Пређи на садржај

Nasdaq

С Википедије, слободне енциклопедије
National Association of Securities Dealers Automated Quotations (Nasdaq)
ТипБерза
ЛокацијаЊујорк, САД
Основана8. фебруар 1971.; пре 54 године (1971-02-08)
ВласникNasdaq, Inc.
ВалутаУС долар
No. листинга3.554[1]
Тржишна кап.Пад US$18,00 билиона (јануар 2023)[2]
Индекси
Вебсајтwww.nasdaq.com

NASDAQ (транскр. Насдак, енгл. National Association of Securities Dealers Automated Quotations) америчка је електронска деоничка берза са седиштем у Њујорку. Власник и оператор је The Nasdaq Stock Market, Inc. чије се деонице продају на властитој берзи под знаком NDAQ (Ендек), с почетком у 2002. Насдак је највећа електронска берза у Сједињеним Америчким Државама. Са отприлике 3.300 компанија, у просеку измењује више акција по дану него друге америчке берзе. Главни директор је Роберт Грајфелд.

NASDAQ је најактивније место за трговину акцијама у САД по обиму,[3] и друго на листи берзи по тржишној капитализацији акција којима се тргује, иза Њујоршке берзе.[4] Платформа за размену је у власништву Насдак, Инк,[5] која такође поседује Насдак нордијску берзанску мрежу и неколико САД берзи и тржишта опција. Према Галуповом истраживању спроведеном 2022. године, приближно 58% одраслих Американаца је изјавило да је новац инвестирао на овој берзи, било преко појединачних акција, заједничких фондова или пензионих рачуна.[6]

Историја

[уреди | уреди извор]
Огромна реклама за Насдак један је од заштитних знакова њујоршког Тајмс сквера

Кад је почела с радом 8. фебруара 1971. била је прва светска електронска деоничка берза. Дана 17. јула 1995. индекс Насдак је по први пут затворио дан изнад 1000. Свој највећи ниво је досегао 10. марта 2000. када се попео на 5132.52 када је означио почетак краја дот-ком балона. У једној години индекс је пао испод половине своје највише вредности.

1971–2000

[уреди | уреди извор]

„Насдак“ је у почетку био акроним за аутоматизовано нотирање Националне асоцијације трговаца хартијама од вредности.[7] Основала га је 1971. године Национална асоцијација трговаца хартијама од вредности (NASD), сада позната као Регулаторна управа за финансијску индустрију.[8] Дана 8. фебруара 1971, Насдак берза је почела са радом као прва електронска берза на свету.[8] У почетку је то био само „систем нотирања“ и није пружао начин за обављање електронске трговине.[9]

NASDAQ берза је временом преузела већину великих трговина које су биле обављене преко шалтерског (OTC) система трговања, али још увек има много хартија од вредности којима се тргује на овај начин. Све до 1987. године, Насдак берза се и даље обично називала „OTC“ у медијским извештајима,[10] као и у месечним Водичима за акције (водичима акција и процедура) које је издавала Standard & Poor's корпорација.[11] Током година, постало је у већој мери берзанско тржиште додавањем извештавања о трговини и обиму и аутоматизованих система трговања. Године 1981, Насдак је трговао са 37% од укупно 21 милијарде акција америчког тржишта хартија од вредности. До 1991. године, Насдаков удео је порастао на 46%.[12] Године 1992, Насдак берза се удружила са Лондонском берзом да би формирала прву интерконтиненталну везу тржишта капитала.[13] Године 1998, постала је прва берза у Сједињеним Државама која је трговала онлајн, користећи слоган „берзанско тржиште у наредних сто година“.[14] Насдак берза привукла је многе компаније током дот-ком балона.

2000–present

[уреди | уреди извор]
Током дот-ком балона, NASDAQ композитни индекс је скочио крајем 1990-их. Затим је нагло пао када је мехур пукао.
Студио

Дана 10. марта 2000. године, NASDAQ композит берзански индекс достигао је максимум на 5.132,52, али је до 17. априла пао на 3.227,[15] и у наредних 30 месеци пао је 78% са свог врхунца.[16]

У низу продаја 2000. и 2001. године, FINRA је продала свој удео у Насдаку. Дана 2. јула 2002. Насдак Инк. је постао јавно предузеће путем иницијалне јавне понуде.[17] Године 2006, статус Насдак берзе је промењен из берзе у лиценцирану националну берзу хартија од вредности.[18] Године 2007, спојио се са OMX-ом, водећим оператером размене у нордијским земљама, проширио свој глобални отисак и променио име у NASDAQ OMX група.[19]

У фебруару 2011. године, након најављеног спајања NYSE Euronext са Берлинском берзом, појавиле су се спекулације да би NASDAQ OMX и Интерконтинентална берза (ICE) могле да дају сопствену противпонуду за NYSE. NASDAQ OMX би могао да тражи куповину готовинских акција Америчке берзе, а ICE посао са дериватима. У то време, „тржишна вредност NYSE Еуронекста била је 9,75 милијарди долара. Насдак је био процењен на 5,78 милијарди долара, док је ICE био процењен на 9,45 милијарди долара.“[20] Крајем месеца, објављено је да Насдак размишља да пита ICE или Чикашку меркантилну берзу за придруживање ономе што би вероватно требало да буде, да се наставило, противпонуда од 11–12 милијарди долара.[21]

У децембру 2005, NASDAQ је купио Инстинет за 1,9 милијарди долара, задржавши Инет ECN и након тога продавши агенцијско брокерско пословање Силвер Лејк партнерима и Инстинет менаџменту.[22][23][24]

Европско удружење трговаца хартијама од вредности (EASDAQ) је основано као европски еквивалент Насдак берзи. Купио га је NASDAQ 2001. године и то је постало NASDAQ Европа. У 2003. години, операције су обустављене као резултат пуцања дот-ком балона.[25] Године 2007, NASDAQ Европа је оживљен прво као Equiduct, а касније те године купила га је Берлинска берза.[26]

Дана 18. јуна 2012. Насдак OMX је постао један од оснивача Иницијативе Уједињених нација за одрживе берзе уочи Конференције Уједињених нација о одрживом развоју (Рио+20).[27][28]

У новембру 2016. године, главни оперативни директор Адена Фридман је унапређена у главног извршног директора, поставши прва жена која је водила велику берзу у САД.[29]

У 2016. Насдак је зарадио 272 милиона долара прихода од листинга.[30]

У октобру 2018. SEC је пресудио да Њујоршка берза и Насдак нису оправдали наставак повећања цена приликом продаје тржишних података.[31][32][33]

У децембру 2020. NASDAQ је најавио да ће укинути своје индексе четири кинеске компаније као одговор на Извршну наредбу 13959.[34]

NASDAQ индекси

[уреди | уреди извор]

НАСДАК наводи акције не само високотехнолошких компанија, тако да је настао читав систем индекса, од којих сваки одражава ситуацију у одговарајућем сектору привреде. Сада постојe тринаест таквих индекса, који се заснивају на котацијама хартија од вредности којима се тргује у електронском систему NASDAQ.

Nasdaq Composite

[уреди | уреди извор]

Nasdaq Composite Индекс укључује акције свих компанија које котирају на берзи NASDAQ (укупно преко 5000). Тржишна вредност се израчунава на следећи начин: укупан број акција предузећа се помножи са тренутном тржишном вредношћу једне акције.[35]

Nasdaq-100

[уреди | уреди извор]

Nasdaq-100 укључује 100 највећих компанија по капитализацији, чијим се дионицама тргују на NASDAQ берзи. Индекс не укључује твртке финансијског сектора.[36] Од 2021. 57% Nasdaq-100 чине технолошке твртке.[37] На берзи Nasdaq понавља динамику Nasdaq-100 фонд под ознаком QQQ са великом прецизношћу.[38][39]

Остали NASDAQ индекси

[уреди | уреди извор]
  • NASDAQ Bank Index - за компаније у банкарском сектору
  • NASDAQ Biotechnology Index - за медицинске и фармацеутске компаније
  • NASDAQ Computer Index - за компаније које развијају софтвер и хардвер за рачунаре
  • NASDAQ Financial Index -за компаније из финансијског сектора, осим банака и осигуравајућих друштава
  • NASDAQ Industrial Index - за индустријска предузећа
  • NASDAQ Insurance Index - за осигуравајућа друштва
  • NASDAQ Telecommunications Index - за телекомуникационе компаније

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Nasdaq Companies”. Архивирано из оригинала 6. 8. 2019. г. 
  2. ^ „Market Statistics - Focus”. focus.world-exchanges.org (на језику: енглески). The World Federation of Exchanges. март 2021. Приступљено 14. 4. 2021. 
  3. ^ „U.S. Equities Market Volume Summary”. 
  4. ^ „Monthly Reports”. World-Exchanges.org. World Federation of Exchanges. Архивирано из оригинала 17. 8. 2014. г. 
  5. ^ „Nasdaq – Business Solutions & Services”. nasdaq.com. Архивирано из оригинала 20. 10. 2016. г. Приступљено 16. 6. 2016. 
  6. ^ LYDIA SAAD and JEFFREY M. JONES (12. 5. 2022). „What Percentage of Americans Own Stock?”. Gallup, Inc. Приступљено 12. 5. 2022. 
  7. ^ „Frequently Asked Questions. NASDAQ.com. NASDAQ, n.d. Web. December 23, 2001.”. Архивирано из оригинала 29. 04. 2010. г. 
  8. ^ а б Terrell, Ellen. „History of the American and Nasdaq Stock Exchanges”. Library of Congress. Архивирано из оригинала 14. 4. 2013. г. 
  9. ^ KENNON, JOSHUA (26. 3. 2019). „What Is the NASDAQ?”. Dotdash. 
  10. ^ Gilpin, Kenneth N. (3. 7. 1987). „Company News: An Erratic Quarter for Stock Markets”Неопходна новчана претплата. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 8. 2017. г. 
  11. ^ Salinger, Lawrence M. (14. 06. 2013). Encyclopedia of White-Collar and Corporate Crime (на језику: енглески). SAGE Publications. ISBN 978-1-4522-7616-8. 
  12. ^ WIDDER, PAT (24. 5. 1992). „NASDAQ HAS EYE ON NEXT 100 YEARS”. Chicago Tribune. 
  13. ^ Odekon, Mehmet (17. 3. 2015). Booms and Busts: An Encyclopedia of Economic History from the First Stock Market Crash of 1792 to the Current Global Economic Crisis: An Encyclopedia of Economic History from the First Stock Market Crash of 1792 to the Current Global Economic Crisis. Routledge. ISBN 9781317475750. Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. 
  14. ^ „Feb 8, 1971 CE: 'Stock Market for the Next 100 Years' Opens”. National Geographic. Архивирано из оригинала 19. 7. 2016. г. Приступљено 16. 9. 2019. 
  15. ^ „NASDAQ Composite daily index”. Архивирано из оригинала 22. 11. 2010. г. 
  16. ^ Glassman, James K. (11. 2. 2015). „3 Lessons for Investors From the Tech Bubble”. Kiplinger's Personal Finance. Архивирано из оригинала 15. 4. 2017. г. 
  17. ^ „INVESTOR FAQS”. Nasdaq. 
  18. ^ Walsh, Michelle. „Nasdaq Stock Market Becomes A National Securities Exchange; Changes Market Designations”. Архивирано из оригинала 17. 12. 2013. г. 
  19. ^ Lucchetti, Aaron; MacDonald, Alistair (26. 5. 2007). „Nasdaq Lands OMX for $5.7 Billion; Are More Merger Deals on the Way?”. The Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. Архивирано из оригинала 31. 7. 2017. г. 
  20. ^ De la Merced, Michael J.,. „"Nasdaq and ICE Hold Talks Over Potential N.Y.S.E. Bid"”. Архивирано из оригинала 20. 01. 2012. г. , The New York Times Dealbook, February 18, 2011.
  21. ^ Fraser, Michelle E.,. „"Nasdaq May Ask CME or ICE for Help in NYSE Counterbid, WSJ Says"”. Архивирано из оригинала 29. 07. 2014. г. , Bloomberg News, February 26, 2011.
  22. ^ „NASDAQ COMPLETES ACQUISITION OF INET” (Саопштење). Nasdaq. 8. 12. 2005. 
  23. ^ Authers, John (8. 12. 2005). „Nasdaq completes purchase of Instinet exchange”. Financial Times. Архивирано из оригиналаНеопходна новчана претплата 10. 12. 2022. г. 
  24. ^ „Nasdaq to Acquire Instinet in $1.9 Billion Deal”Неопходна новчана претплата. The New York Times. 22. 4. 2005. ISSN 0362-4331. 
  25. ^ „Nasdaq Might Shut Down German Exchange”. Deutsche Welle. 11. 8. 2003. 
  26. ^ „Easdaq Makes A Comeback As Equiduct”. Архивирано из оригинала 6. 1. 2011. г. Приступљено 3. 2. 2011. 
  27. ^ „SUSTAINABLE STOCK EXCHANGES INITIATIVE: EXCHANGES LISTING OVER 4,600 COMPANIES COMMIT TO PROMOTING SUSTAINABILITY” (Саопштење). GlobeNewswire. 18. 6. 2012. Архивирано из оригинала 6. 12. 2019. г. Приступљено 16. 9. 2019. 
  28. ^ JUNGCURT, STEFAN (29. 6. 2012). „Five Stock Exchanges Commit to Promoting Sustainability”. International Institute for Sustainable Development. 
  29. ^ „Nasdaq's New CEO Attributes Her Success to an 'Eclectic' Career Path”. Fortune. 15. 11. 2016. Архивирано из оригинала 17. 11. 2016. г. 
  30. ^ Osipovich, Alexander (26. 10. 2017). „Startup Exchange Cleared to Take on NYSE, Nasdaq for Stock Listings”Неопходна новчана претплата. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 26. 10. 2017. г. 
  31. ^ Osipovich, Alexander; Michaels, Dave; Morgenson, Gretchen (16. 10. 2018). „SEC Ruling Takes Aim at Stock-Exchange Profits”Неопходна новчана претплата. The Wall Street Journal. 
  32. ^ „SEC rules NYSE and Nasdaq did not justify data fee increases”Неопходна новчана претплата. Financial Times. 16. 10. 2018. Архивирано из оригинала 10. 12. 2022. г. 
  33. ^ Michaels, Dave (19. 10. 2018). „NYSE, Nasdaq Take It on the Chin in Washington”Неопходна новчана претплата. The Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. 
  34. ^ Singh, Kanishka; Kerber, Ross (12. 12. 2020). „Nasdaq to remove four Chinese companies' shares from indexes after U.S. order”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-16. 
  35. ^ „Index Metology Nasdaq Composite” (PDF). indexes.nasdaqomx.com. Приступљено 02. 11. 2021. 
  36. ^ „Five facts about the Nasdaq 100 index”. morningstar.com.au. Приступљено 02. 11. 2021. 
  37. ^ „Best Nasdaq 100 Brokers Guide”. comparebrokers.co. Приступљено 02. 11. 2021. 
  38. ^ „Invesco QQQ Trust, Series 1”. nasdaq.com. Приступљено 02. 11. 2021. 
  39. ^ „Q: Why Did QQQQ drop a Q to Become QQQ?”. wsj.com. Приступљено 02. 11. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nasdaq&oldid=29224803”