Пређи на садржај

Perzistentni organski zagađivač

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Persistent organic pollutant)

Perzistentni organski zagađivači (engl. Persistent organic pollutants - POP) organska su jedinjenja koja su otporna na degradaciju dejstvom životne sredine putem hemikalija, bioloških agenasa i fotolitičkih procesa.[1][2][3] Zbog svoje postojanosti POP jedinjenja se bioakumuliraju, što potencijalno može da ima negativni uticaj na ljudsko zdravlje i na životnu sredinu. Međunarodna zajednica je na Stokholmskoj konvenciji o persistentnim organskim zagađivačima 2001. godine, diskutovala efekat POP jedinjenja na zdravlje ljudi i životne sredine, sa ciljem njihovog eliminisanja ili znatnog ograničavanja njihove produkcije.

Mnoga POP jedinjenja su trenutno u upotrebi ili su korištena u prošlosti kao pesticidi, rastvarači, lekovi, i industrijske hemikalije.[3] Mada neka od tih jedinjenja prirodno nastaju, na primer dejstvom vulkana i raznih biosintetičkih puteva, većina njih su rezultat ljudskih aktivnosti,[4] i. e. ona su formirana putem totalne sinteze.

Konsekvence persistencije

[уреди | уреди извор]

Perzistentni organski zagađivači su tipično halogenisana organska jedinjenja i kao takva ispoljavaju visoku lipofilnost. Iz tog razloga, ona se bioakumuliraju u masnim tkivima. Halogenisana jedinjenja isto tako ispoljavaju znatnu stabilnost, zahvaljujući nereaktivnosti C-Cl u procesima hidrolize i fotolitičke degradacije. Stabilnost i lipofilnost organskih jedinjenja često stoje u dobroj korelaciji sa njihovim halogenskim sadržajem, i stoga su polihalogenisana organska jedinjenja posebno zabrinjavajuća. Ona ispoljavaju negativne efekte na životnu sredinu putem dva procesa, dalekosežnog transporta, što im omogućava da budi prenesena na velike razdaljine od izvora, i bioakumulacije, kojom se njihova koncentracija povečava do potencijalno visokih nivoa.[5] Jedinjenja koja sačinjavaju persistentne organske zagađivače se isto tako klasifikuju kao PBT (Persistentni, Bioakumulativni i Toksični) materijali.

  1. ^ Slađana Č Alagić; Snežana Urošević (2010). „Perzistentni organski zagađivači: Polibrominovani difenil-etri - prisustvo u životnoj sredini i živom svetu”. Conference: International Scientific Conference on Environment and BiodiversityAt: Belgrade, Serbia. 
  2. ^ González Neus; Domingo José L. (2021). „Koncentracije perzistentnih organskih zagađivača u krvi stanovništva Španije - vremenski trend”. Arhiv za farmaciju. 71 (6): 455—479. 
  3. ^ а б Ritter L; Solomon KR; Forget J; Stemeroff M; O'Leary C. „Persistent organic pollutants” (PDF). United Nations Environment Programme. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 09. 2007. г. Приступљено 16. 09. 2007. 
  4. ^ El-Shahawi MS, Hamza A, Bashammakhb AS, Al-Saggaf WT (2010). „An overview on the accumulation, distribution, transformations, toxicity and analytical methods for the monitoring of persistent organic pollutants”. Talanta. 80: 1587—1597. doi:10.1016/j.talanta.2009.09.055. .
  5. ^ Walker, C.H., "Organic Pollutants: An Ecotoxicological Perspective" (2001).

Dodatna literatura

[уреди | уреди извор]
  • World Health Organization. Persistent Organic Pollutants: Impact on Child Health. ISBN 9789241501101. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]