praksu. Ernest Džons se priseća: "Frojd je bio veoma zainteresovan da čuje slučaj Ane O, koji je... ostavio na njega snažan utisak"; i u svom delu Pet predavanja o psihoanalizi iz 1909, Frojd je velikodušno istakao: "Bio sam student i spremao sam završne ispite u vreme kad je... Brojer prvi upotrebio ovaj postupak ... Niko pre toga nije uspeo da otkloni histerični simptom pomoću takvog metoda."[5]

Frojd i Brojer su dokumentovali svoje diskusije o Ani O i o drugim slučajevima u njihovoj knjizi Studije o histeriji iz 1895. Ove diskusije o Brojerovom tretmanu Ane O postale su "formativna osnova za psihoanalitičku praksu, naročito važnost fantazija (u ekstremnim slučajevima, halucinacija), histerije [...], i koncept i metod katarze koji su najveći Brojerovi doprinosi." Luis Breger primećuje da u Studijama o histeriji "Frojd je u potrazi za velikom teorijom koja će ga učiniti poznatim i zbog toga se uvek čvrsto hvata za ono što on misli da će biti jedini uzrok histerije, kao što je seksualni konflikt... Brojer, s druge strane, piše o mnogobrojnim faktorima koji izazivaju simptome, uključujući traume najrazličitijih vrsta. On takođe pripisuje zasluge drugima, kao što je Pjer Žane, i zastupa "eklekticizam"; otvoren je za mnoge različite načine razumevanja i tretiranja histerije."[6]

Brojer i Frojd su postajali sve otuđeniji. Sa frojdovske tačke gledišta, "dok je Brojer, sa svojom inteligentnom i zaljubljivom Anom O, i ne znajući to, utro put psihoanalizi, Frojd je bio taj koji je izvukao značaj iz Brojerovog slučaja."[7] Međutim, Breger primećuje da se Brojer, mada je cenio Frojdove doprinose, nije slagao sa tim da su seksualni problemi jedini uzrok neurotičnih simptoma; u pismu jednom kolegi iz 1907. godine, napisao je da je Frojd "čovek koji je sklon apsolutnim i isključivim formulacijama: to je fizička potreba koja, po mom mišljenju, vodi preteranoj generalizaciji." Frojd se kasnije okrenuo protiv Brojera, ne pripisujući mu više zasluge i podstičući glasine da Brojer nije uspeo da se izbori sa erotskom pažnjom koju mu je poklanjala Ana O i da je napustio njen slučaj, iako istraživanja ukazuju da se to nikada nije desilo i da je Brojer ostao da radi na ovom slučaju nekoliko godina tokom kojih se ona nije osećala dobro."

Godine 1894, Brojer je izabran za člana Bečke akademije nauka.

Porodica[уреди]

Brojer se oženio Matildom Altman 1868. i imali su petoro dece. Njegova ćerka Dora kasnije je izvršila samoubistvo, radije nego da bude deportovana u nacistički logor. Druga njegova ćerka, Margarete Šif, nastradala je u logoru Terezijenštat, 9. septembra 1942. Brojerova unuka, Hana Šif, umrla je u nacističkom zarobljeništvu.

Radovi[уреди]

  • Zwei Fälle von Hydrophobie. U: Wiener medizinische Wochenschrift 18 (1868). Sp. 178 f., 210-213.
  • Das Verhalten der Eigenwärme in Krankheiten. U: Wiener medizinische Wochenschrift 18 (1868). Sp. 982-985, 998-1002.
  • Die Selbststeuerung der Athmung durch den Nervus vagus. U: Sitzungsberichte der Akademie der Wissenschaften Wien, math.-naturw. Kl. 58/2 (1868), S. 909-937.
  • Bemerkungen zu Senator's „Beiträge zur Lehre von der Eigenwärme und dem Fieber“. U: Arch. path. Anat., Berlin 46 (1969), S. 391 f.
  • Über Bogengänge des Labyrinths. U: Allg. Wien. med. Ztg. 18 (1873), S. 598, 606.
  • Über die Function der Bogengänge des Ohrlabyrinthes. U: Med. Jb., Wien 1874. S. 72-124.
  • Zur Lehre vom statischen Sinne (Gleichgewichtsorgan). Vorläufige Mittheilung. U: Anz. Ges. Ärzte, Wien 1873. Nr. 9 (17. Dezember 1873), S. 31-33.
  • Beiträge zur Lehre vom statischen Sinne (Gleichgewichtsorgan, Vestibularapparat des Ohrlabyrinths). Zweite Mittheilung. U: Med. Jb., Wien 1875. S. 87-156.
  • Neue Versuche an den Ohrbogengängen. U: Arch. Physiol. 44 (1889), S. 135-152.
  • Über die Funktion der Otolithen-Apparate. U: Arch. Physiol. 48 (1891), S. 195-306.
  • Über Brommastitis. In: Wien. med. Presse 35 (1894), Sp. 1028.
  • Über Bogengänge und Raumsinn. U: Arch. Physiol. 68 (1897), S. 596-648.
  • Die Krisis des Darwinismus und die Teleologie. Vortrag, gehalten am 2. Mai 1902. U: Vorträge und Besprechungen. (1902), S. 43-64. Nachdruck der Ausgabe 1902: Edition diskord, Tübingen 1986.
  • Über Galvanotropismus bei Fischen. U: Zbl. Physiol., Wien 16 (1902), S. 481-483.
  • Studien über den Vestibularapparat. U: Sitzungsberichte der Akademie der Wissenschaften Wien, math.-naturw. Kl. 112/3(1903), S. 315-394.
  • Über den Galvanotropismus (Galvanotaxis) bei Fischen. U: Sitzungsberichte der Akademie der Wissenschaften Wien, math.-naturw. Kl. 114/3 (1905), S. 27-56.
  • Über das Gehörorgan der Vögel. U: Sitzungsberichte der Akademie der Wissenschaften Wien, math.-naturw. Kl. 116/3 (1907), S. 249-292.
  • Bemerkungen zu Dr. H. Abels Abhandlung „über Nachempfindungen im Gebiete des kinästhetischen und statischen Sinnes“. U: Zschr. Psychol. Physiol. Sinnesorg. 45 (1907), 1. Abt., S. 78-84.
  • Über Ewald's Versuch mit dem pneumatischen Hammer (Bogengangsapparat). U: Zschr. Sinnesphysiol. 42 (1908), S. 373-378.
  • Curriculum vitae [1923]. U: Dr. Josef Breuer 1842-1925. Wien o. J. [1927]. S. 9-24.
  • Ein telepathisches Dokument. U: Umschau 28 (1924). S. 215 f.
  • Josef Breuer / Rudolf Chrobak: Zur Lehre vom Wundfieber. Experimentelle Studie. U: Med. Jb., Wien 22/4 (1867). S. 3-12.
  • Josef Breuer / Sigmund Freud: Über den psychischen Mechanismus hysterischer Phänomene. Vorläufige Mittheilung. U: Neurol. Zbl. 12 (1893), S. 4-10, 43-47; zugleich in: Wien. med. Blätter 16 (1893), S. 33-35, 49-51.
  • Sigmund Freud / Josef Breuer: Studien über Hysterie. Franz Deuticke, Leipzig + Wien 1895. Neudruck: 6. Auflage. Fischer, Frankfurt a. M. 1991. ISBN 3-596-10446-73-596-10446-7
  • Josef Breuer / Alois Kreidl: Über die scheinbare Drehung des Gesichtsfeldes während der Einwirkung einer Centrifugalkraft. U: Arch. Physiol. 70 (1898), S. 494-510.
  • Marie von Ebner-Eschenbach / Josef Breuer: Ein Briefwechsel. 1889-1916. Bergland-Verlag, Wien 1969

Vidi još[уреди]

Linkovi[уреди]

  1. ^ http://www.britannica.com/EBchecked/topic/79009/Josef-Breuer
  2. ^ Breuer, Josef (1842-1925) – Encyclopedia of Psychology Archived 2004-12-13 at the Wayback Machine at www.findarticles.com
  3. ^ Hawkins, J.E. and Schacht, J. "The Emergence of Vestibular Science" Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 21, 2011) (на језику: енглески) (Part 8 of "Sketches of Otohistory") in "Audiology and Neurotology," April 2005.
  4. ^ O. L. Zangwill, in Richard Gregory ed, The Oxford Companion to the Mind (Oxford 1987) p. 118.
  5. ^ Sigmund Freud, Five Lectures on Psycho-Analysis (Penguin 1995) pp. 1–2 and p. 10.
  6. ^ A Discussion of my book: A Dream of Undying Fame: How Freud Betrayed His Mentor and Invented Psychoanalysis, and two articles by Dr. Norman Costa (2010)
  7. ^ Peter Gay, Reading Freud (London 1990) p. 71.

Dodatna literatura[уреди]

  • Cranefield, Paul F. "Breuer, Josef." In the Dictionary of Scientific Biography, edited by Charles Coulston Gillispie, vol. 2. New York: Charles Scribner's Sons, 1981, ISBN 0-684-80588-X0-684-80588-X
  • Hirschmüller, Albrecht. The Life and Work of Josef Breuer: Physiology and Psychoanalysis. New York: New York University Press, 1990, ISBN 0-8147-3427-80-8147-3427-8
  • Zangwill, O. L. "Breuer, Joseph." In The Oxford Companion to the Mind New York: Oxford University Press, 1998 ISBN 0-19-860224-30-19-860224-3

Spoljašnje veze[уреди]