Хидролиза
Хидролиза је хемијска реакција која се заснива на распаду молекула хемијских једињења на два мања фрагмента под утицајем контакта са водом или воденом паром. У посебном случају хидролизе соли то је реакција јона са водом (углавном се ствара кисела или базна средина). Хидролиза је посебна грана солволизе.
Реакције хидролизе[уреди | уреди извор]
Обично се реакција хидролизе одвија по општем шаблону:
- A-B + H2O → A-H + B-OH
мада постоји могућност и за сложеније механизме те реакције, нпр.
- A-B + 2 H2O → A-OH + B-OH + H2
које се одигравају у гасовитој фази при високим температурама, или у условима електролизе
Хидролиза је супротан процес од хидролитичке кондензације - тј. реакције спајања два или више молекула са издвајањем молекула воде.[1]
Многе реакције хидролизе су повратне, при чему смер реакције зависи од њених услова:
Нпр. хидролиза естара:
- RCOOR' + H2O → RCOOH + R'OH
захтева додавање одређене количине воде у реакциони систем; уколико нема довољно воде настаје реакција кондензације тек настале киселине (RCOOH) и алкохола (OH), која је у ствари иста као и претходна само супротног смера[1]:
- RCOOH + R'OH → RCOOR' + H2O
Реакција хидролизе није исто што и Електролитичка дисоцијација.
Дисоцијација се заснива на распаду молекула под дејством растварача (растварач може бити и вода) али без грађења ковалентних веза са њим, док се хидратација заснива на стварању комплексних једињења са водом везаних водоничном везом.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd изд.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Хидролиза на Викимедијиној остави. |