Паладијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Паладијум
Pd,46.jpg
Општа својства
Име, симбол паладијум, Pd
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Ni

Pd

Pt
родијумпаладијумсребро
Атомски број (Z) 46
Група, периода група 8, периода 5
Блок d-блок
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 106,42(1)[1]
Ел. конфигурација [Kr]4d10
по љускама
2, 8, 18, 18
Физичка својства
Боја сребрносива
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 1.828,05 K (1.554,90 °‍C)
Тачка кључања 3.236 K (2.963 °‍C)
Густина 12023 kg/m3
Моларна запремина 8,56×10−3 m3/mol
Топлота фузије 17,6 kJ/mol
Топлота испаравања 357 kJ/mol
Притисак паре 1,33 Pa (1.825 K)
Сп. топл. капацитет 244 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања ±1
Особине оксида средње базни
Електронегативност 2,20 (Полинг)
1,35 (Олред)
Енергије јонизације 1: 804,4 kJ/mol
2: 1.870 kJ/mol
3: 3.177 kJ/mol
Атомски радијус 140 (169) pm
Ковалентни радијус 131 pm
Валсов радијус 163 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структурапостраничноцентр. кубична (FCC)
Регуларна зидно центрирана кристална структура за паладијум
Брзина звука 3.070 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 71,8 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 9,5×106 S/m
Мосова тврдоћа 4,75
CAS број 7440-05-3
референцеВикиподаци

Паладијум (Pd, лат. palladium) метал је VIIIB групе.[2]

Поседује 25 изотопа чије се атомске масе налазе између 96-116. Постојани изотопи су: 102, 104-106, 108 i 110.[3]

Заступљен је у земљиној кори у количини од 6x10−4 ppm (енгл. parts per million) углавном као пратилац руда бакра и цинка.

Откривен је 1803. од стране Williama Hyde Wollastona, у Лондону.

Име елемента потиче од планетоида Pallas. Спада у племените метале.

Најкориснија једињења паладијума су његова киселина и Pd(PPh3)3.

Паладијум нема никаквог биолошког значаја

У чистом облику он је сјајан, сребрносив метал, кован и растегљив. Не реагује са водом и ваздухом. Јаке киселине, као и јаке базе га растварају. Лако апсорбује гасовити водоник, јер величина „рупа“ у његовој кристалној решетки одговара величини молекула H2.

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Паладијум на Викимедијиној остави