Метилциклопентадијенил манган трикарбонил

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Methylcyclopentadienyl manganese tricarbonyl)
Метилциклопентадијенил манган трикарбонил
Називи
IUPAC назив
трикарбонил(метил-η5-циклопентадиенил)манган
Други називи
MMT, CI-2, побољшивач сагоревања-2, манган трикарбонилметилциклопентадиенил, 2-метилциклопентадиенил манган трикарбонил
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.031.957
EC број 235-166-5
RTECS OP1450000
UNII
UN број 3281
  • InChI=1S/C6H7.3CO.Mn/c1-6-4-2-3-5-6;3*1-2;/h2-5H,1H3;;;;/q-1;;;;
    Кључ: IYSGJCJSRBFZSZ-UHFFFAOYSA-N
  • CC1=C[CH-]C=C1.[C-]#[O+].[C-]#[O+].[C-]#[O+].[Mn]
Својства
C9H7MnO3
Моларна маса 218,09 g/mol
Агрегатно стање бледо жута до тамно наранџаста течност[3]
Мирис благ, пријатан[3]
Густина 1,38 g/cm3
Тачка топљења −1 °C (30 °F; 272 K)
Тачка кључања 232 °C (450 °F; 505 K)
ниска
Растворљивост у други растварачи алкан (бензин)
Напон паре 7 mmHg (100 °C)[3]
Структура
Геометрија молекула тетраедарска на Mn
Опасности
Главне опасности запаљив, токсичан за кожу и при удисању
ГХС пиктограми The skull-and-crossbones pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)The environment pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)
ГХС сигналне речи Опасност
H301, H310, H330, H315, H372, H410
P260, P273, P280, P284, P301+310, P302+350
Тачка паљења 110 °C; 230 °F; 383 K [3]
Границе изложености здравља у САД (NIOSH):
PEL (дозвољено)
C 5 mg/m³[3]
REL (препоручено)
TWA 0,2 mg/m3 [кожа][3]
IDLH (тренутна опасност)
N.D.[3]
Сродна једињења
Сродна једињења
фероцен
Mn2(CO)10
дициклопентадиен
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Метилциклопентадијенил манган трикарбонил (MMT или MCMT) органоманганско је једињење са формулом (C5H4CH3)Mn(CO)3. Првобитно пласиран на тржиште као додатак за употребу у оловном бензину, ММТ је касније коришћен у безоловном бензину да би се повећао октански број. Након имплементације Закона о чистом ваздуху (Сједињене Америчке Државе) (CAA) 1970. године, ММТ је наставио да се користи заједно са тетраетил оловом (TEL) у САД пошто је оловни бензин постепено укинут (пре него што је TEL коначно забрањен за амерички бензин 1995), и такође се користио у безоловном бензину до 1977. Етхyл корпорација је 1995. године добила изузеће од УС ЕПА (Агенције за заштиту животне средине) које дозвољава употребу ММТ у безоловном бензину у САД (не укључујући реформулисани бензин) по еквивалентној стопи третмана до 8,3 mg Mn/L (манган по литру).[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б в г д ђ е NIOSH Џепни водич хемијских хазарда. „#0409”. Nacionalni institut za bezbednost i zdravlje na radu (NIOSH). 
  4. ^ „60 FR 36414 - Fuels and Fuel Additives; Grant of Waiver Application”.