Parakristal

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Parakristalni materijali imaju kristalne rešetke koje su uređene na kratkim rastojanjima (poput faza tečnog kristala). Njima nedostaje uređenost na dužim rastojanjima u bar jednom pravcu.[1]

Uređivanje je regularnost u kojoj se atomi javljaju u pozicijama definisanim predvidivom rešetkom. U visoko uređenom, perfektnom kristalnom materijalu, ili jednobraznom kristalu, lokacija svakog atoma strukture se može precizno opisati u odnosu na izabrani koordinatni početak. U neuređenoj strukturi kao što je tečnost ili amorfni materijal, lokacija prvog i možda drugog najbližeg susednog atoma se mogu opisati u odnosu na koordinatni početak (sa određenim stepenom neizvesnosti), i sposobnost predviđanja lokacija se brzo gubi sa povećanjem razdaljine. Rastojanje na kojem se lokacije atoma mogu predvideti se naziva korelaciona dužina . Parakristalni materijal manifestuje korelaciju koja je između amorfne i kristalne.

Primarni i najdostupniji izvori informacija o kristalnosti su rendgenska strukturna analiza i elektronska kriomikroskopija.[2] Druge tehnike su često neophodne za određivanje kompleksne strukture parakristalnih materijala, kao što je flaktuaciona elektronska mikroskopija[3] u kombinaciji sa modelovanjem gustine elektronskih i vibracionih stanja.[4]

Reference[уреди]

  1. ^ Voyles, et al. Structure and physical properties of paracrystalline atomistic models of amorphous silicon. J. Ap. Phys., 90(2001) 4437, doi:10.1063/1.1407319
  2. ^ Berriman J. A., Li S., Hewlett, L. J., Wasilewski, S., Kiskin, F. N., Carter, T., Hannah, M. J., Rosenthal, P. B. (29. 9. 2009). „Structural organization of Weibel-Palade bodies revealed by cryo-EM of vitrified endothelial cells”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 106 (41): 17407—17412. Bibcode:2009PNAS..10617407B. doi:10.1073/pnas.0902977106. 
  3. ^ Biswas, P, et al. J. Phys.:Condens. Matter, 19 (2007) 455202, doi:10.1088/0953-8984/19/45/455202
  4. ^ Nakhmanson, Voyles, Mousseau, Barkema, and Drabold. Phys. Rev. B 63(2001) 235207. doi:10.1103/PhysRevB.63.235207

Vidi još[уреди]