Меритократија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Меритократија је вођство, теоретски засновано на заслугама, таленту, вештини, интелигенцији и другим релевантним вештинама, пре него на наслеђу (аристократија), богатству (плутократија) или вољи већине (демократија). Појам је настао од латинске речи мерео што значи зарадити и старогрчке речи кратос снага, моћ. Меритократија наглашава једнакост шанси за све узимајући у обзир да се положај у хијерархији стиче као резултат постигнућа мереног универзалним и објективним критеријумима.[1] Сам концепт овог појма вуче корене од кинеске династије Хан 200. пре нове ере, познат као Мандарински систем, који је наглашавао да владини званичници требају да буду високо образовани. У XVIII веку се овај концепт из Кине проширио кроз Британску Индију, где је постао доминантан фактор у британској владавини, а затим и у континенталну Европу. Меритократија је стигла и у Америку и промовисана је после убиства председника Џејмса Гарфилда 1881. године, када је уведена пракса да се посао у влади добија на основу испитивања способности, а не на основу политичких веза или по политичкој блискости.[2]

Литература[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]