Извор странице Papaja

{{Speciesbox-lat
| name = Papaja
| image = Koeh-029.jpg
| image_width = 250px 
| image_caption = Drvo papaje i voće, iz Kohlerove ''Medicinske-biljke'' (1887)
| image2 = Papaya - longitudinal section.jpg
| image2_width = 250px 
| image2_caption = Longitudinal section of fruit showing orange flesh and numerous black seeds
| image2_alt = Photograph showing a papaya in cross section, with orange flesh and numerous black seeds
| status = DD
| status_system = IUCN3.1
| status_ref = <ref name=IUCN>{{cite iucn | author = Contreras, A. | title = ''Carica papaya'' | page = e.T20681422A20694916 | year = 2016 | access-date = 4 January 2022}}</ref>
| genus = Carica
| species = papaya
| authority = [[Carl Linnaeus|L.]]<ref name=grin>{{ cite web |url=https://npgsweb.ars-grin.gov/gringlobal/taxonomydetail.aspx?9147 |title=''Carica papaya'' L. |publisher=U.S. National Plant Germplasm System |date=9 May 2011 |access-date=5 September 2017}}</ref>
}}

'''Papaja''' ({{jez-lat-lat|Carica papaya}}) je drvenasta [[biljka]] iz porodice -{Caricaceae}-.<ref>{{cite web|url=http://www.theplantlist.org/1.1/browse/A/Caricaceae/|title=Carica|year=2013}}</ref> Poreklom je iz tropskih krajeva [[Америке|Amerike]]. Prvi put je kultivisana u [[Meksiko|Meksiku]],<ref>{{cite web |url=http://www.exoticfruitx.com/2011/09/papaya-fruit-of-angels/ |title=Papaya, Fruit of Angels |date=22. 9. 2011. |publisher=Exotic Fruit for Health |accessdate=20. 12. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20120502231844/http://www.exoticfruitx.com/2011/09/papaya-fruit-of-angels/ |archive-date=02. 05. 2012 |url-status=dead |df= }}</ref><ref name="morton">{{cite web|date=1987|author=Morton JF|publisher=NewCROP, the New Crop Resource Online Program, Center for New Crops & Plant Products, Purdue University; from p. 336–346. In: Fruits of warm climates, JF Morton, Miami, FL|url=https://hort.purdue.edu/newcrop/morton/papaya_ars.html|title=Papaya|access-date=23 May 2015}}</ref><ref name="frontiers">{{cite journal |last1=Chávez-Pesqueira |first1=Mariana |last2=Núñez-Farfán |first2=Juan |date=1 December 2017 |title=Domestication and Genetics of Papaya: A Review |journal=Frontiers in Ecology and Evolution |volume=5 |doi=10.3389/fevo.2017.00155 |doi-access=free }}</ref> a trenutno se uzgaja u većini tropskih zemalja, i u [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenim Američkim Državama]] (savezne države [[Флорида|Florida]], [[Havaji]] i dr). Indija je 2020. proizvela 43% svetske ponude papaje.

Papaja raste kao drvo, sa [[стабло|stablom]] visine 5–10 -{m}-. [[List]]ovi rastu na gornjim delovima grana, dužina liske je 50–70 -{[[центиметар|cm]]}-. [[Plod]] je botanički gledano bobica, jestiv, ima glatku [[kora|koru]] žute ili zelenkaste boje, ovalnog je oblika. Mesnati dio ploda je jarko narandžast, mekan i sladak. Unutar mesnatog dela ploda nalazi se veliki broj crnog, naboranog [[seme]]nja.

Papaja se koristi za pripremu voćnih salata i [[sok]]ova. Kora se mora ukloniti, jer sadrži štetne materije. Papaja sadrži proteolitički enzim [[papain]], koji se koristi za proizvodnju [[lek]]ova za lečenje gastrointestinalnih poremećaja i resorpciju hematoma. Nutricionisti preporučuju papaju za [[ishrana|ishranu]], jer je bogata [[likopen]]om (u proseku 3,39 [[килограм|mg]] na 100 [[g]]), [[витамин Ц|vitaminom C]], kao i mineralima važnim za ljudsko [[telo]]. Što je zrelija, to je veća koncentracija hranjivih materija. Papaja je prvo [[voće]], čiji je [[genom]] bio sekvenciran.<ref>[http://www.nature.com/news/2008/080423/full/news.2008.772.html -{Papaya genome project bears fruit}-] Preuzeto 27. februara 2012.</ref>

== Opis ==
[[File:PapayaYield.png|thumb|250px|left|Mapa za proizvodnju papaje širom sveta]]

<div class="thumb tleft" >
{{Infobox genome-lat
| image = 
| caption =
| taxId =  513
| ploidy = diploid
| chromosomes = 36
| size = 372 million bp
| year =  2014
| organelle = 
| organelle-size =
| organelle-year =
}}
</div>

Papaja je malo, slabo razgranato drvo, obično sa jednom [[Plant stem|stabljikom]] koja raste od 5 do 10 -{m}- (16 do 33 -{ft}-) u visinu, sa spiralno raspoređenim [[leaf|listovima]] ograničenim na vrh debla. Donji deo [[trunk (botany)|debla]] je upadljivo [[scar|izrabljen]] na mestu gde su lišće i plodovi stojali. Listovi su veliki, 50—70 -{cm}- (20—28 -{in}-) u [[prečnik]]u, sa dubokim [[Glossary of leaf shapes|dlanovima]], sa sedam režnjeva. Svi delovi biljke sadrže [[latex|lateks]] u zglobnim laticiferima.<ref name=Heywood/> Papaje su [[dioecious|dvodomne]]. [[flower|Cvetovi]] su petodelni i veoma dimorfni; muški cvetovi imaju prašnike spojene sa laticama. Ženski cvetovi imaju gornji jajnik i pet izobličenih latica labavo spojenih u osnovi.<ref name="RonseDeCraene">{{Cite book |last = Ronse De Craene |first = L.P. |date = 2010 |title = Floral diagrams: an aid to understanding flower morphology and evolution |publisher = Cambridge University Press |location = Cambridge |isbn = 978-0-521-49346-8 |url = https://books.google.com/books?id=24p-LgWPA50C }}</ref>{{rp|235}} Muški i ženski cvetovi nalaze se u pazuhu listova; muški cvetovi su u višecvetnoj [[Glossary of botanical terms#Dichasium|dihaziji]], a ženski u malocvetnoj dihaziji. Polenova zrna su izdužena i dugačka oko 35 mikrona. Cvetovi su slatkog mirisa, otvoreni noću i oprašuju se vetrom ili insektima.<ref name=Heywood/><ref name=":0" /><ref name=":1" />

Plod je velika [[Berry (botany)|bobica]] duga oko 15—45 -{cm}- (5,9—17,7 -{in}-) i 10—30 -{cm}- (3,9—11,8 -{in}-) u prečniku.<ref name=Heywood>{{cite book |first1=VH |last1=Heywood |first2=RK |last2=Brummitt |first3=A |last3=Culham |first4=O |last4=Seberg |year=2007 |title=Flowering plant families of the world |url=https://archive.org/details/floweringplantfa0000unse |publisher=Firefly Books |isbn=9781554072064 }}</ref>{{rp|88}} [[Ripening|Zrela]] je kada je omekša što se može detektovati dodirom (meka kao zreli avokado ili mekša), kad koža poprimi jantarnu do narandžaste nijanse i duž zidova velike centralne šupljine su pričvršćene brojne crne semenke.<ref>{{Cite web|title=papaya {{!}} Description, Cultivation, Uses, & Facts|url=https://www.britannica.com/plant/papaya|access-date=2020-07-28|website=Encyclopedia Britannica|language=en}}</ref>

== Poreklo i distribucija ==

[[File:Drvo papaje, farma začina, Zanzibar.jpg|thumb|250px|right|Drvo papaje, Zanzibar]]
Poreklom iz tropske Amerike, papaja potiče iz južnog Meksika i Centralne Amerike.<ref name="morton"/><ref name=Heywood/><ref name="frontiers"/> Papaja se takođe smatra poreklom iz južne [[Florida|Floride]], a uneli su je prethodnici [[Calusa|Kalusa]] najkasnije oko 300. godine.<ref name="irc">{{cite magazine |last=Ward |first=Daniel |date=2011 |title=Papaya |url=https://regionalconservation.org/ircs/pdf/Ward_2011.pdf |magazine=The Palmetto |access-date=1 January 2022}}</ref> Španci su papaju uveli u [[Old World|Stari svet]] u 16. veku.<ref name="morton"/> Uzgoj papaje je sada skoro [[pantropical|pantropski]], obuhvatajući Havaje, centralnu Afriku, Indiju i Australiju.<ref name="morton"/>

Divlje populacije papaje su uglavnom ograničene na prirodno poremećene tropske šume.<ref name="frontiers"/> Papaja se nalazi u izobilju na [[Tropical Hardwood Hammock|krošnjama]] [[Everglades|Everglejdsa]] nakon velikih uragana, ali je inače retka.<ref name="irc"/> U kišnim šumama južnog Meksika, papaja uspeva i brzo se razmnožava u prazninama među krošnjama, dok odumire u zreloj šumi sa zatvorenim krošnjama.<ref name="frontiers"/>

[[File:Papaya.jpg|thumb|left|250px|Papaja sa žutim mesom]]

== Kultivacija ==

Biljke papaje rastu u tri pola: muški, ženski i [[hermaphrodite|hermafrodit]]. Mužjak proizvodi samo [[polen]], nikada plod. Ženka daje male, nejestive plodove ako se ne oprašuju. Hermafrodit može da se samooprašuje, jer njegovi cvetovi sadrže muške [[stamen|prašnike]] i ženske [[ovary (botany)|jajnike]]. Skoro svi komercijalni zasadi papaje sadrže samo hermafrodite.<ref name=":1">{{cite web |url=http://www.ctahr.hawaii.edu/oc/freepubs/pdf/F_N-5.pdf |title=Why Some Papaya Plants Fail to Fruit |authors=C. L. Chia and Richard M. Manshardt |work=Department of Tropical Plant and Soil Sciences |date=2001 |access-date=1 April 2015}}</ref>

Poreklom iz južnog Meksika (posebno [[Chiapas|Čijapasa]] i [[Veracruz|Verakruza]]), [[Central America|Centralne Amerike]], severne [[South America|Južne Amerike]] i južne [[Florida|Floride]]<ref name="morton"/><ref name="irc"/> papaja se sada uzgaja u većini tropskih zemalja. Pri kultivaciji brzo raste, plodonoseći u roku od 3 godine. Međutim, veoma je osetljiva na mraz, što ograničava njenu proizvodnju na [[tropics|tropsku klimu]]. Temperature ispod {{convert|29|F|C|order=flip}} su veoma štetne ako ne i smrtonosne. Na Floridi, Kaliforniji i Teksasu, rast je generalno ograničen na južne delove tih država. Preferira peskovito, dobro drenirano tlo, jer stajaća voda može ubiti biljku u roku od 24 sata.<ref>{{cite book|last=Boning|first=Charles R.|title=Florida's Best Fruiting Plants: Native and Exotic Trees, Shrubs, and Vines|year=2006|publisher=Pineapple Press, Inc.|location=Sarasota, Florida|pages=166–167}}</ref>

=== Kultivari ===

Obično se uzgajaju dve vrste papaje. Jedna ima slatko, crveno ili narandžasto meso, a druga žuto meso; u [[Australia|Australiji]] se to zovu „crvena papaja“ i „žuta papaja“, respektivno.<ref name=HortAustralia>{{cite web|title=Papaya Varieties|url=http://australianpapaya.com.au/about/varieties/|date=2015|publisher=Papaya Australia|access-date=9 December 2015|archive-date=06. 02. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160206041136/http://australianpapaya.com.au/about/varieties/|url-status=}}</ref> Bilo koja vrsta, ubrana zelena, naziva se „zelena papaja”.

Papaje 'Maradol', 'Sanrajz' i 'Karibijan Red' sa velikim plodovima i crvenim mesom koje se često prodaju na američkim tržištima obično se uzgajaju u Meksiku i Belizu.<ref name="morton"/><ref>{{cite news|last=Sagon|first=Candy|title=Maradol Papaya|url=https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A26970-2004Oct12.html|work=Market Watch (13 Oct 2004)|publisher=The Washington Post|access-date=21 July 2011|date=13 October 2004}}</ref>

Godine 2011, filipinski istraživači su izvestili da su [[hybrid (biology)|hibridizacijom]] papaje sa -{''[[Vasconcellea quercifolia]]''}- razvili papaju otpornu na virus papaje [[papaya ringspot virus|ringspot]] (PRV).<ref>{{cite journal|title=Euphytica, Volume 181, Number 2 |doi=10.1007/s10681-011-0388-z |publisher=SpringerLink |volume=181 |issue=2 |journal=Euphytica |pages=159–168|year=2011 |last1=Siar |first1=S. V. |last2=Beligan |first2=G. A. |last3=Sajise |first3=A. J. C. |last4=Villegas |first4=V. N. |last5=Drew |first5=R. A. |s2cid=40741527 }}</ref>

=== Genetski modifikovane sorte ===

-{''Carica papaya''}- je bila prva [[transgenic|transgenetska]] [[fruit tree|voćka]] kojoj je sekvenciran [[genom]]om.<ref name="ugr.es">{{cite journal|url=https://www.nature.com/news/2008/080423/full/news.2008.772.html|title=Papaya genome project bears fruit|last=Borrell|journal=Ugr.es|year=2008|doi=10.1038/news.2008.772}}</ref> Kao odgovor na izbijanje virusa papaje [[papaya ringspot virus|ringspot]] na Havajima, 1998. godine, genetski izmenjena papaja je odobrena i stavljena na tržište (uključujući sorte 'SunUp' i 'Rainbov'). Sorte otporne na PRV imaju deo DNK ovog virusa ugrađen u DNK biljka.<ref name="mhhe">{{cite web|url=http://www.mhhe.com/biosci/pae/botany/botany_map/articles/article_03.html|title= Genetically Altered Papayas Save the Harvest|work=mhhe.com}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.hawaiipapaya.com/rainbow.htm |title=Hawaiipapaya.com |publisher=Hawaiipapaya.com |access-date=2013-06-15 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150107073644/http://www.hawaiipapaya.com/rainbow.htm |archive-date=2015-01-07 }}</ref> Od 2010. godine, 80% biljaka papaje na Havajima je bilo genetski modifikovano. Modifikacije su napravili naučnici sa [[University of Hawaii|Univerziteta Havaji]], koji su modifikovano seme učinili dostupnim farmerima bez naknade.<ref>Ronald, Pamela and McWilliams, James (14 May 2010) [https://www.nytimes.com/2010/05/15/opinion/15ronald.html?_r=2&ref=opinion Genetically Engineered Distortions] The New York Times, accessed 1 October 2012</ref><ref>{{cite web|url=http://www.harc-hspa.com/publications/TF5.pdf|title=TF5|archive-url=https://web.archive.org/web/20120331180723/http://www.harc-hspa.com/publications/TF5.pdf |archive-date=March 31, 2012 }}</ref>
 
<div class="thumb tleft" >
{| class="wikitable" 
! colspan=2| Produkcija papaje – 2020
|-
!  style="background:#ddf; width:75%;"| Zemlja
!  style="background:#ddf; width:25%;"| <small>(milioni [[tona]])</small>
|-
| {{L|IND}} ||6,0
|-
| {{L|DOM}} ||1,3
|-
| {{L|BRA}} ||1,2
|-
| {{L|MEX}} ||1,1
|-
| {{L|IDN}} ||1,0
|-
|'''Svet''' ||13,9
|-
|colspan=2|<small>Izvor: [[FAOSTAT]] [[United Nations|Ujedinjenih nacija]]</small><ref name="faostat">{{cite web|url=http://www.fao.org/faostat/en/#data/QC |title= Papaya production in 2020; Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists)|date=2022|publisher=[[UN Food and Agriculture Organization]], Corporate Statistical Database (FAOSTAT)|access-date=26 February 2022}}</ref>
|}
</div>

== Produkcija ==

Godne 2020, globalna proizvodnja papaje iznosila je 13,9 miliona [[tona]], predvođena Indijom sa 43% ukupne svetske proizvodnje (tabela). Globalna proizvodnja papaje je značajno porasla početkom 21. veka, uglavnom kao rezultat povećane proizvodnje u Indiji i potražnje u Sjedinjenim Državama.<ref>{{cite web|url=http://edis.ifas.ufl.edu/fe913|title=An Overview of Global Papaya Production, Trade, and Consumption|publisher=Electronic Data Information Source, University of Florida|access-date=2014-02-07}}</ref> Sjedinjene Države su najveći potrošač papaje na svetu.<ref name=":0">{{cite web|title=Papayas|url=https://www.wifss.ucdavis.edu/wp-content/uploads/2016/10/Papayas_PDF.pdf|publisher=University of California at Davis|access-date=10 September 2017|date=2016}}</ref>

== Ishrana ==
{{nutritional value-lat
| name= Papaja, sirova
| kJ=179
| protein=0.47 g
| fat=0.26 g
| carbs=10.82 g
| fiber=1.7 g
| sugars=7.82 g
| calcium_mg=20
| iron_mg=0.25
| magnesium_mg=21
| phosphorus_mg=10
| potassium_mg=182
| sodium_mg=8
| zinc_mg=0.08
| manganese_mg=0.04
| vitC_mg=62
| thiamin_mg=0.023
| riboflavin_mg=0.027
| niacin_mg=0.357
| vitB6(Pyridoxine)_mg=0.038
| pantothenic_mg=0.191
| folate_ug=38
| choline=6.1
| vitA_ug=47
| betacarotene_ug=274
| lutein_ug=89
| opt1n=[[Lycopene]]
| opt1v=1828 µg
| vitE_mg=0.3
| vitK_ug=2.6
| water=88 g
| source_usda = 1
| note=[http://ndb.nal.usda.gov/ndb/foods/show/2305?fgcd=&manu=&lfacet=&format=Full&count=&max=35&offset=&sort=&qlookup=09226=Full Link to USDA Database entry]
}}

Sirova pulpa papaje sadrži 88% vode, 11% [[carbohydrates|ugljenih hidrata]] i zanemarljivu količinu [[masti]] i [[Protein (nutrient)|proteina]] (tabela). U količini od 100 g, voće papaje obezbeđuje 43 [[calories|kilokalorije]] i značajan je izvor [[Витамин Ц|vitamina C]] (75% [[Daily Value|dnevne vrednosti]], DV) i umeren izvor [[folate|folata]] (10% DV), ali inače ima nizak sadržaj [[nutrients|hranljivih materija]] (vidi tabelu).

== Fitohemikalije ==

Koža, pulpa i semenke papaje sadrže razne [[phytochemical|fitokemikalije]], uključujući [[carotenoid|karotenoide]] i [[polyphenol|polifenole]],<ref>{{cite journal|journal=J Sci Food Agric|year=2010|volume=90|issue=14|pages=2358–65|doi=10.1002/jsfa.4092|pmid=20632382|title=Phenolic and carotenoid profiles of papaya fruit (''Carica papaya'' L.) and their contents under low temperature storage|authors=Rivera-Pastrana DM, Yahia EM, González-Aguilar GA}}</ref> kao i [[benzyl isothiocyanate|benzil izotiocijanate]] i benzil glukozinate, sa nivoom kože i pulpe koji se povećava tokom zrenja.<ref>{{cite journal | title=Benzylglucosinolate, benzylisothiocyanate, and myrosinase activity in papaya fruit during development and ripening | vauthors=Rossetto MR, Oliveira do Nascimento JR, Purgatto E, Fabi JP, Lajolo FM, Cordenunsi BR | journal=J Agric Food Chem | year=2008 | volume=56 | issue=20 | pages=9592–9 | doi=10.1021/jf801934x | pmid=18826320}}</ref> Karotenoidi, [[lutein]] i [[beta-carotene|beta-karoten]], su prominentni u žutoj koži, dok je [[lycopene|likopen]] dominantan u crvenom mesu (tabela).<ref name="Shen">{{cite journal | last1=Shen | first1=Yan Hong | last2=Yang | first2=Fei Ying | last3=Lu | first3=Bing Guo | last4=Zhao | first4=Wan Wan | last5=Jiang | first5=Tao | last6=Feng | first6=Li | last7=Chen | first7=Xiao Jing | last8=Ming | first8=Ray | title=Exploring the differential mechanisms of carotenoid biosynthesis in the yellow peel and red flesh of papaya | journal=BMC Genomics| volume=20 | issue=1 | date=2019-01-16 | issn=1471-2164 | pmid=30651061 | pmc=6335806 | doi=10.1186/s12864-018-5388-0 | page=49}}</ref> Seme papaje takođe sadrži [[cyanogenic|cijanogenu]] supstancu [[prunasin|prunasin]].<ref>{{cite journal | title=Cyanogenic allosides and glucosides from Passiflora edulis and Carica papaya | url=https://archive.org/details/sim_phytochemistry_2002-08_60_8/page/873 | vauthors=Seigler DS, Pauli GF, Nahrstedt A, Leen R | journal=Phytochemistry | year=2002 | volume=60 | issue=8 | pages=873–82 | pmid=12150815 | doi=10.1016/s0031-9422(02)00170-x}}</ref>

== Tradicionalna medicina ==

U [[traditional medicine|tradicionalnoj medicini]], listovi papaje su korišćeni kao lek za [[malaria|malariju]],<ref name=Titanji>{{cite journal|author1=Titanji, V.P. |author2=Zofou, D. |author3=Ngemenya, M.N. |year=2008 |title= The Antimalarial Potential of Medicinal Plants Used for the Treatment of Malaria in Cameroonian Folk Medicine |journal=African Journal of Traditional, Complementary and Alternative Medicines |volume=5 |issue=3 |pages=302–321 |pmc=2816552 |pmid=20161952}}</ref> kao [[abortifacient|abortiv]], [[Laxative|purgativ]] ili dimljeni za ublažavanje [[asthma|astme]].<ref name="morton" />

== Alergije i neželjeni efekti ==

Papaja oslobađa tečnost od lateksa kada nije zrela, što može izazvati iritaciju i alergijsku reakciju kod nekih ljudi. Pošto enzim [[papain]] deluje kao [[alergen]] kod osetljivih osoba,<ref>{{cite web |title=Papain |url=https://pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/compound/9369 |publisher=National Library of Medicine, US National Institutes of Health |access-date=29 April 2019 |date=27 April 2019}}</ref> meso koje je omekšano njime može izazvati [[allergic reaction|alergijsku reakciju]].<ref name="morton"/>

== Reference ==
{{reflist}}

== Spoljašnje veze ==
* [http://www.hort.purdue.edu/newcrop/morton/papaya_ars.html Papaja i srodne vrste]
* [http://www.crfg.org/pubs/ff/papaya.html Plod papaje] {{Wayback|url=http://www.crfg.org/pubs/ff/papaya.html |date=20130521003913 }}

{{Taxonbar-lat|from=Q34887}}
{{normativna kontrola-lat}}
{{Портал бар|Биологија}}  
{{Subject bar|d=yes}}

[[Категорија:Brassicales]]
[[Категорија:Хортикултура]]
[[Категорија:Тропско воће]]
[[Категорија:Лековите биљке]]
[[Категорија:Секвенцирани геноми]]