Kardiomegalija

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Kardiomegalija
Cardiomegàlia img358.jpg
Kardiomegalično srce
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost kardiologija
ICD-10 I51.7
ICD-9-CM 429.3
DiseasesDB 30769
MeSH D006332

Kardiomegalije ili uvećanje srca (od grč. reči καρδία — srce, i μεγάλος — veliko), je stanje koje se karakteriše promenjenim oblikom ili uvećanjem ukupne mase srca. U većini slučajeva kardiomergalija ne označava nijedan entitet kao sindrom, već je najčešće jedna od glavnih manifestacija hronične bolesti srca ili pokazatelj prisutva ekstrakardijalnih patoloških promena.

Kardiomegalije mogu biti urođene i stečene. Mogu se javiti u patologiji bolesnika različitih polnih i starosnih grupa.

Etiopatogeneza[уреди]

Uvećanje srca samo po sebi nije bolest, već simptom kojim se manifestuju druga srčana oboljenja. U slučaju uvećanja srca dolazi do postepenog porasta rada srca, što često prolazi bez simptoma. Glavni etiološku uzroci nastanka kardiomegalije je izmenjena kardiodinamika srca, koja ukqučuje anomalij srčanih zalistaka, hipertenziju i razne oblike kardiomiopatije. U manjoj meri, kardiomegalija je posledica organske bolesti srca, kao i masivnog razvoj kardioskleroskleroze, koja utiče na stanja srčanih šupljina i srčani mišić.

Postoji mnoštvo različitih uzroka koji izazivaju uvećanja srca. Oni se mogu javiti spontano, tokom trudnoće ili prilikom izloženosti psihofizičkom stresu. Uzroci mogu biti patološki (oboljenja srčanog mišića) ili fizički (drugo oboljenje ili povreda koja indirektno utiče na rad srčanog mišića) Pojavu kardiomegalije pokreću i nasleđeni oblici urođenih genetskih faktora.

Mogući uzroci kardiomegalije
  • Bolesti srčanih zalistaka
  • Kardiomiopatija (bolest srčanog mišića)
  • Plućna hipertenzija
  • Perikardijalna efuzija (tečnost oko srca)
  • Poremećaji štitnjače
  • Šećerna bolest
  • Hemohromatoza (prekomerno gvožđe u krvi)
  • Retke bolesti kao što je Amiloidosis
  • Virusna infekcija srca
  • Trudnoća, sa uvećanim srcem (peripartum kardiomiopatija)
  • Bolest bubrega koja zahteva dijalizu
  • Zloupotreba alkohola
  • Zloupotreba kokaina
  • HIV infekcija

Takođe treba imati u vidu o fiziološkoj varijanti kardiomegalije, koji se javlja kod profesionalno hiperaktivnih ljudi i/ili profesionalnih sportista. Povećana masa srca i istezanje mišićnih vlakana u ovoj situaciji je kompenzatorni mehanizam, i zato kardiomegaliju ne treba smatrati patološkim stanjem.

Klinička slika[уреди]

Za mnoge bolesnike kardiomegalija je asimptomatska. Za druge, ako uvećano srce počne da utiče na sposobnost tela da efikasno pumpa krv, mogu se javiti simptomi koji su posledica kongestivne srčane insuficijencije.[1] Najčešći simptomi i znaci koji dominraju manifestnom kliničkom slikom su:

  • Srčana palpitacija - nepravilno udaranje srca, obično povezano sa narušenom funkcijom srčanih zalistaka.
  • Otežano disanje sa kratkotrajnim daha (naročito kad je bolesnik fizički aktivna) - nepravilno disanje u kom se ne može da uhvati ritam disajnih pokreta.
  • Bol u grudima
  • Umor
  • Otoci nogu
  • Povećan trbuh
  • Dobijanje na težini
  • Edem - otok
  • Gubitak svesti.[1]

Dijagnoza[уреди]

Bolest dijagnostikuje kardiolog, fizikalnim pregledom i dopunskim testovima:

  • ultrazvučnim pregledom srca;
  • elektrokardiogramom;
  • rentgenskim pregledom grudnog koša;
  • magnetnom rezonantnom tomografijom.

Terapija[уреди]

Izvori[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Enlarged heart - Symptoms and causes”. mayoclinic.org. Приступљено 19. 3. 2018. 

Spoljašnje veze[уреди]

Класификација


Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).