Paladijum(II,IV) fluorid

Paladijum(II,IV) fluorid
Nazivi
	Drugi nazivi paladijum(II) heksafluoropaladat(IV)
Identifikacija
CAS broj	12021-58-8 ;
Svojstva
Hemijska formula	F3Pd
Molarna masa	163,42 g·mol−1
Agregatno stanje	crna čvrsta materija
Magnetna susceptibilnost (χ)	+1760.0·10−6 cm3/mol
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	romboedralna
Geometrija molekula	oktaedralna
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni	Nikal(III) fluorid
Srodna jedinjenja	Paladijum(II) fluorid; Paladijum(IV) fluorid
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Paladijum(II,IV) fluorid, takođe poznat kao paladijum trifluorid, je hemijsko jedinjenje paladijuma i fluora. Njegova empirijska formula je PdF₃, ali je bolji opis jedinjenje mešovite valence paladijum(II) heksafluoropaladat(IV), Pd^II[Pd^IVF₆] i često se zapisuje kao Pd[PdF₆] ili Pd₂F₆.^[1]^[2]

Sinteza[уреди | уреди извор]

Pd[PdF₆] je najstabilniji produkt reakcije fluora i metalnog paladijuma.^[1]

2Pd + 3F₂ → Pd[PdF₆]

Struktura i svojstva[уреди | уреди извор]

Pd[PdF₆] je paramagnetan. Oba, Pd(II) i Pd(IV), zauzimaju oktaedralna mesta u kristalnoj strukturi.^[2]^[3] Pd^II-F rastojanje je 2.17 Å, dok je Pd^IV-F rastojanje 1.90 Å.^[4]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Paladijum fluorid

Reference[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. стр. 1152—1153. ISBN 0080379419.
^ ^а ^б Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. стр. 788. ISBN 978-0-13-175553-6.
^ Hepworth, M. A.; Jack, K. H.; Peacock, R. D.; Westland, G. J. (1957). „The crystal structures of the trifluorides of iron, cobalt, ruthenium, rhodium, palladium and iridium”. Acta Crystallogr. 10: 63—69. doi:10.1107/S0365110X57000158.
^ Tressaud, A.; Bartlett, N. (2001). „Preparation, Magnetic Properties, and Pressure-Induced Transitions of Some M^IIM^IVF₆ (M^II=Ni, Pd, Cu; M^IV=Pd, Pt, Sn) Complex Fluorides”. J. Solid State Chem. 162: 333—340. doi:10.1006/jssc.2001.9331.

[G&E-1152-1153-1] а ^б Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. стр. 1152—1153. ISBN 0080379419.

[Housecroft-788-2] а ^б Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. стр. 788. ISBN 978-0-13-175553-6.

[Jack-3] Hepworth, M. A.; Jack, K. H.; Peacock, R. D.; Westland, G. J. (1957). „The crystal structures of the trifluorides of iron, cobalt, ruthenium, rhodium, palladium and iridium”. Acta Crystallogr. 10: 63—69. doi:10.1107/S0365110X57000158.

[Tressaud-4] Tressaud, A.; Bartlett, N. (2001). „Preparation, Magnetic Properties, and Pressure-Induced Transitions of Some M^IIM^IVF₆ (M^II=Ni, Pd, Cu; M^IV=Pd, Pt, Sn) Complex Fluorides”. J. Solid State Chem. 162: 333—340. doi:10.1006/jssc.2001.9331.

[1]

[2]

[3]

[4]