Miricetin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Miricetin
Myricetin.png
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.007.695
KEGG
Svojstva
C15H10O8
Molarna masa 318,235
Tačka topljenja 357
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Miricetin je organsko jedinjenje, koje sadrži 15 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 318,235 Da.[1][2]

Osobine[уреди]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 8
Broj donora vodonika 6
Broj rotacionih veza 1
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 1,4
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -1,1
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 147,7

Reference[уреди]

  1. Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. doi:10.1093/nar/gkq1126. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682.  edit
  2. David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. doi:10.1093/nar/gkm958. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412.  edit
  3. Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. doi:10.1021/ci000392t. PMID 11749573.  edit
  5. Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. doi:10.1021/jm000942e. PMID 11020286.  edit

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]