Пређи на садржај

Nacionalni park Redvud

Координате: 41° 18′ С; 124° 00′ З / 41.3° С; 124° З / 41.3; -124
С Википедије, слободне енциклопедије
Nacionalni park Redvud
engl. Redwood National and State Parks
IUCN kategorija V (zaštićeni krajolik/morski pejzaž)
Magla u šumi
Map showing the location of Nacionalni park Redvud engl. Redwood National and State Parks
Map showing the location of Nacionalni park Redvud engl. Redwood National and State Parks
Lokacija u Kalifornji
Map showing the location of Nacionalni park Redvud engl. Redwood National and State Parks
Map showing the location of Nacionalni park Redvud engl. Redwood National and State Parks
Lokacija u Kalifornji
LokacijaOkruzi Hambolt & Del Norte, Kalifornija, SAD
Najbliži gradKresent Siti
Koordinate41° 18′ С; 124° 00′ З / 41.3° С; 124° З / 41.3; -124
Površina139.000 acres (560 km2)[1]
Osnovan2. oktobar 1968
Posetioci445.000 (in 2017)[2]
Upravno teloZajedno upravljaju Nacionalni servis za parkove i Kalifornijski departman za parkove i rekreaciju
VebsajtZvanični veb-sajt Izmenite ovo na Vikipodacima
Svetska baština Uneska
Nacionalni park Redvud
Naziv na zvaničnom spisku svetske baštine
TipPrirodni
Kriterijumi(vii), (ix)
Referenca134
Unesko regijaSeverna Kalifornija
Istorija upisa u svetsku baštinu
Upis1980 (4. sednica)

Nacionalni i državni parkovi Redvud (engl. Redwood National and State Parks RNSP) kompleks sačinjava nekoliko državnih i nacionalnih parkova lociranih u Sjedinjenim Državama, duž obale severne Kalifornije. Sastoje se od Nacionalnog parka Redvud (uspostavljenog 1968) i kalifornijskih parkova Del Norte Koust, Džededaja Smit i Državnih parkova Preri Krik Redvud (koji datiraju iz 1920-ih). RNSP ukupno obuhvata 139.000 acres (560 km2),[3] i odlikuje se starim prašumama umerenog pojasa. Lociran u potpunosti unutar okruga Del Norte i Humboldt, ova četiri parka, zajedno, štite 45% svog preostalog obalskog redvuda (Sequoia sempervirens) prastarih prašuma, ukupne površine od 38.982 acres (157,75 km2). Ovo drveće je najviše i ubraja se u najmasivnije vrste drveta na Zemlji. Osim redvud prašume, parkovi prezerviraju i raznovrsnu drugu floru, faunu, travne prerije, kulturne resurse, delove reka i potoka, i 37 mi (60 km) netaknute obale.

Godine 1850, starorasna redvud prašuma je pokrivala više od 2.000.000 acres (8.100 km2) Kalifornijske obale. Severna porcija te oblasti, originalno naseljena domorodačkim Amerikancima, privukla je mnoge drvoseče i druge koji su prvopitno prispeli u ovu oblast u potrazi za zlatom tokom zlatne groznice. Nakon neuspešnih pokušaja da se obogate nalaženjem zlata, ovi doseljenici su se preorjentisali na seču divovskih stabala[4] za potrebe razvoja rastućeg San Franciska i drugih mesta na Zapadnoj obali. Nakon mnogo dekada neograničene seče celih područja, počeli su ozbiljni napori s ciljem konzervacije. Do 1920-ih zalaganjem Lige očuvanja redvuda, osnovane 1918. godine s ciljem prezervacije preostalih starorasnih redvud prašuma, došlo je do uspostavljanja Preri Krika, Del Norte Kousta, i Državnog parka Džededaja Smit Redvud između ostalih. Nacionalni park Redvud je bio kreiran 1968. godine, u vreme kad je oko 90% originalnih redvud stabla već bilo posečeno. Nacionalni servis za parkove (NPS) i Kalifornijski departman za parkove i rekreaciju (CDPR) administrativno su spojili Nacionalni park Redvud sa tri susedna državna parka 1994. godine radi kooperativne uprave šumom i stabilizacije šume i vododelnica u jednu jedinicu.[5]

Ekosistem RNSP prezervira brojne ugrožene životinjske vrste kao što su Eucyclogobius newberryi, kraljevski losos, severna pegava sova i Štelerov morski lav.[6] Kao izraz prepoznavanje retkog ekosistema i kulturne istorije parkova, Ujedinjene nacije su ih imenovale mestom svetske baštine dana 5. septembra 1980 i proglašeni su delom Kalifornijskog obalskog područja međunarodnog programa Rezervi biosfere dana 30. juna 1983.[7][8]

Karta Nacionalnog parka Redvud

Do 1850. godine šume obalske sekvoje su pokrivale više od 8.000 km² kalifornijske obale. Severni deo tog područja izvorno je bio naseljen američkim Indijancima plemena Jurok, Tolova, Karuk, Čilula i Vajot. Generalno, na području parka nalazi se preko 50 arheoloških lokaliteta (starih do 4500 godina), 19 istorijskih lokaliteta i 21 mesto od posebnog značaja za lokalne indijanske zajednice.[9][10] Bogatstvo područja je privuklo veliki broj tragača za zlatom tokom kalifornijske zatne groznice. Neuspeli tragači bi na kraju postali drvoseče koji su obarali divovsko drveće za rastuće tržište San Franciska i drugih gradova zapadne obale SAD.

Nakon nekoliko decenija nekontrolisane i katastrofalne seče, započelo se sa pokušajima zaštite ovog područja. Liga za zaštitu obalske sekvoje (Save-the-Redwoods League), osnovana 1918. godine, uspela je da do 1920-ih isposluje osnivanje nekoliko državnih parkova: Preri Krik, Del Norte Koust i Džededaja Smit. Oni su ujedinjeni u Nacionalni park Redvud dana 1. januara 1968. godine. Do tada je gotovo 90% obalskih sekvoja već bilo posečeno, te od tada uprava parka pokušava da očuva i stabilizuju populaciju drveća, ali i vodene tokove u parku.[11]

Visina Nacionalnog parka Redvud varira od priobalnog pojasa do planina sa 930 m nadmorske visine, tek nešto severnije od grada San Franciska. Obalski pojas je dug 55 km i odlikuje se strmim stenovitim liticama, uščima potoka i peščanim plažama. Tlo se sastoji od morskog peščenjaka, aleurita i šejla iz razdoblja krede, ali se mogu naći i manje količine magmatskih stena rožnaca, zelenog škriljevca i nekih metamorfnih stena.

Dominantna vegetacija je šuma obalske sekvoje koja pokriva skoro 158 km², dok ostalih 208 km² čini druga vegetacija izrasla na posečenoj šumi sekvoja. Šuma sekvoja je ostatak divovske šume koja je u vreme dinosaurusa dominirala celim svijetom. Danas su ograničene na uska vlažna područja severnoameričke obale. Kako strmina i suvoća ovog područja raste, tako ovu šumu zamenjuje prerijska vegetacija. Obalskim sekvojama treba oko 400 godina da dosegnu zrelost, a neki primerci su stariji od 2000 godina. Njihova debela kora bez smole ih štiti od požara, ali klizišta tla i vetar obaraju starija stabla. Autohtoni indijanski stanovnici su koristli ova oborena stabla za izgradnju kuća, čamaca, i generalno su ih smatrali svetima. Danas ova stabla stoje kao veličanstveni podsetnik na sporu evoluciju prirode.

U šumama sekvoja obitava 75 vrsta sisara, a na vlažnim područjima, jezerima i potocima gnezdi se nekoliko vrsta ptica vodarica, dok se na obalskim stenama gnezde morske ptice.

Nacionalni i državni parkovi Redvud imaju okeansku klimu prašuma umerenog područja, sa karakteristikama tople letnje Mediteranske klime. Na vremenske prilike u RNSP u znatnoj meri utiče Pacifički okean. Obalske temperature su generalno u opsegu od 4 do 15 °C tokom cele godine, dok su dalje od obale leta toplija i suvlja, a zime hladnije.[14] Redvud uglavno raste milju ili dve (1.5–3 km) od obale, i nikad na većoj udaljenosti od 50 mi (80 km) od nje. U ovoj umerenoj ali vlažnoj obalskoj zoni, drveće prima vlagu od teških zimskih kiša i postojane letnje magle. Prisustvo i konzistentnost letnje magle je zapravo važnija za sveukupno zdravlje drveća od teške precipitacije. Ova činjenica proizilazi iz ukupne godišnje precipitacije, koja je u opsegu između 25 and 122 in (64 and 310 cm) godišnje, sa zdravim šumama širom područja sa manje padavina, jer su velike potrebe za vodom umanjene sveprisutnom letnjom maglom i hladnijim temperaturama koje osigurava. Sneg se retko javlja čak i na vrhovima iznad 1.500 ft (460 m), što je dodatna ilustracija blage, umerene prirode ove severne latitude;[15] mada je lagan sneg pomešan sa kišom čest tokom zimskih meseci.

Šuma obalskih sekvoja u Nacionalnom parku Redvud
  1. ^ „Listing of acreage as of December 31, 2011”. Land Resource Division, National Park Service. Приступљено 7. 3. 2012. 
  2. ^ „NPS Annual Recreation Visits Report”. National Park Service. Приступљено 28. 2. 2018. 
  3. ^ „National or State Park?”. Redwood National and State Parks Visitor Guide. National Park Service. 24. 6. 2010. Приступљено 24. 6. 2010. 
  4. ^ Coy, Owen Cochran (1982). The Humboldt Bay Region 1850-1875. Humboldt County Historical Society. стр. 51. 
  5. ^ „Working Together”. Redwood National and State Parks. National Park Service. Приступљено 2. 4. 2012. 
  6. ^ „Threatened/Endangered Species”. National Park Service. Приступљено 7. 11. 2008. 
  7. ^ „U.S. World Heritage Sites”. National Park Service. Архивирано из оригинала 13. 10. 2008. г. Приступљено 7. 11. 2008. 
  8. ^ „U.S. Biosphere Reserves” (PDF). National Park Service. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 03. 2016. г. Приступљено 22. 5. 2016. 
  9. ^ „The Indians of the Redwoods”. Redwood History Basic Data. National Park Service. 15. 1. 2004. Приступљено 7. 11. 2008. 
  10. ^ Castillo, Edward (1998). „Short Overview of California Indian History”. California Native American Heritage Commission. Архивирано из оригинала 26. 10. 2008. г. Приступљено 7. 11. 2008. 
  11. ^ Redwood National and State Parks. National Park Service: Working Together, 2. aprila 2012. Preuzeto 20. septembra 2012.
  12. ^ „CA Klamath”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 27. 6. 2013. 
  13. ^ „Klamath, California”. Western Regional Climate Center. Приступљено 27. 6. 2013. 
  14. ^ „Weather”. National Park Service. 1. 9. 2006. Приступљено 15. 11. 2008. 
  15. ^ „Park Geology”. Geology Fieldnotes. National Park Service. 1. 1. 2005. Архивирано из оригинала 14. 08. 2004. г. Приступљено 15. 11. 2008. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]