Пређи на садржај

Serbski biografiski słownik

С Википедије, слободне енциклопедије
Serbski biografiski słownik
(2. издање: Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow)
Корица енциклопедије (1984)
Настанак и садржај
ЗемљаНемачка
Језикгорњолужичкосрпски
Жанр / врста делаенциклопедија
Издавање
Издавање1970 (друго издање: 1984)
Број страница301 (друго издање: 738)

Serbski biografiski słownik” (глсрп. — „Лужичкосрпски биографски речник”) енциклопедија је радника лужичкосрпске историје и културе на горњолужичкосрпском језику, издата у Бауцену 1970. године.

Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow” (глсрп. — „Нови биографски речник ка историји и култури Лужичких Срба”) друго је издање речника (1984).[1]

Serbski biografiski słownik” (1970) саставили су колектив аутора од 17 људи и уреднички колектив од 6 људи.[2] Речник мале величине садржи око 800 биографија преминулих људи — радника у области политике, економије, културе, образовања и науке.[3] Презимена су дата у лужичкосрпској варијанти, често се даје немачка (на пример, SmolerSchmaler) и латинска варијанта (на пример, ChojnanChoinanus). Текст речника има чисту штампу и јасне слике снимљене на основу портрета или фотографија.[2]

Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow” (1984) садржи биографије особа нелужичкосрпске националности, који су повезани са историјом и културом Лужичких Срба, нарочито Немаца, Чеха, Пољака, Словака, Руса (грађана Совјетског Савеза). На крају сваког чланка се налази списак публикација, најважнијих извора и коришћене литературе. При писању чланака користиле су се монографије „Историја Лужичких Срба” (1975—1979), „Историја лужичкосрпске писмености” Р. Јенча (1954, 1960) и други лужичкосрпски и немачки приручници.[4] Најраније биографије се односе на рани период лужичкосрпске историје (кнез Дерван из 7. века).[5] 87 биографија првог издања (1970) нису укључене у друго издање (1984).[6] На крају речника налази се регистар особа, регистар географских имена, списак илустрација.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мательски, Дариуш (2014). Национальное самосознание и интеграционные процессы лужицких сербов в Германской империи Часть II: От первой миров войны до наших дней (от 1914 года до начала XXI в.). 2 (7). Краков: Nowa Polityka Wschodnia. стр. 199. 
  2. ^ а б Leszczyńska, Barbara. Serbski biografiski słownik (PDF). стр. 373. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 04. 2019. г. Приступљено 28. 04. 2019. 
  3. ^ Brocki, Zygmunt (1972). Notatki bibliograficzne. 17/4. Kwartalnik Historii Nauki i Techniki. стр. 780—781. 
  4. ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 12. 
  5. ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 109. 
  6. ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 657—659. 
  7. ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 660, 704, 736. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Brankačk, Jan (1970). Serbski biografiski słownik. Budyšin: Domowina. 
  • Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]