OnlyFans
| OnlyFans | |
|---|---|
 | |
 | |
| Доступан на | енглеском |
| Власник | Fenix International Limited |
| Творац | Тим Стоукли |
Кључни људи | Амрапали Ган (директорка) |
| Покренут | новембар 2016. год. |
| Тренутни статус | активан |
OnlyFans је претплатничка услуга преко интернета са седиштем у Лондону.[1][2] Омогућава ауторима садржаја да примају средства директно од својих обожавалаца на месечном нивоу, поред напојница и опције pay-per-view (PPV).[3] Има два милиона аутора садржаја и 130 милиона корисника.[4]
Услуга је популарна међу сексуалним радницима у порнографији,[5] али и ауторима других садржаја, као што су стручњаци за физичку кондицију и музичари.
Критикован је због недовољно спречавања материјала о сексуалном злостављању деце да кружи платформом, иако су статистички докази о озбиљности проблема помешани. Кампања за истраживање ове услуге започела је у августу 2021. у Конгресу Сједињених Америчких Држава. Дана 19. августа 2021. објављено је да од октобра 2021. надаље, OnlyFans више неће дозвољавати сексуално експлицитан материјал[6] због притиска банака које је користио за корисничка плаћања. Међутим, ова одлука је поништена шест дана касније због негативне реакције корисника и аутора садржаја.[4][7][8]
Историја[уреди | уреди извор]
OnlyFans углавном користе порнографске личности,[5][9] аматери и професионалци, али је такође популаран међу куварима, фитнес-тренерима и музичарима.[10] Наплаћује накнаду од 20% за све трансакције извршене на сајту.[6]
Оснивање[уреди | уреди извор]
OnlyFans је покренут у новембру 2016.[11] као платформа за извођаче који желе да пруже клипове и фотографије пратиоцима уз месечну претплату. Тим Стоукли је основао предузеће заједно са својим старијим братом Томасом, уз позајмицу од 10.000 фунти од свог оца, Гаја Стоуклија, који му је рекао „Тиме, ово ће бити последња позајмица коју ћу ти дати”.[12][13] Његов брат је постао главни оперативни директор, а отац шеф финансија за OnlyFans.[12][13]
Две године касније, украјинско-амерички предузетник Леонид Радвински, у чијем је власништву MyFreeCams,[14] стекао је 75% власништва над предузећем Fenix International Limited и постао један од директора.[15][5] Након тога, OnlyFans се све више усредсређивао на садржај који није безбедан за рад (NSFW) и „стекао репутацију поп културе као кошница порнографије”.[16]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Dickson, E. J. (18. 5. 2020). „Sex Workers Built OnlyFans. Now They Say They're Getting Kicked Off”. Архивирано из оригинала на датум 23. 4. 2021. Приступљено 15. 5. 2021.
- ^ „FENIX INTERNATIONAL LIMITED – company report”. Dun & Bradstreet. Архивирано из оригинала на датум 16. 6. 2020. Приступљено 20. 5. 2020.
- ^ Arceneaux, Michael (2020). I Don't Want to Die Poor: Essays. Simon and Schuster. ISBN 978-1-9821-2930-9. Архивирано из оригинала на датум 22. 11. 2020. Приступљено 25. 7. 2020.
- ^ а б Browne, Ryan (2021-08-25). „OnlyFans says it will no longer ban porn in stunning U-turn after user backlash”. CNBC (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 8. 10. 2021. Приступљено 2021-08-25.
- ^ а б в Bernstein, Jacob (9. 2. 2019). „How OnlyFans Changed Sex Work Forever”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 28. 4. 2020. Приступљено 2. 4. 2021.
- ^ а б „OnlyFans to ban sexually explicit content”. BBC News. 20. 8. 2021. Архивирано из оригинала на датум 20. 8. 2021. Приступљено 20. 8. 2021.
- ^ Akhtar, Sinéad Baker, Allana. „OnlyFans no longer plans to ban porn, saying in abrupt U-turn that it wants to be a 'home for all creators'”. Business Insider (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 25. 8. 2021. Приступљено 2021-08-25.
- ^ "Why did OnlyFans ban sexually explicit content? It says it's the credit card companies." Архивирано 21 август 2021 на сајту Wayback Machine CNN, 20 August 2021.
- ^ „OnlyFans is the site where porn is more intimate than ever”. Dazed. 19. 1. 2018. Архивирано из оригинала на датум 26. 3. 2020. Приступљено 4. 3. 2019.
- ^ „Porn app OnlyFans and platform JustFor.Fans stars share personal stories, paid sexual content creation, and the online adult entertainment marketplace”. Esquire SG. Архивирано из оригинала на датум 25. 6. 2020. Приступљено 12. 5. 2020.
- ^ Ryan, Paul (2019). Male Sex Work in the Digital Age: Curated Lives. Springer. ISBN 978-3-030-11797-9. Архивирано из оригинала на датум 9. 6. 2021. Приступљено 25. 7. 2020.
- ^ а б Patricia Nilsson. „OnlyFans blurs boundaries as lockdown demand drives success”. Financial Times. Архивирано из оригинала на датум 25. 5. 2021. Приступљено 11. 7. 2021.
- ^ а б Thomas Brewster; David Dawkins. „The Shady, Secret History Of OnlyFans' Billionaire Owner”. Forbes. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2021. Приступљено 11. 7. 2021.
- ^ Radvinsky, Leonid. „About”. Архивирано из оригинала на датум 18. 6. 2021. Приступљено 2021-06-11. »A first-generation immigrant from Ukraine, technology was imprinted on Leo at an early age«
- ^ „FENIX INTERNATIONAL LIMITED – Filing history (free information from Companies House)”. beta.companieshouse.gov.uk. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2020. Приступљено 23. 6. 2020.
- ^ Joshua Zitser. „'Being made homeless is a perpetual fear': What it's like to risk everything just for posting on OnlyFans”. The Independent. Архивирано из оригинала на датум 25. 5. 2021. Приступљено 11. 7. 2021.