Parakristal

Из Википедије, слободне енциклопедије

Parakristalni materijali imaju kristalne rešetke koje su uređene na kratkim rastojanjima (poput faza tečnog kristala). Njima nedostaje uređenost na dužim rastojanjima u bar jednom pravcu.[1]

Uređivanje je regularnost u kojoj se atomi javljaju u pozicijama definisanim predvidivom rešetkom. U visoko uređenom, perfektnom kristalnom materijalu, ili jednobraznom kristalu, lokacija svakog atoma strukture se može precizno opisati u odnosu na izabrani koordinatni početak. U neuređenoj strukturi kao što je tečnost ili amorfni materijal, lokacija prvog i možda drugog najbližeg susednog atoma se mogu opisati u odnosu na koordinatni početak (sa određenim stepenom neizvesnosti), i sposobnost predviđanja lokacija se brzo gubi sa povećanjem razdaljine. Rastojanje na kojem se lokacije atoma mogu predvideti se naziva korelaciona dužina \xi. Parakristalni materijal manifestuje korelaciju koja je između amorfne i kristalne.

Primarni i najdostupniji izvori informacija o kristalnosti su rendgenska strukturna analiza i elektronska kriomikroskopija.[2] Druge tehnike su često neophodne za određivanje kompleksne strukture parakristalnih materijala, kao što je flaktuaciona elektronska mikroskopija[3] u kombinaciji sa modelovanjem gustine elektronskih i vibracionih stanja.[4]

Reference[уреди]

  1. ^ Voyles, et al. Structure and physical properties of paracrystalline atomistic models of amorphous silicon. J. Ap. Phys., 90(2001) 4437, doi:10.1063/1.1407319
  2. ^ Berriman J. A., Li S., Hewlett, L. J., Wasilewski, S., Kiskin, F. N., Carter, T., Hannah, M. J., Rosenthal, P. B. (29. 9. 2009.). „Structural organization of Weibel-Palade bodies revealed by cryo-EM of vitrified endothelial cells“. Proceedings of the National Academy of Sciences 106 (41): 17407–17412. Bibcode 2009PNAS..10617407B. DOI:10.1073/pnas.0902977106. 
  3. ^ Biswas, P, et al. J. Phys.:Condens. Matter, 19 (2007) 455202, doi:10.1088/0953-8984/19/45/455202
  4. ^ Nakhmanson, Voyles, Mousseau, Barkema, and Drabold. Phys. Rev. B 63(2001) 235207. doi:10.1103/PhysRevB.63.235207

Vidi još[уреди]