Кола (река)

Кола Кола
Мапа басена Коле и Туломе
Опште информације
Дужина	83 km
Басен	3.850 km2
Пр. проток	44 m3⁄s
Слив	Кољски залив→Баренцово море
Водоток
Извор	језеро Колозеро на 68° 20′ 00″ N 33° 13′ 55″ E
В. извора	140 m
Ушће	у Кољски залив на 68° 53′ 01″ N 33° 02′ 03″ E
В. ушћа	0 m
Про. пад	1,67 m⁄km тока
Географске карактеристике
Држава/е	Русија
Област	Мурманска област
Насеља	Кола, Киљдинстрој, Молочни
Притоке	Медвежја, Тухта
ДРВ	02010000512101000002634
Река на Викимедијиној остави

Кола (рус. Кола) река је која протиче преко територије Мурманске области, на крајњем северозападу Русије. Свој ток започиње као отока језера Колозеро, на подручју Оленегорског округа, у централном делу Мурманске области. Тече у смеру севера и након 83 km тока улива се у уски Кољски залив Баренцовог мора код истоименог града Коле на подручју Кољског рејона. Површина сливног подручја је око 3.850 km², док је просечан проток на 8 km узводно од ушћа 44 m³/s.

Према једној верзији име реке потиче од самске речи „кољук” у значењу „златна река”, док је по другој верзији садашње име русификована верзија финског назива „кулјоки” (река богата рибом). Назив „Кола-река” у званичним документима се први пут помиње у једном летопису из 1532. године.

Карактерише је углавном нивални (снежни) режим храњења, а највиши водостај је током маја и јуна када се топи снег у горњем делу њеног тока. У зони ушћа корито реке Коле се шири до максималних 120 метара, док дубине ретко где прелазе 2 метра. Најважније притоке су Тухта (36 km) и Медвежја (40 km).

На њеним обалама налази се град Кола и варошице Киљдинстрој и Молочни, те неколико села и железничких станица. Долином реке Коле иде граница између Кољског полуострва и континенталног дела Русије.

Види још

• Мурманска област
• Колозеро
• Оленегорски градски округ
• Кољски рејон
• Кољски залив

Спољашње везе

• (језик: руски) Государственный водный реестр РФ: река Кола
• Ресурсы поверхностных вод СССР: Гидрологическая изученность. Т. 1. Кольский полуостров/ Под ред. Ю. А. Елшина. — Л.: Гидрометеоиздат, 1969. — 134 с.