Kronizam

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Kronizam je praksa pristrasnosti pri dodeli poslova i ostalih pogodnosti prijateljima ili proverenim kolegama, naročito u politici i između političara i organizacija koje ih podržavaju. [1] Na primer, to uključuje imenovanje prijatelja na pozicije na vlasti, mimo njihovih kvalifikacija.[2]

Kronizam postoji kada su poslodavac i korisnik poput zaposlenog, u socijalnom ili medijskom kontaktu. Često poslodavcu treba podrška u njegovom ili njenom planu, poslu ili poziciji na vlasti, i zbog tog razloga poslodavac zapošljava pojedince koji neče pokušati da oslabe njegove ili njene planove, da glasaju protiv važnih pitanja, ili da izražavaju stavove suprotne od onih koje ima poslodavac.

Politički, kronizam se neadekvatno koristi da implicira kupovanje i prodavanje usluga poput: glasova u zakonodavnim telima, činjenja usluga organizacijama, davanjem diplomatskih mesta na egzotičnim mestima itd.[3]

Etimologija[уреди]

Reč "kroni" prvo se pojavila u 18. veku u Londonu. Po Oksfordovom rečniku engleskog jezika, nastala je iz grčke reči kronios (χρόνιος) što znaci dugoročno.[4] Takođe, reč kroni se pojavljuje u 1811. izdanju Grosovog Vulgarnog jezika sa izrazito nekolegijalnom definicijom, smeštajući je tako u žargon podzemlja.[5] Još jedan često citirani izvor je takozvani irski izraz comh-roghna [koˈronə] što u prevodu znači "bliski prijatelji"[6] Međutim, izgleda da je ovaj izraz prvobitno potekao od Daniela Kesidija (Daniel Cassidy - stvaraoc mnogih lažnih irskih izraza) i u potpunosti je nepoznat u irskom jeziku. (Vidi O Donaldov irsko-engleski rečnik. стр. 288, gde je taj izraz sumnjivo odsutan)

Koncept[уреди]

Vladini zvaničnici su posebno podložni optužbama kronizma, s obzirom da troše novac poreskih obaveznika. Mnoge demokratske vlade se podstiču da praktikuju administrativne transparentnosti u računovodstvu i sklapanju ugovora.[7] Ipak, često nije jasna granica kada je imenovanje za vladinu organizacju kronizam, a kada nije.

Nije neobično za političare da se okruže visokokvalifikovanim potčinjenima, kao i da razviju društvena, poslovna ili politička prijateljstva. Što dovodi do toga da oni prijateljima dodeljujju državne kancelarije i vladine ugovore. Zapravo, grupe takvih prijatelja su razlog zašto nosioci izvršne funkcije uspešno dobijaju svoju moćnu poziciju. Zbog toga je kronizam mnogo lakše sagledati, nego dokazati i pokazatii.

Političari sa predstavnicima poslovnih, i drugih posebnih interesa, poput sindikata i profesionalnih organizacija, dobijaju gotov ,,drugarski posao,, u politčkim dogovorima, posebno zbog razumno unosnih honorara za političare, zbog pravljenja govora, ili pravnim donacijama odabranim izbornim kampanjama ili posebnim političkim partijama itd.

U privatnom sektoru, kronizam postoji u organizacijama i često je zvan "Klub starih dečaka" ili "Zlatni krug", i tu je teško opisati granicu između kronizma i "umrežavanja"[8]

Čak šta više, kronizam opisuje postojeće odnose između zajedničkih poznanika u privatnim organizacijama gde se između uticajnog osoblja razmenjuju poslovi, poslovne informacije i socijalne interakcije. To se naziva "ortačkim" ("pajtaškim") kapitalizmom i to je etička povreda principa tržišne privrede; u razvijenim privredama, ortački kapitalizam predstavlja povredu tržišnih pravila.

S obzirom na prirodu ortačkog kapitalizma, ove nepoštene poslovne prakse se često (ali ne i isključivo) mogu naći u društvima sa neefikasnim pravnim sistemima. Posledično, postoji podsticaj zakonodavne grane vlade kako bi se osiguralo izvršenje pravnog kodeksa sposobnih da se suoče i isprave privatne partijeske maniipulacije privrede od strane uključenih privrednika i njihovbih državnih saradnika tj. pristalica.

Ekonomske i socijalene troškove kronizma snosi društvo. Ovi troškovi su u obliku smanjene poslovne mogućnosti za većinu stanovništva, smanjene konkurencije na tržištu, previsokih cena robe široke potrošnje, smanjenja ekonomskog učinka, neefikasnih poslovnih investicionih ciklusa, smanjenje motivacije u ugroženim ili pogođenim organizacijama i opadanje obima ekonomske produktivne aktivnosti.

Praktični troškovi kronizma manifeestuju se u lošoj izradi javnih i privatnih projekata zajedice.

Kronizam obnavlja sam sebe; zatim začinje tj. počinje kulturu kronizma. Ovo može biti sprečeno samo sveobuhvatnim, efikasnim i prinudnim Zakonikom o osposobljenim državnim agencijama koje mogu uticati na krivične postupke u sudovima.

Kontrovezne su sve sumnje u kojima je kronizam svako postavnjanje na neko mesto/funkciju.

Postavljena stranka može da izabere da ili da potisne nemir ili da ga ignoriše, u zavisnosti od nivoa slobode izražavanja koje ima društvo i individualne lične slobode.

Neki slučajevi kronizma su spremno transparentni. Što se tiče ostalih, kvalifikacije navodnih "pajtaša" se trebaju retrospektivno proceniti.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ http://www.macmillandictionary.com/dictionary/american/cronyism Pristupljeno 15. maja 2016.
  2. ^ http://www.dictionary.com/browse/cronyism?s=t Pristupljeno 15. maja 2016.
  3. ^ Daniel Garza (March 12, 2012) https://au.linkedin.com/in/steven-jenkins-7a3ba6a2[мртва веза] Pristupljeno 15. maja 2016.
  4. ^ http://www.oxforddictionaries.com/?view=uk Pristupljeno 15. maja 2016.
  5. ^ "Crony: An intimate companion, a camrade; also a confederate in a robbery" - Classical Dictionary of the Vulgar Tongue, 1785 [1811]. Grose Pristupljeno 15. maja 2016.
  6. ^ http://crony.askdefine.com/ Pristupljeno 15. maja 2016.
  7. ^ https://www.ced.org/cronycapitalism CED.com, official website of: The Committee for Economic Development (CED), "Crony Capitalism: Unhealthy Relations Between Business and Government" Pristupljeno 15. maja 2016.
  8. ^ https://thefreemarketeers.wordpress.com/2010/03/02/do-old-boys-clubs-make-the-market-more-efficient/ The Free Marketeers Pristupljeno 15. maja 2016.

Dodatna literatura[уреди]

  • Begley, T., Khatri, N., Tsang, EWK. 2010. Networks and cronyism: A social exchange analysis. Asia Pacific Journal of Management, 27:281-297
  • Khatri, N., Tsang, E.W.K., & Begley, T. 2006. Cronyism: A cross-cultural analysis. Journal of International Business Studies, 37(1): 61-75. [Also in T. G. Andrews and R. Mead (Eds.), Cross Cultural Management, Volume 2 -The Impact of Culture 1: 126-150. Routledge, UK.]
  • Khatri, N., Tsang, E.W.K., & Begley, T. 2003. Cronyism: The downside of social networking. The Best Papers Proceedings of the Academy of Management, Seattle
  • Khatri, N. & Tsang, E.W.K. 2003. Antecedents and consequences of cronyism in organizations. Journal of Business Ethics, 43: 289-303.