Паладијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Паладијум (митологија).
Паладијум,  46Pd
Pd,46.jpg
Општа својства
Име, симбол паладијум, Pd
Паладијум у периодном систему
Водоник (диатомски неметал)
Хелијум (племенити гас)
Литијум (алкални метал)
Берилијум (земноалкални метал)
Бор (металоид)
Угљеник (полиатомски неметал)
Азот (диатомски неметал)
Кисеоник (диатомски неметал)
Флуор (диатомски неметал)
Неон (племенити гас)
Натријум (алкални метал)
Магнезијум (земноалкални метал)
Алуминијум (постпрелазни метал)
Силицијум (металоид)
Фосфор (полиатомски неметал)
Сумпор (полиатомски неметал)
Хлор (диатомски неметал)
Аргон (племенити гас)
Калијум (алкални метал)
Калцијум (земноалкални метал)
Скандијум (прелазни метал)
Титанијум (прелазни метал)
Ванадијум (прелазни метал)
Хром (прелазни метал)
Манган (прелазни метал)
Гвожђе (прелазни метал)
Кобалт (прелазни метал)
Никл (прелазни метал)
Бакар (прелазни метал)
Цинк (прелазни метал)
Галијум (постпрелазни метал)
Германијум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (полиатомски неметал)
Бром (диатомски неметал)
Криптон (племенити гас)
Рубидијум (алкални метал)
Стронцијум (земноалкални метал)
Итријум (прелазни метал)
Цирконијум (прелазни метал)
Ниобијум (прелазни метал)
Молибден (прелазни метал)
Технецијум (прелазни метал)
Рутенијум (прелазни метал)
Родијум (прелазни метал)
Паладијум (прелазни метал)
Сребро (прелазни метал)
Кадмијум (прелазни метал)
Индијум (постпрелазни метал)
Калај (постпрелазни метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (диатомски неметал)
Ксенон (племенити гас)
Цезијум (алкални метал)
Баријум (земноалкални метал)
Лантан (лантаноид)
Церијум (лантаноид)
Празеодијум (лантаноид)
Неодијум (лантаноид)
Прометијум (лантаноид)
Самаријум (лантаноид)
Еуропијум (лантаноид)
Гадолинијум (лантаноид)
Тербијум (лантаноид)
Диспрозијум (лантаноид)
Холмијум (лантаноид)
Ербијум (лантаноид)
Тулијум (лантаноид)
Итербијум (лантаноид)
Лутецијум (лантаноид)
Хафнијум (прелазни метал)
Тантал (прелазни метал)
Волфрам (прелазни метал)
Ренијум (прелазни метал)
Осмијум (прелазни метал)
Иридијум (прелазни метал)
Платина (прелазни метал)
Злато (прелазни метал)
Жива (прелазни метал)
Талијум (постпрелазни метал)
Олово (постпрелазни метал)
Бизмут (постпрелазни метал)
Полонијум (постпрелазни метал)
Астат (металоид)
Радон (племенити гас)
Францијум (алкални метал)
Радијум (земноалкални метал)
Актинијум (актиноид)
Торијум (актиноид)
Протактинијум (актиноид)
Уранијум (актиноид)
Нептунијум (актиноид)
Плутонијум (актиноид)
Америцијум (актиноид)
Киријум (актиноид)
Берклијум (актиноид)
Калифорнијум (актиноид)
Ајнштајнијум (актиноид)
Фермијум (актиноид)
Мендељевијум (актиноид)
Нобелијум (актиноид)
Лоренцијум (актиноид)
Радерфордијум (прелазни метал)
Дубнијум (прелазни метал)
Сиборгијум (прелазни метал)
Боријум (прелазни метал)
Хасијум (прелазни метал)
Мајтнеријум (непозната хемијска својства)
Дармштатијум (непозната хемијска својства)
Рендгенијум (непозната хемијска својства)
Коперницијум (прелазни метал)
Нихонијум (непозната хемијска својства)
Флеровијум (непозната хемијска својства)
Московијум (непозната хемијска својства)
Ливерморијум (непозната хемијска својства)
Тенесин (непозната хемијска својства)
Оганесон (непозната хемијска својства)
Ni

Pd

Pt
родијумпаладијумсребро
Атомски број (Z) 46
Група, периода група 8, периода 5
Блок d-блок
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 106,42 u
Ел. конфигурација [Kr]4d10
по љускама
2, 8, 18, 18
Физичка својства
Боја сребрносива
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 1.828,05 K (1.554,90 °‍C)
Тачка кључања 3.236 K (2.963 °‍C)
Густина 12023 kg/m3
Моларна запремина 8,56×10−3 m3/mol
Топлота фузије 17,6 kJ/mol
Топлота испаравања 357 kJ/mol
Притисак паре 1,33 Pa (1.825 K)
Сп. топл. капацитет 244 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања ±1
Особине оксида средње базни
Електронегативност 2,20 (Полинг)
1,35 (Олред)
Енергије јонизације 1: 804,4 kJ/mol
2: 1.870 kJ/mol
3: 3.177 kJ/mol
Атомски радијус 140 (169) pm
Ковалентни радијус 131 pm
Валсов радијус 163 pm
Остало
Кристална структура постраничноцентрирана кубична (FCC)
Регуларна зидно центрирана кристална структура за паладијум
Брзина звука 3.070 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 71,8 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 9,5×106 S/m
Мосова тврдоћа 4,75
CAS број 7440-05-3
референцеВикиподаци

Паладијум (Pd, лат. palladium) метал је VIIIB групе.[1]

Поседује 25 изотопа чије се атомске масе налазе између 96-116. Постојани изотопи су: 102, 104-106, 108 i 110.[2]

Заступљен је у земљиној кори у количини од 6x10−4 ppm (енгл. parts per million) углавном као пратилац руда бакра и цинка.

Откривен је 1803. од стране Williama Hyde Wollastona, у Лондону.

Име елемента потиче од планетоида Pallas. Спада у племените метале.

Најкориснија једињења паладијума су његова киселина и Pd(PPh3)3.

Паладијум нема никаквог биолошког значаја

У чистом облику он је сјајан, сребрносив метал, кован и растегљив. Не реагује са водом и ваздухом. Јаке киселине, као и јаке базе га растварају. Лако апсорбује гасовити водоник, јер величина „рупа“ у његовој кристалној решетки одговара величини молекула H2.

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Паладијум на Викимедијиној остави