Kordocenteza

С Википедије, слободне енциклопедије
Kordocenteza
MeSHD017218

Kordocenteza ili perkutano uzimanje krvi iz pupčane vrpce (akronim PUBS) je invazivna dijagnostička procedura za oderđivanje stepena fetalne anemije kojom se direktno uzima uzorak fetalne krvi za laboratotrijsku analizu.[1][2] Iako je verovatnoće identifikacije određenih stanja (fetalne anemije, hromozomskih nepravilnosti i određenih krvnih poremećaja) kod fetusa, ovim testom velika, on ne meri težinu poremećaja i ne pomaže u prepoznavanju oštećenja neuronske cevi.[3][4][5]

Indikacije[уреди | уреди извор]

Danas se kordocenteza izvodi uglavnom kod fetusa kod kojih je neophodno primeniti:[3][6][7]

Metoda[уреди | уреди извор]

Kordocenteza se vrši tek posle 20. nedelje gestacije uvođenjem igle većeg kalibra pod ultrazvukom sa ciljem punktiranja krvi ploda kroz pupčanu vrpcu.[3]

Kordocenteza počinje ultrazvučnim pregledom kako bi se odredio tačan položaj ploda u materici.[17] Zatim se dezinfikuje deo kože na kom se radi kordocenteza, posle čega se u pupčanu vrpcu uvodi tanka igla pod kontrolom ultrazvuka i uzima se određena količina krvi ploda pomoću šprica koji se nalazi na drugom kraju igle.[18]

Postupak zahteva izuzetnu spretnost lekara jer je potrebno pod ultrazvukom punktirati pravi krvni sud,[19] odnosno onaj koji nosi plodovu, a ne majčinu krv. Kako je sama pupčana vrpca u prečniku do 2 cm, postupak zahteva posebnu preciznost.

Nakon uspešnog punktiranja, pribavljena krv se može upotrebiti za niz analiza kao i za pravljenje kariograma. Potvrda da je zaista uzeta krv ploda lako se dobija, jer nezreli, fetalni eritrociti imaju jedro.

Tokom kordocenteze trudnica može osetiti blagu nelagodnost. Procedura traje između 30 i 60 minuta.

Prednja kordocenteza
Zadnja kordocenteza

Značaj[уреди | уреди извор]

Kordocenteza se smatra zlatnim standardom za dijagnozu fetalne anemije, i otkrivanja sa visokim nivoom tačnosti hromozomskih nepravilnosti i određenih krvnih poremećaja.[3][20][21][22]

Ranije se ova metoda masovno koristila za evaluaciju svih Rh aloimunizovanih trudnica.[23] U novije vreme, sa razvojem molekularnih genetskih tehnika, u cilju utvrđivanja prisustva fetalnog RhD gena,[4] kao i upotrebom drugih dijagnostičkih metoda, ova invazivna procedura za dijagnozu stepena fetalne anemije se više ne koristi.[24]

Mere prevencije[уреди | уреди извор]

Mere prevencije pre kordocenteze

Pre procedure mogu se primeniti antibiotici u cilju smanjenja rizika od nastanka infekcije materice i ploda.[25]

Ukoliko se procedura radi između 20. i 24. nedelje trudnoće,[26][27] trudnica ne treba da jede i pije 8 —12 časova pre procedure, postoji rizik, koji nameće potreebu za hitnim carskim rezom ukoliko se jave određene komplikacije.[28]

Preporučuje se da na intervenciju trudnica dođe u pratnji kako bi joj pratilac olakšao povratak kući i pružio potrebnu podršku.[29]

Mere prevencije nakon kordocenteze

Nakon kordocenteze prati se stanje ploda ultrazvukom. Nekoliko dana nakon kordocenteze potrebno je da trudnica miruje, izbegava seksualne odnose i fizički napor.[30]

Ukoliko se pojave jače krvarenje, kontrakcije materice ili povišena temperatura, trudnica se mora odmah mora obratititi medicinskom timu.

Potencijalni rizik[уреди | уреди извор]

Pobačaj, jedan je od primarnih rizik vezan za kordocentezu, koji se javlja u 1-2 slučaja na svakih 100 postupaka

Retko se mogu javiti sledeće komplikacije:[3]

  • krvarenje iz ploda,
  • nastanak hematoma u pupčanoj vrpci,
  • usporavanja srčanog rada ploda,
  • infekcija,
  • pobačaj, kao jedan od primarnih rizik vezan za kordocentezu, koji se javlja u 1-2 slučaja na svakih 100 postupaka,
  • fetalne smrti u 1,4% procedura.

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Cordocentesis - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2021-01-29. 
  2. ^ Nicolaides, K. H. (март 1988). „Cordocentesis”. Clinical Obstetrics and Gynecology. 31 (1): 123—135. ISSN 0009-9201. PMID 3282737. doi:10.1097/00003081-198803000-00014. 
  3. ^ а б в г д „Cordocentesis - Mayo Clinic”. www.mayoclinic.org. Приступљено 29. 1. 2021. 
  4. ^ а б Diana W. Bianchi, Prenatal Genetic Diagnosis in Avery's Diseases of the Newborn (Ninth Edition), 2012
  5. ^ Deka D, Malhotra N, Takkar D, Mittal S, Kriplani A, Roy KK. Prenatal diagnosis and assessment of fetal malformations by ultrasonography in India. Indian J Pediatr. 1999;66(5):737–49.
  6. ^ Tongsong T, Khumpho R, Wanapirak C, Plyamongkol W, Sirichotlyakul S. Effect of umbitical cord bleeding following mid-pregnancy cordocentesis on pregnancy outcomes. Gynecol Obstet Invest. 2012;74(4):298–303.
  7. ^ Mishra A, Gupta M, Dalvi A, Ghosh K, Madkaikar M. Rapid flow cytometric prenatal diagnosis of primary immunodeficiency (PID) disorders. J Clin Immunol. 2014;34(3):316–22.
  8. ^ Tongprasert F, Tongsong T, Wanapirak C, Sirichotiyakul S, Pujamongkol W. Cordocentesis in multifetal pregnancies. Prenat Diagn. 2007;27:1100.
  9. ^ Gloria Too, Richard L. Berkowitz, Cordocentesis and Fetal Transfusion in Obstetric Imaging: Fetal Diagnosis and Care (Second Edition), 2018
  10. ^ Mota L, Ghosh K, Shetty S. Second trimester antenatal diagnosis in rare coagulation factor deficiencies. J Pediatr Hematol Oncol. 2007;29(3):137–9.
  11. ^ Radunovic N, Lockwood CJ, Alvarez M, Plecas D, Chitkara U, Berkowitz RL. The severely anemic and hydropic isoimmune fetus: changes in fetal hematocrit associated with intrauterine death. Obstet Gynecol. 1992;79:390-393.
  12. ^ Sebring ES, Polesky HF. Fetomaternal hemorrhage: incidence, risk factors, time of occurrence, and clinical effects. Transfusion. 1990;30: 344-357.
  13. ^ Nicolaides KH, Soothill PW, Clewell WH, Rodeck CH, Mibashan RS, Campbell S. Fetal haemoglobin measurement in the assessment of red cell isoimmunisation. Lancet 1988; 1: 1073 –1075.
  14. ^ Nicolaides KH, Rodeck CH, Millar DS, Mibashan RS. Fetal haemathology in rhesus isoimmunization. Br Med J 1985;290:661-63.
  15. ^ hetty S, Ghosh K, Mohanty D. Prenatal diagnosis in a haemophilia A family by both factor VIII activity and antigen measurements. J Assoc Physicians India. 2003;51:916–8.
  16. ^ Paniggrahi I, Ahmed RP, Kannan M, Kabra M, Deka D, Sexena R. Cord blood analysis for prenatal diagnosis of thalassemia major and hemophilia A. Indian Pediatr. 2005;42(6):577–81.
  17. ^ Kim SR, Wen HS, Lee PR, Kim A. Four dimension ultrasound guidance of prenatal invasive procedure. Ultrasound Obstet Gynecol. 2005;26(6):645–63.
  18. ^ Kohatsu M, Carvalho MH, Vieira RP, Francisco RP, Filho AG, Zugaib M. Analysis of fetal and Maternal results from fetal genetic in various procedure: an exploratory study at a university hospital. Rev Assoc Med Bras. 2012;58(6):703–8.
  19. ^ Daffos F, Cappella-Pavlovsky M, Forestier F. Fetal blood sampling via the umbilical cord using a needle guided by ultrasound. Report of 66 cases. Prenat Diagn. 1983;3:271–7.
  20. ^ Wilson RD, Gagnon A, Audibret F, Campagnolo C, Carroll J, Committee Genetics, et al. Prenatal diagnostic procedures and techniques to obtain a diagnostic fetal specimen or tissues: maternal and fetal risk and benefit. J Obstet Gynaecol Can. 2015;37(7):656–70.
  21. ^ Ranjan R, Biswas A, Kannan M, Meena A, Deka D, Saxena R. Prenatal diagnosis of haemophilia A by chorionic villus sampling and cordocentesis: all India Institute of Medical Science experience. Vox Sang. 2007;92(1):79–84.
  22. ^ Loukogeorgakis SP, Flake AW. In utero stem cell and gene therapy: current status and future perspectives. Eur J Pediatr Surg. 2014;24(3):237–45.
  23. ^ Soothill PW, Nicolaides KH, Rodeck CH, ClewellWH,Lindridge J. Relationship of fetal hemoglobin and oxygen content to lactate concentration in Rh isoimmunized pregnancies. Obstetgynecol 1987;69: 268-70.
  24. ^ Kabra M, Saxena R, Chinnappan D, Sanders V, Deka D, Buckshee K, et al. Karyotyping of at risk fetuses by cordocentesis in advanced gestation. Indian J Med Res. 1996;104:288–91.
  25. ^ Agarwal, Nutan (2016-06-01). „Cordocentesis”. Journal of Fetal Medicine (на језику: енглески). 3 (2): 71—75. ISSN 2348-8859. doi:10.1007/s40556-016-0083-1. 
  26. ^ Tongsong T, Wanapirak C, Plyamongkol W, Sirichotiyakul S, Tongprasert F, Srisupundit K, et al. Second trimester cordocentesis and the risk of small for gestational age and preterm birth. Obstet Gynaecol. 2014;124(5):919–25.
  27. ^ Tongsong T, Wanapirak C, Kunaylkatikul C, Sirirchotlyakul S, Plyamongkol W, Chanprapaph P. Cordocentesis at 16–24 weeks of gestation: experience of 1,320 cases. Prenat Diagn. 2000;20(3):224–8.
  28. ^ Jesus I, Simon E, Potin J, Arliat C, Perrotin F. Preductive factor for fetal tolerance to cordocentesis a monocentric retrospective study. Gynaecol Obstet Fertil. 2012;40(12):734–40.
  29. ^ Liao C, Wei J, Li Q, Li L, Li J, Li D. Efficacy and safety of cordocentesis for prenatal diagnosis. Int J Gynaecol Obstet. 2006;93(1):13–7.
  30. ^ Mathur R, Dubey S, Hamilton S, Singh G, Deka D, Kriplani A, et al. Rapid prenatal karyotyping using foetal blood obtained by cordocentesis. Natl Med J India. 2002;15(2):75–7.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).