Mlečni zubi

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Mlečni zubi
Case321.jpg
Snimak dečje vilice sa mlečnim zubima
Detalji
Latinskidentes decidui
Pokazatelji
TAA05.1.03.076
FMA75151
Anatomska terminologija

Mlečni zubi su prvi aparat za žvakanje kod čoveka, i javljaju se u prvim mesecima života. Njhova smena stalniim zubima počinje oko šeste godine života.[1]

Nicanje i rast mlečnih zuba[уреди]

Redosled nicanja mlečnih zuba
Rendgenski snimak na kojem se vidi odnos mlečnih i trajnih zuba (koji se razvijaju ispod mlečnih)

Čovek u toku života poseduje dve denticije: mlečnu i stalnu denticiju. U mlečnoj denticji postoji ukupno 20 zuba - po 10 u gornjoj vilici i 10 u donjoj vilici. U svakoj polovini po dva sekutića, jedan očnjak, dva kutnjaka u vilici. Jedni od drugih (mlečni od stalnih) se razlikuju po obliku, boji, čvrstini i životnoj dobi nicanja. Mlečna deticija započinje nicanje kod dece oko šestog meseeca života. Nicanje može biti i ranije što se smatra prevremenim, a može biti i zakasnelo. Najpre kreću donji zubi pa onda gornji zubi u opisanom intervalu, a ti intervali su sledeći:

  • I — 6−8 meseci života, sa završetkom rasta korena oko 1,5 godine
  • II — 8-10 meseci života, sa završetkom rasta korena oko 1,5-2 godine
  • III — 16-20 meseci života, sa završetkom rasta korena oko 3 godine i još neki mesec više
  • IV — 12-16 meseci života, sa završetkom rasta korena oko 2,5 godine
  • V — 20-30 meseci života, sa završetkom rasta korena oko 3 godine.

Naglašavanje završetka rasta korena je važno iz razloga što zubi, kako mlečni tako i stalni, imaju tendenciju klaćenja sve dok im se ne završi rast korena. Ovakva pojava klaćenja može kod onih koji nisu dobro upućeni da stvori lažnu sliku da je zub za vađenje.

Nega i zdravlje mlečnih zuba[уреди]

Ispod korenova mlečnih zuba nalaze se zametci stalnih zuba koji čekaju svoje vreme kada će resorpcijom na korenove mlečnih zuba dovesti do pravog fiziološkog klaćenja i istiskivanja mlečnih zuba da bi na tim mestima došlo do nicanja određenih stalnih zuba. No, ipak se mora voditi računa o stanju zdravlja mlečnih zuba u vezi sa karijesima koji mogu neblagovremenim poprakama, neadekvatnom ishranom da povećaju mogućnost infekcija koje se šire prema vrhovima korenova zuba i da ugroze krunicu stalnih zuba na više načina.

Prerano vađenje mlečnih zuba može da utiče na nepravilan raspored nicanja stalnih zuba i iziskivanja nošenja ortodonskih aparata.[2]

Zalivanje fisura
Kompozitni zalivač fisura

Zalivanje fisura (mnogobrojnih jamica, udubljenja i žlebova, griznih površina bočnih zuba kako mlečnih tako i stalnih) u mnogome može biti značajna preventivna mera, koja sprečava prerano ispadanje zuba, i treba da bude sastavni deo održavanja higijene i zdravlja mlečnih zuba. Ono što je kod ovog postupka značajno je to da je on potpuno bezbedan i bezbolan i ne zahteva nikakvo bušenje zuba niti primanje anestezije, a čitava procedura traje oko 10 minuta.[3][4]

Kako je kod velikog broja roditelja širom sveta u velikoj meri prisutno mišljenje da se mlečni zubi fiziološki zamenjuju, te da ih ne treba ni popravljati, a kamoli na njima vršiti neku preventivnu meru. Imajući u vidu ovakav stav roditelja, i zalivanje fisura kao savremana mera preventive, ređe se primenjuje u praksi nego što je to potrebno i neophodno.

Pri tome treba znati da se zalivanje fisura može raditi kako na mlečnim, tako i na stalnim zubima i da se preporučuje primena metode kod mlečnih zuba, što je ranije moguće. Na taj način se mlečni zubi štite duži period, jer se npr. mlečne petice zamenjuju stalnim tek sa 11 — 12 godina života deteta.

Zalivanje fisura u okviru nege mlečnih zuba preporučuje se u sledećim slučajevima:

  • Kod dece sa medicinskim, fizičkim ili intelektualnim hendikepom zalivanje treba postaviti u sve jamice i fisure mlenčih i stalnih zuba, posebno kada opšte zdravstveno stanje deteta može biti ugroženo lošim oralnim zdravljem.
  • Kod zdrave dece indikovano je zalivanje jamica i fisura prvih stalnih molara, bez obzira na rizik za nastanak karijesa, a jamice i fisure drugih stalnih zuba mogu biti zalivene u zavisnosti od karijes-rizika datog zuba.
  • Zalivanje je najbolje aplikovati odmah po potpunom nicanju zuba, a rizična mesta treba zaliti nezavisno od uzrasta pacijenta.[5]

Smena mlečnih zuba[уреди]

Ispadnje mlečnih zuba

Mlečne zube zamenjuju stalni zubi sledećim redosledom:

  • jedinica mlečna biva zamenjena stalnom u periodu između 7 i 8 god (6 i 7 god)
  • dvojka mlečna biva zamenjena stalnom u periodu između 8 i 9 god (7 i 8 god)
  • trojka mlečna biva zamenjena stalnom u periodu između 11 i 12 god (9 i 10 god)
  • mlečne četvorka i petica (kutnjaci) bivaju zamenjeni između 10 i 12 god stalnim pretkutnjacima s tim što stalni kutnjaci

Šestica, sedmica i osmica niču prvi put u produžetku ovog zubnog niza (takozvanog aleolarnog grebena), bez prethodnika u mlečnoj denticiji.[2]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Smit, Antoni (1973). Ljudsko telo. Novi Sad: Matica srpska. стр. 423—426. 
  2. 2,0 2,1 Dragan Beloica igrupa autora. Preventivna idečija stomatologija. Beograd: 2003 god. 
  3. ^ Harris NO, Garcia-Godoy F. Primary preventive dentistry. 6th edition. Pearson Prentice Hall 2004.
  4. ^ Heller KE, Reed SG, Bruner FW, Eklund AS, Burt BA. Longitudinal evaluation of sealing molars with and without incipient dental caries in a public health program. J Public Health Dent 1995; 55:148-153
  5. ^ Grupa autora, Protokol za zalivanje fisura, Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).