Флуор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Флуор
F,9.jpg
Флуор у епрувети
Општа својства
Име, симбол флуор, F
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон


F

Cl
кисеоникфлуорнеон
Атомски број (Z) 9
Група, периода група 17 (халогени), периода 2
Блок p-блок
Категорија   диатомски неметал
Рел. ат. маса (Ar) 18,998403163(6)[1]
Ел. конфигурација [He]2s22p5
по љускама
2, 7
Физичка својства
Боја зеленкастожута
Агрегатно стање гасовито
Тачка топљења 53,53 K (−219,62 °‍C)
Тачка кључања 85,03 K (−188,12 °C)
Густина 1,696 kg/m3
Моларна запремина 11,20×10−3 m3/mol
Топлота фузије 0,2.552 kJ/mol
Топлота испаравања 3,2698 kJ/mol
Сп. топл. капацитет 824 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања −1
Особине оксида јако кисели
Електронегативност 3,98 (Полинг)
4,10 (Олред)
Енергије јонизације 1: 1681,0 kJ/mol
2: 3374,2 kJ/mol
3: 6050,4 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 50 (42) pm
Ковалентни радијус 71 pm
Валсов радијус 147 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структуракубична
Регуларна кристална структура за флуор
Топл. водљивост 0,0279 W/(m·K)
CAS број 7782-41-4
референцеВикиподаци

Флуор је хемијски елемент који се у собним условима појављује као гас жуто-зелене боје. Он је најреактивнији од свих елемената. Директно реагује на све метале и неметале. Воду разлаже градећи флуороводоник, HF.

Реактивност флуора била је дуго година препрека за његово добијање у елементарном стању. Данас се флуор индустријски добија електролизом истопљеног калијум-флуорида на анхидрованом флуороводонику. У природи се флуор налази у виду једињења са оксидационим бројем -1 и то најчешће у виду флуорита, CaF2, и карналита, Na3AlF6. Трагови једињења флуора налазе се у морској води, костима, зубима, крви и млеку. Флуорови деривати метана и етана су веома слаби отрови за разлику од осталих једињења флуора те се због своје велике инертности употребљавају у расхладним уређајима под називом фреон. Флуор се користи и за синтезу уранхексафлуорида који се примењује у изради нуклеарног оружја.

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Флуор на Викимедијиној остави

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.