Меритократија

Меритократија је вођство, теоретски засновано на заслугама, таленту, вештини, интелигенцији и другим релевантним вештинама, пре него на наслеђу (аристократија), богатству (плутократија) или вољи већине (демократија).[1] Појам је настао од латинске речи мерео што значи зарадити и старогрчке речи кратос снага, моћ. Меритократија наглашава једнакост шанси за све узимајући у обзир да се положај у хијерархији стиче као резултат постигнућа мереног универзалним и објективним критеријумима.[2] Сам концепт овог појма вуче корене од кинеске династије Хан 200. пре нове ере, познат као Мандарински систем, који је наглашавао да владини званичници требају да буду високо образовани. У XVIII веку се овај концепт из Кине проширио кроз Британску Индију, где је постао доминантан фактор у британској владавини, а затим и у континенталну Европу. Меритократија је стигла и у Америку и промовисана је после убиства председника Џејмса Гарфилда 1881. године, када је уведена пракса да се посао у влади добија на основу испитивања способности, а не на основу политичких веза или по политичкој блискости.[3]

Напредак у таквом систему заснива се на учинку, који се мери испитивањем или приказаним достигнућем. Мада је концепт меритократије постојао вековима, сам термин је 1958. сковао социолог [Michael Dunlop Young[|Мајкл Данлоп Јанг]] у својој дистопијској политичкој и сатиричној књизи Успон меритократије.[4]

Дефиниције[уреди | уреди извор]

Ране дефиниције[уреди | уреди извор]

Меритократију је најпознатије разматрао Платон у својој књизи Република и она је постала један од темеља политике у западном свету. „Најчешћа дефиниција меритократије концептуализује заслуге у смислу проверене компетенције и способности, и највероватније, мерено у виду IQ или стандардизованим тестовима постигнућа.“[5] У владиним и другим административним системима, „меритократија“ се односи на систем под којим се напредак унутар система базира на „заслугама”, као што су учинак, интелигенција, акредитиви и образовање. Они се често утврђују путем евалуација или испитивања.[6]

У општијем смислу, меритократија се може односити на било који облик вредновања заснованог на постигнућу. Попут „утилитарног“ и „прагматичног“, реч „меритократски“ је такође развила ширу конотацију, а понекад се користи за означавање било које владе коју води „владајућа или утицајна класа образованих или способних људи“.[7]

Ово је у супротности са оригиналном, осуђујућом употребом термина из 1958. од стране Мајкла Данлопа Јанга у његовом делу „Успон меритократије”, који је сатирисао тродеони систем образовања заснован на заслугама који се практиковао у Уједињеном Краљевству у то време. Он је тврдио да је у тродеоном систему „заслуга изједначена са интелигенцијом плус настојање, њени поседници се идентификују у раном узрасту и бирају за одговарајуће интензивно образовање, а постоји и опсесија квантификовањем, бодовањем на тестовима и квалификацијама.”[8]

Меритократија у свом ширем смислу може бити било који општи чин просуђивања на основу различитих доказаних заслуга; таква дела се често описују у социологији и психологији.

У реторици, демонстрација нечије заслуге у погледу савладавања одређеног предмета је суштински задатак који је најдиректније повезан са аристотеловским термином Етос. Еквивалентна аристотеловска концепција меритократије је заснована на аристократским или олигархијским структурама, а не у контексту модерне државе.[9][10]

Скорије дефиниције[уреди | уреди извор]

У Сједињеним Државама, атентат на председника Џејмса А. Гарфилда 1881. подстакао је замену америчког система плена меритократијом. Године 1883, донесен је Пендлетонов закон о реформи државне службе, који предвиђа да се државни послови требају додељивати на основу заслуга кроз такмичарске испите, а не на основу веза са политичарима или политичким опредељењима.[11]

Најчешћи облик меритократског скрининга који се данас налази је факултетска диплома. Високо образовање је несавршен меритократски систем скрининга из различитих разлога, као што су недостатак јединствених стандарда широм света,[12][13] недостатак обима (нису укључена сва занимања и процеси) и недостатак приступа (неки талентовани људи никада немају могућност учешћа због трошкова, посебно у земљама у развоју).[14] Без обзира на то, академске дипломе служе у одређеној мери меритократској сврси скрининга у недостатку префињеније методологије. Образовање само по себи, међутим, не представља комплетан систем, јер меритократија мора аутоматски пружити моћ и ауторитет, што диплома сама по себи не постиже.

Реј Далио користи термин „идејна меритократија” за систем који промовише добре идеје, а не само зачетника.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „meritocracy”. Dictionary.com. 
  2. ^ Дефиниције
  3. ^ Артнит
  4. ^ Fox, Margalit (25. 1. 2002). „Michael Young, 86, Scholar; Coined, Mocked 'Meritocracy'. The New York Times. 
  5. ^ Levinson, David; Cookson, Peter W.; Sadovnik, Alan R. (2002). Education and Sociology: An Encyclopedia. Taylor & Francis. стр. 436. »most common definition of meritocracy conceptualizes merit in terms tested competency and power, and most likely as measured by IQ or standardized achievement tests.« 
  6. ^ Young (1958).
  7. ^ „Definition of Meritocracy”. Oxford Dictionary. Oxford University Press. Архивирано из оригинала на датум 10. 09. 2011. Приступљено 12. 9. 2011. 
  8. ^ Fontana Dictionary of Modern Thought. Fontana Press. 1988. стр. 521. 
  9. ^ Aristot. Pol. 2.1261b
  10. ^ Aristotle, (351 BC) Politics. Book Three Part IV. (Jowett, B., Trans)
  11. ^ „Civil Service Reform”. Digital History. University of Houston. Приступљено 2016-02-19. 
  12. ^ What's College For?: The Struggle To Define American Higher Education; Zachary Karabell; ISBN 978-0-465-09152-2
  13. ^ Journal of College Teaching & Learning – May 2008 Volume 5, Number 5 AACSB Accreditation
  14. ^ Furlong, Andy; Cartmel, Fred (2009-06-01). Higher education and social justice. Maidenhead: Open University Press. ISBN 978-0-335-22362-6. 
  15. ^ Dalio, Ray (2017). Principles: Life and Work. New York: Simon & Schuster. ISBN 9781501124020. Приступљено 27. 12. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  • Burbank, Jane and Cooper, Frederick. (2010). Empires in World History: Power and the Politics of Difference. Princeton: Princeton University Press. ISBN 0-691-12708-5.
  • Kazin, Michael, Edwards, Rebecca, and Rothman, Adam. (2010). The Princeton Encyclopedia of American Political History Volume 2. Princeton University Press. ISBN 0-691-12971-1.
  • Kett, Joseph F. (2012). Merit: The History of a Founding Ideal From the American Revolution to the Twenty-First Century. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0801451225. 
  • Lampert, Khen. Meritocratic Education and Social Worthlessness, Palgrave-Macmillan, UK, 24 December (2012) ISBN 1137324880
  • Mulligan, Thomas. (2018). Justice and the Meritocratic State. New York: Routledge. ISBN 9781138283800. open access publication - free to read
  • Schwarz, Bill. (1996). The expansion of England: race, ethnicity and cultural history. Psychology Pres. ISBN 0-415-06025-7.
  • Ieva, Lorenzo. (2018). Fondamenti di meritocrazia. Rome: Europa edizioni. ISBN 978-88-9384-875-6.
  • Sandel, Michael. The Tyranny of Merit: What's Become of the Common Good?. Farrar, Straus and Giroux. 2020. ISBN 9780374289980. 
  • Barbieri-Low, Anthony, trans. The Standard Measure of Shang Yang (344 B.C.) (2006)
  • Creel, Herrlee G. (1953), Chinese Thought from Confucius to Mao Tsê-tungНеопходна слободна регистрација, University of Chicago Press, ISBN 978-0-226-12030-0. 
  • Bodde, Derk (1986). „The State and Empire of Ch’in”. Ур.: Twitchett, Denis; Loewe, Michael. The Cambridge History of China Volume I: Ch'in and Han Empires, 221 B.C. -- A.D. 220. Cambridge University Press. 
  • Duyvendak, J.J.L., trans. The Book of Lord Shang: A Classic of the Chinese School of Law. London: Probsthain, 1928.
  • Eno, Robert (2010), Legalism and Huang-Lao Thought (PDF), Indiana University, Early Chinese Thought Course Readings 
  • Fu, Zhengyuan (1996), China's Legalists: The Earliest Totalitarians and Their Art of Ruling, M.E. Sharpe, ISBN 978-1-56324-779-8. 
  • Goldin, Paul R. (2011), „Persistent misconceptions about Chinese 'Legalism' (PDF), Journal of Chinese Philosophy, 38 (1): 88—104, doi:10.1111/j.1540-6253.2010.01629.x  See also
  • Graham, A.C., Disputers of the TAO: Philosophical Argument in Ancient China (Open Court 1993). ISBN 0-8126-9087-7
  • Harris, Eirik Lang, Legalism (Oxford Bibliographies Online) (Oxford University Press, 2018).
  • Lai, Karyn L. (2008), An Introduction to Chinese Philosophy, Cambridge University Press, ISBN 978-1-139-47171-8. 
  • Pines, Yuri (2018), „Legalism in Chinese Philosophy”, Ур.: Zalta, Edward N., The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2018 изд.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Приступљено 2022-01-28 
  • Pu-hai, Shen. "Appendix C: The Shen Pu-hai Fragments." Shen Pu-hai: A Chinese Political Philosopher of the Fourth Century B.C. Translated by Herrlee G. Creel. Chicago: The University of Chicago Press, 1974.
  • Qian, Sima. Records of the Grand Historian, Qin Dynasty. Translated by Burton Watson. New York: Columbia University Press, 1993.
  • Schwartz, Benjamin I. (1985), The World of Thought in Ancient China, Cambridge, MA: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-96191-3. 
  • Waley, Arthur (1939). Three Ways of Thought in Ancient China. London: G. Allen & Unwin.  Various reprints.
  • Watson, Burton, trans. Han Fei Tzu: Basic Writings. New York: Columbia University Press, 1964.
  • Xinzhong, Yao, Introduction to Confucianism (2000). ISBN 978-0-521-64312-2
  • Potter, Pittman, From Leninist Discipline to Socialist Legalism : Peng Zhen on Law and Political Authority in the PRC2 (2003). ISBN 978-0-8047-4500-0
  • de Bary, William Theodore, ур. (1960), Sources of Chinese Tradition: Volume I, New York: Columbia University Press, ISBN 978-0-231-10939-0 
  • Bol, Peter K. (2008), Neo-Confucianism in History 
  • Chaffee, John W. (1991), The Marriage of Sung Imperial Clanswomen 
  • Chaffee, John (1995), The Thorny Gates of Learning in Sung [Song] China, State University of New York Press 
  • Chaffee, John W. (2015), Sung Education: Schools, Academies, and Examinations 
  • Chaffee, John W. (2018), The Muslim Merchants of Premodern China 
  • Christie, Anthony (1968), Chinese Mythology, Feltham: Hamlyn Publishing, ISBN 0600006379 
  • Ch'ü, T'ung-tsu (1967) [1957], „Chinese Class Structure and its Ideology”, Ур.: Fairbank, John K., Chinese Thoughts & Institutions, Chicago and London: University of Chicago Press 
  • Chu, Ming-kin (2020), The Politics of Higher Education 
  • Crossley, Pamela Kyle (1997), The ManchusНеопходна слободна регистрација, Cambridge, Mass.: Blackwell, ISBN 1557865604 
  • Denecke, Wiebke (2017), Shared Literary Heritage in the East Asian Sinographic Sphere 
  • Ebrey, Patricia Buckley (2010), The Cambridge Illustrated History of China (2nd изд.), Cambridge: Cambridge University Press 
  • Elman, Benjamin (2002), A Cultural History of Civil Examinations in Late Imperial China, University of California Press, ISBN 0-520-21509-5 
  • —— (2009), „Civil Service Examinations (Keju)” (PDF), Berkshire Encyclopedia of China, Great Barrington, MA: Berkshire, стр. 405—410 
  • Fairbank, John King (1992), China: A New History, Cambridge, Massachusetts: Belknap Press/Harvard University Press, ISBN 0-674-11670-4 
  • Franke, Wolfgang (1960), The Reform and Abolition of the Traditional Chinese Examination System, Harvard Univ Asia Center, ISBN 978-0-674-75250-4 
  • Gregory, Peter N. (1993), Religion and Society in T'ang and Sung China 
  • Hartman, Charles (2015), Sung government and politics 
  • Hinton, David (2008), Classical Chinese Poetry: An Anthology, New York: Farrar, Straus, and Giroux, ISBN 9780374105365 
  • Ho, Ping-Ti (1962), The Ladder of Success in Imperial China Aspects of Social Mobility, 1368–1911, New York: Columbia University Press 
  • Hucker, Charles (1987), A Dictionary of Official Titles in Imperial China 
  • Huddleston, Mark W. (1996), The Higher Civil Service in the United States 
  • Ko, Kwang Hyun (2017), „A Brief History of Imperial Examination and Its Influences”, Society, 54 (3): 272—278, S2CID 149230149, doi:10.1007/s12115-017-0134-9 
  • Kracke, E. A. (1947), „Family vs. Merit in Chinese Civil Service Examinations under the Empire.”, Harvard Journal of Asiatic Studies, 10 (2): 103—123, JSTOR 2718257, doi:10.2307/2718257 
  • Kracke, E. A., Jr. (1967) [1957], „Region, Family, and Individual in the Chinese Examination System”, Ур.: Fairbank, John K., Chinese Thoughts & Institutions, Chicago: University of Chicago Press 
  • Kuhn, Dieter (2009), The Age of Confucian Rule 
  • Lagerwey, John (2019), Paradigm Shifts in Early and Modern Chinese Religion 
  • Lee, Thomas H.C. (1985), Government Education and Examinations in Sung [Song] China, Hong Kong: Chinese University Press 
  • Li, Yu (2020), The Chinese Writing System in Asia 
  • Liu, Haifeng (2007), Influence of China's imperial examinations on Japan, Korea and Vietnam 
  • Lorge, Peter (2015), The Reunification of China: Peace through War under the Song Dynasty, Cambridge University Press 
  • Man-Cheong, Iona (2004), The Class of 1761: Examinations, the State and Elites in Eighteenth-Century China, Stanford: Stanford University Press 
  • Miyazaki, Ichisada (1976), China's Examination Hell: The Civil Service Examinations of Imperial China, Превод: Conrad Schirokauer, Weatherhill; reprint: Yale University Press, 1981, ISBN 9780300026399 
  • Murck, Alfreda (2000), Poetry and Painting in Song China: The Subtle Art of Dissent, Cambridge, Massachusetts and London: Harvard University Asia Center for the Harvard-Yenching Institute, ISBN 0-674-00782-4 
  • Paludan, Ann (1998), Chronicle of the Chinese Emperors: The Reign-by-Reign Record of the Rulers of Imperial China, New York: Thames and Hudson, ISBN 0-500-05090-2 
  • Rossabi, Morris (1988), Khubilai Khan: His Life and Times, Berkeley: University of California Press, ISBN 0-520-05913-1 
  • Smith, Paul Jakov (2015), A Crisis in the Literati State 
  • Tackett, Nicholas (2014), The Destruction of the Medieval Chinese Aristocracy 
  • Teng, Ssu-yu (1942—1943), „Chinese Influence on the Western Examination System”, Harvard Journal of Asiatic Studies, 7: 267—312, JSTOR 2717830, doi:10.2307/2717830 
  • Wang, Rui (2013), The Chinese Imperial Examination System : An Annotated Bibliography, Lanham: Scarecrow Press, ISBN 9780810887022 
  • Wu, K. C. (1982), The Chinese Heritage, New York: Crown Publishers, ISBN 0-517-54475X 
  • Yao, Xinzhong (2003), The Encyclopedia of Confucianism 
  • Yang, C. K. (1967) [1961], Religion in Chinese Society : A Study of Contemporary Social Functions of Religion and Some of Their Historical Factors, Berkeley and Los Angeles: University of California Press 
  • Yu, Pauline (2002), „Chinese Poetry and Its Institutions”, Ур.: Fong, Grace S., Hsiang Lectures on Chinese Poetry, Volume 2, Montreal: Center for East Asian Research, McGill University 
  • Yu, Jianfu (2009), „The influence and enlightenment of Confucian cultural education on modern European civilization”, Front. Educ. China, 4 (1): 10—26, S2CID 143586407, doi:10.1007/s11516-009-0002-5 
  • Zi, Etienne (1896), Pratique Des Examens Militaires En Chine (9), Shanghai: Variétés Sinologiques . University of Oregon Libraries (not searchable) Архивирано на сајту Wayback Machine (15. април 2014), American Libraries Internet Archive Google Books (Searchable).
  • This article incorporates material from the Library of Congress that is believed to be in the public domain.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]