Persistentni organski zagađivač

Persistentni organski zagađivači (енгл. Persistent organic pollutants - POP) organska su jedinjenja koja su otporna na degradaciju dejstvom životne sredine putem hemikalija, bioloških agenasa i fotolitičkih procesa.^[1] Zbog svoje postojanosti POP jedinjenja se bioakumuliraju, što potencijalno može da ima negativni uticaj na ljudsko zdravlje i na životnu sredinu. Međunarodna zajednica je na Stokholmskoj konvenciji o persistentnim organskim zagađivačima 2001. godine, diskutovala efekat POP jedinjenja na zdravlje ljudi i životne sredine, sa ciljem njihovog eliminisanja ili znatnog ograničavanja njihove produkcije.

Mnoga POP jedinjenja su trenutno u upotrebi ili su korištena u prošlosti kao pesticidi, rastvarači, lekovi, i industrijske hemikalije.^[1] Mada neka od tih jedinjenja prirodno nastaju, na primer dejstvom vulkana i raznih biosintetičkih puteva, većina njih su rezultat ljudskih aktivnosti,^[2] i. e. ona su formirana putem totalne sinteze.

Konsekvence persistencije[уреди | уреди извор]

Persistentni organski zagađivači su tipično halogenisana organska jedinjenja i kao takva ispoljavaju visoku lipofilnost. Iz tog razloga, ona se bioakumuliraju u masnim tkivima. Halogenisana jedinjenja isto tako ispoljavaju znatnu stabilnost, zahvaljujući nereaktivnosti C-Cl u procesima hidrolize i fotolitičke degradacije. Stabilnost i lipofilnost organskih jedinjenja često stoje u dobroj korelaciji sa njihovim halogenskim sadržajem, i stoga su polihalogenisana organska jedinjenja posebno zabrinjavajuća. Ona ispoljavaju negativne efekte na životnu sredinu putem dva procesa, dalekosežnog transporta, što im omogućava da budi prenesena na velike razdaljine od izvora, i bioakumulacije, kojom se njihova koncentracija povečava do potencijalno visokih nivoa.^[3] Jedinjenja koja sačinjavaju persistentne organske zagađivače se isto tako klasifikuju kao PBT (Persistentni, Bioakumulativni i Toksični) materijali.

Reference[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Ritter L; Solomon KR; Forget J; Stemeroff M; O'Leary C. „Persistent organic pollutants” (PDF). United Nations Environment Programme. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 26. 09. 2007. Приступљено 16. 09. 2007.
^ El-Shahawi, M.S., Hamza, A., Bashammakhb, A.S., Al-Saggaf, W.T. (2010). An overview on the accumulation, distribution, transformations, toxicity and analytical methods for the monitoring of persistent organic pollutants. Talanta. 80, 1587–1597. doi:10.1016/j.talanta.2009.09.055.
^ Walker, C.H., "Organic Pollutants: An Ecotoxicological Perspective" (2001).

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[ritter-1] а ^б Ritter L; Solomon KR; Forget J; Stemeroff M; O'Leary C. „Persistent organic pollutants” (PDF). United Nations Environment Programme. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 26. 09. 2007. Приступљено 16. 09. 2007.

[El-Shahawi,_M.S._2010-2] El-Shahawi, M.S., Hamza, A., Bashammakhb, A.S., Al-Saggaf, W.T. (2010). An overview on the accumulation, distribution, transformations, toxicity and analytical methods for the monitoring of persistent organic pollutants. Talanta. 80, 1587–1597. doi:10.1016/j.talanta.2009.09.055.

[Walker,_C.H._2001-3] Walker, C.H., "Organic Pollutants: An Ecotoxicological Perspective" (2001).

[1]

[2]

[3]