PET radiofarmaceutici
PET radiofarmaceutici su medicinska sredstva koja sadrže radionuklide koji emituju pozitrone, i bez kojih je nezamisliv mediicinski imidžin zasnovan na primeni pozitronske emisiona tomografije (PET). Razlog za njihovu primenu je, u prvom redu, velika osetljivost zajedno sa mogućnošću praćenja procesa u zatvorenom sistemu kakav je ljudsko telo, spoljnim detektorima. Dok su istovremeno koncentracije radioaktivnih lekova tako male da ne stvaraju nikakav farmakodinamiski učinak.[1]
Osnovne informacije[уреди | уреди извор]
PET (pozitronska emisiona tomografija) je moćna tehnika snimanja koja može pružiti kvantitativne informacije o distribuciji radiofarmaceutika, koji su pozitronski emiteri u telu. Pozitronski emiteri (ß +) su pozitivno nabijene beta čestice, koje se emituju kada je atom bogat protonima. Kako pozitron ima samo prolazno postojanje, on nakon što izgubi svu svoju kinetičku energiju, stupa u interakciju sa elektronom i uništava se. I masa pozitrona i elektrona se pretvaraju u energiju tokom anihilacije u dva 511 KeV fotona koji se emituju jedan na drugi u 180 ang. PET (pozitronska emisiona tomografija) se zasniva na detekciji slučajnosti ovih dvaju fotona.
Detekcija koincidencije je ta koja koja kao moćna metoda povećava osjetljivost i dinamičku sposobnost PET-a. Dok sistemi PET kamera sadrže prsten detektora koji okružuje pacijenta.
Vrste radionuklida u radiofarmaceuticima[уреди | уреди извор]
Najčešće korišćeni radionuklidi u radiofarmaceuticima su;
- 11C (t1/2 20.4 min),
- 15O (t1/2 2.1 min),
- 13N (t1/2 10 min) ,
- 18F (t1/2 110 min),
koji imaju kratke periode poluraspada i kao takvi ograničavaju vreme sinteze, kao i kliničku upotrebu radiofarmaceutika. Ono što im daje prednost u odnosu na ostale (ne-PET) radiofarmaceutike je to što su ligandi.[а] koji se upotrebljavaju u radiofarmaceuticima kao analozi bioloških molekula i stoga prikazuju pravu sliku biološkog procesa, nakon njihovog „in-vivo“ ubrizgavanja. Tako je, na primer, 18F-fluorodeoksiglukoza (FDG) analog glukoze i zato se koristi za proučavanje ćelijskog metabolizma.
U PET imidžingu se do danas koristio veliki broj radiofarmaceutika, ali se samo ograničen broj njih čećće koristi u kliničke svrhe. Skoro svaki od njih je obeležen jednim od četiri uobičajna pozitronska emitera: 11C, 13N, 15O i 14F. Ipak najviše se koristi 18F pošto ima relativno dugačak period poluraspada (110 minuta), što omogućava njegov transport na udaljena mesta u telu.
Najčešće korišćeni PET radiofarmaceutici[уреди | уреди извор]
Među najčešće korišćenim radiofarmaceuticima spadaju:
- 18F-natrijum fluorid,
- 18F-fluorodeoksiglukoza (FDG),
- 6-18F-L-fluorodopa,
- 18F-fluorotimidin (FLT),
- 15O-voda,
- 13N-amonijum,
- 11C-natrijum acetat i dr.
Napomene[уреди | уреди извор]
- ^ Ligand je supstanca koja može da se veže i formira kompleks sa biomolekulom koji ima biološku svrhu
Izvori[уреди | уреди извор]
- ^ Soraya Shahhosseini, PET Radiopharmaceuticals Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јануар 2019), Article 1, Volume 10, Number 1, Winter 2011, Page 1-2
Literatura[уреди | уреди извор]
- M. J. Welch (Editor), Handbook of Radiopharmaceuticals, Wiley, 1st edition, 2002.
- G. B. Saha, Fundamentals of Nuclear Pharmacy, Springer; 5th edition, 2005.
- R. J. Kowalsky, S. W. Falen, Radiopharmaceuticals in Nuclear Pharmacy & Nuclear Medicine, APhA Publications; 2nd edition 2004.
- G. Stöcklin, V.W. Pike (Editors), Radiopharmaceuticals for Positron Emission Tomography - Methodological Aspects (Developments in Nuclear Medicine), Springer; 1 edition, 2002.
- N. Vanlić-Razumenić (urednik), Radiofarmaceutici - sinteze, osobine i primena, Velarta, Beograd, 1998.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
