Pikton, Lenoks i Nueva
| Islas Picton, Nueva y Lennox | |
|---|---|
 | |
| Географија | |
| Локација | 55° 02′ Ј; 66° 57′ З / 55.03° Ј; 66.95° З |
| Обала | Tihi okean Atlantski okean (istočno od ostrva) km |
| Администрација | |
| Додатне информације | |
| UFI=-896223 (Pikton), -893896 (Nueva), -888860 (Lenoks) | |
Pikton, Lenoks i Nueva (шп. Islas Picton, Nueva y Lennox) je grupa od tri ostrva (i njihovih ostrvca) na krajnjem jugu Južne Amerike, u čileanskoj komuni Kabo de Hornos u provinciji Antartika Čilena, koja pripada regijama Magaljanes i Antartika Čilena. Smeštena su u arhipelagu Tiera del Fuego, istočno od ostrva Navarino i od argentinskog dela Isla Grande (Velikog ostrva). Na severu se graniče sa moreuzom Bigl. Ostrva imaju površinu od 170,4 km2 (Lenoks), 105,4 km2 (Pikton), 120,0 km2 (Nueva).[1]
Blizu ostrva nalaze se ostrvca Snipe, Augustus, Bekases, Luf, Horge, Ermanos, Solitario, Gardiner, Terhalten, Sesambre i druga.
Istorija[уреди | уреди извор]
Oficir Robert Fitzroi i istraživač Fillip Parker King dali su ostrvu ime „Pikton“ u čast Tomasu Piktonu, prvom britanskom guverneru Trinidada u podregiji Antili. Ostrvo Lenoks je 1624. godine otkrio holandski admiral Sčapenham koji je ostrvo nazvao Terhalten, po oficiru koji ga je prvi opazio. Međutim, kasnije su Robert i Filip preimenovali ostrvo.[2]
Od potpisivanja Sporazuma o granici iz 1881. godine između Čilea i Argentine, ostra su se smatrala čileanskom teritorijom.
Krajem 19. veka, čileanska vlada dala je prve koncesije Antoniju Miličiću za ostrvo Nueva, Estebanu Lončariću za ostrvo Lenoks i Tomasu Bridgesu za ostrvo Pikton. Tokom 1910. i 1911. godine formirana su manja naselja na ostrvu: Kaleta Las Kasas na ostrvu Nueva, Puerto Piedra na ostrvu Pikton i Kaleta Oro i Kaleta Kuter na ostrvu Lenoks.[3] (Kaleta je španski izraz za mali zaliv). Ovi ustupci su se vremenom preneti na druge preduzetnike, uglavnom za stočarstvo ili rudarstvo.
Književnost[уреди | уреди извор]
Roman francuskog književnika Žila Verna „The Survivors of the „Jonathan““, poznat i pod nazivom „Mageljania“,[4] koji je napisan 1897, a kojeg je Žilov sin Mišel posthumno objavljen 1909. godine pod naslovom „Les naufragés du „Jonathan““, govori o misterioznom čoveku po imenu Kav-djer koji živi na ostrvu Nueva. Njegov moto je „Ni Bog ni gospodar“. On je odbijao bilo kakav kontakt sa zapadnom civilizacijom, oslanjajući se na sebe kako bi preživeo. Kav-djer takođe pruža pomoć autohtonim narodima Mageljanije. Međutim, Ugovor o granici iz 1881. godine uništiće njegov raj individualističkog anarhizma, jer ostrvo više nije terra nullius (ničija zemlja).
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „UN SYSTEM-WIDE EARTHWATCH Web Site, Island directory, Chile”. Архивирано из оригинала 2013-05-01. г. Приступљено 2013-05-01.
- ^ Salvatore Bizzarro, Historical Dictionary of Chile
- ^ Mateo Martinic in Crónica de las tierras del sur del Canal Beagle
- ^ Les Voyages Extraordinaires. In French, Magellania, En Magellanie, or Les Naufragés du "Jonathan".