Pilonidalni sinus

Klasifikacija	D ICD-10: L05; ICD-9-CM: 685; MeSH: D010864; DiseasesDB: 31128;
Spoljašnji resursi	eMedicine: emerg/771;

Pilonidalni sinus
Pilonidalni sinus
Sinonimi	pilonidalna cista, sakrokokcigealna fistula, pilonidalni abscess
	Pilonidalni sinus u glutealnoj brazdi
Specijalnosti	hirurgija, urgentna medicina
Simptomi	bol, otežano sedenje i kretanje, sekrecija gnoja
Faktori rizika	gojaznost, porodična istorija, dugo sedenje, prekomerno znojenje
Dijagnostički metod	na osnovu anamneze i kliničkog pregleda
Slična oboljenja	perianalni apsces, folikulitis
Prevencija	održavanje higijene, izbegavanje dugog sedenja
Lečenje	hirurška incizija i drenaža
Frekvencija	3 : 10.000 godišnje
	[uredi na Vikipodacima]

Pilonidalni sinus je cistična tvorevina ili ograničeno gnojno zapaljenje (apsces) lokalizovano u glutealnoj brazdi.^[1] Kako ova tvorevina u sebi može sadržati dlaku, ili mrtve ćelije kože, sam naziv pilonidalni — klupko od dlaka, najbolje opisuje sam uzrok nastanka ove ciste. Klinički se karakteriše jako bolnom izraslinom iz koje povremenbo curi gnojni sadržaj. Uspešno se leči hirurškom terapijom uz postoperativnu primenu antibiotika.^[2]^[3]

Istorija

Bolest je prvi puta opisao Hodges 1880. godine, da bi tri godine kasnije Herbert Mayo bolest opisao kao cistu punu dlaka ^{[тражи се извор]}

Kako je pilonidalni sinus bio često dijagnostikovan kod vozača terenaca u Drugom svetskom ratu nazvana je pod imenom „Bolest terenaca” (engl. Jeep disease).

Epidemiologija

Morbiditet

Po nekim procenama incidencija pilonidalnog sinusa je otprilike 26 : 100.000 Iz nepoznatih razloga, incidencija bolesti raste u zadnjih 50 godina, naročiti u Evropi i Severnoj Americi, posebno kod mladih muškaraca.

Geografska distribucija

Po geografskoj rasprostranjenosti dlakavost kao faktor rizika za nastanak bolesti, je najrasprostranjenija i Srednjoj i istočnoj Evropi i Turskoj, gde se bolest češće pojavljuje, jer je dlakavost češća za razliku od nordijskih zemalja Evrope u kojima je dlakavost manja, a bolest se pojavljuje ređe.

Polne razlike

Pilonidalni sinus se podjednako javlja kod osoba oba pola, sa preodminacijom kod osobama muškog pola, i muško : ženskim odnosom od 2:1, pa do 4:1, zbog većeg znojenja i veće maljavosti kože muškaraca.^{[тражи се извор]}

Starosne razlike

Učestalost bolesti je najveća tokom druge i treće decenije života.

Rasne razlike

Češće zahvata belu rasu u drugoj i trećoj deceniji života ^{[тражи се извор]}

Etiologija

Made se tačan uzrok pilonidalnog sinusa ne zna, smatra se da je on urođena mana kože koja prekriva sedalni deo tela.^[4] Ova anomalija koja se razvija tokom embrionalnog razvoja, najverovatnije je uzrokovana zaostatkom delova primitivne notohorde u koži sedalne regije, u kasnijem životnom periodu utiče na nagomilavanja mrtvih ćelija i ostataka kože i dlaka, koje rezultuje formiranjem zapaljenjskog procesa.^[5]

Faktori rizika

Kao moguži faktore rizika za nastanak ove ciste navode se:

Urastanje dlake u kožu, nakon dugotrajnog sedenja.^[а]
prekomerno znojenje u sedalnom predelu.
gojaznost.
porodična sklonost.
muški pol,
zanimanje ili sport koji zahteva puno sedenja,^[б]
duboki rascep od krsta do perineuma (područje trtice),
izrazita dlakavost,
grube i krute dlake,
slaba telesna higijena.

Klinička slika

Klinička slika pilonidalnog sinusa, je kod jedne grupe pacijenata bez ikakvih znakova i simptoma,^[6] dok se kod druge grupe javljaju promene na koći sedalnog predala koje mogu biti veoma bolna, praćene crvenilom i otokom kože u obliku potkožne ciste (šupljine) iz koje povremeno curi gnojav sekret.

Zbog bolova u sedalnom predelu pacijent se žali na otežano sedenje i nemogućnost hodanja. Nakon spontanog pražnjenja ciste, nastupa olakšanje, koje je kratkotrajno, jer posle izvesnog vremena ponovo dolazi do nakupljanja gnojnog sadržaja unutar ciste.

Osim u sakrokocigealnoj regije, pojava pilonidalnog sinus opisana je i u:

rascepu između prstiju kod frizera i berbera,
pazuhu,
oko pupka,
intermamiliarno (izmešu dojki),
genitalnom traktu kod žena i muškaraca,
amputiranom batljku. ^{[тражи се извор]}

Hronični pilonidalni sinus po stadijumima bolesti
Stadijum	Opis promena
I	Jedan otvor u središnjoj liniji, bez bočnog proširenja
II	Više od jednog otvora u središnjoj liniji, bez bočnog proširenja IIa: 2-3 otvora u središnjoj liniji IIb: Više od 3 otvora u središnjoj liniji
III	Otvori u središnjoj liniji s bočnim proširenjima na jednoj strani
IV	Otvori u središnjoj liniji s bočnim proširenjima na obe strane
R	Recidiv bolesti nakon bilo koje terapije

Dijagnoza

Dijagnoza se najčešće postavlja samo na na osnovu anamneze i kliničkog pregleda.

U pojedinim slučajevima potrebno je uzeti bris u cilju mikrobiološke analize i određivanja vrste antibiotika.

Diferencijalna dijagnoza

Diferencijalno dijagnostički treba imati u vidu pilonidalni apsces, rektalnu fistulu ili folikulitis.^[7]

Terapija

Terapija pilonidalnog sinusa je hirurška, jer jedina daje definitivno izlečenje.^[8]^[9] Sam hirurški zahvat zasniva se prvo na inciziji kože, zatim pražnjenju sadržaja promene, i na kraju ispiranju bez ili sa ušivanjem rane, u zavisnosti od primenjene operativne tehnike.^[10] U postoperativnom periodu obavezna je primena antibiotika prema biogramu.^[11]

Široka ekscizija sa otvorenom ranom i zarastanjem sekundarnom intencijom

Kod ove metode koja je najčešća, nakon intervencije rana se ne ušiva, već se nakon incizije krova pilonidalnog sinusnog trakta, izvedi široka ekscizija cele ciste i odstrani sav sadržaj iz pilonidalnog sinusa (dlake, debris, granulacije). Potom se izvede hemostaza elektrokauterom a rana se ne zatvara šavovima, nego se samo prekriva oblogom za vlažno zarastanje rane (npr kalcijumov alginat) i pacijenta se otpušta iz bolnice na kućno lečenje^{[тражи се извор]} U nastavku lečenja pacijent se kod svoje kuće povremeno tušira i previja ranu.

Prognoza

Učestalost recidiva bolesti nakon hirurškog zbrinjavanje je:

1.0% (95% CI 0,5-1,6%) nakon 12 meseci praćenja,
3.2% (95% CI 2,2-4,2%) nakon 2 godine praćenja,
16.5% (95% CI 11,9-21,2%) nakon 5 godina praćenja.^{[тражи се извор]}

Komplikacije

Što se tiče postoperativnih komplikacija rane u smislu postoperativne infekcije rane, seroma i ostalog, široka ekscizija sa otvorenom ranom i zarastanjem sekundarnom intencijom u poređenju sa ostalim hirurškim tehnikama, brojne studije nisu pokazala statističku značajnu razliku tako da sama tehnika nema uticaja na učestalost postoperativnih komplikacija.^[12]

Ekscizija i zatvaranje rane medijanim šavom

Zatvaranja rane nakon intervencije medijalnim šavom, po rezultatu metaanaliza ima najslabije rezultate od svih hirurških tehnika, zbog nešto većih rizika od infekcija i ponovnog javljanja sinusa, ili ciste. Imajući ovo u vidu mnogi hirurzi ovu metodu više ne preporučuju. ^{[тражи се извор]}

Ekscizija i zatvaranje rane asimetričnim šavom

Ekscizija pilonidalne ciste i zatvaranje rane asimetričnim šavom je hirurški postupak zasnovan na raznim hirurškim tehnikama kojima je zajedničko to da je rez zaobljen i bočno postavljen sa jedne strane, odnosno ne ide po sredini kao u tehnici sa medijanim ili središnjim šavom, već je rez obično u oblika slova D , S ili po tipu Z-plastika.^[13]

Napomene

^ U Sjedinjenim Američkim Državama, ovo stanje nazivali su „bolest sedenja u džipu” (engl. jeep seat disease), jer se često javljala kod vojnika tokom dugih vožnji vojnim vozilom
^ Sedenje na jednom mestu više od 4 do 6 čas. dnevno uz retko nedeljno kupanja opisuje se kao jedan od čestih faktora rizika

Reference

^ Hull, T. L.; Wu, J. (децембар 2002). „Pilonidal disease”. Surg Clin North Am. 82 (6): 1169—85. PMID 12516846. doi:10.1016/S0039-6109(02)00062-2.
^ Gul VO, Destek S, Ozer S, Etkin E, Ahioglu S, Ince M, et al. Minimally Invasive Surgical Approach to Complicated Recurrent Pilonidal Sinus. Case Rep Surg. 2015. 2015:759316.
^ Miller D, Harding K. Pilonidal Sinus Disease. Dec 2003. World Wide Wounds. Available at www.worldwidewounds.com
^ von Laffert, M.; Stadie, V.; Ulrich, J.; Marsch, W. C.; Wohlrab, J. (2011). „Morphology of pilonidal sinus disease: Some evidence of its being a unilocalized type of hidradenitis suppurativa”. Dermatology. 223 (4): 349—55. PMID 22269798. doi:10.1159/000335373.
^ Khanna, A.; Rombeau, J. L. (март 2011). „Pilonidal disease”. Clin Colon Rectal Surg. 24 (1): 46—53. PMC 3140333 . PMID 22379405. doi:10.1055/s-0031-1272823.
^ Doll, D.; Friederichs, J.; Boulesteix, A. L.; Düsel, W.; Fend, F.; Petersen, S. (септембар 2008). „Surgery for asymptomatic pilonidal sinus disease”. Int J Colorectal Dis. 23 (9): 839—44. PMID 18491116. doi:10.1007/s00384-008-0476-2.
^ Feigen, G. M.; Gordon RB. (август 1956). „Pilonidal disease simulating rectal abscess and fistula.”. AMA Arch Surg. 73 (2): 258—60. PMID 13354119. doi:10.1001/archsurg.1956.01280020072013.
^ Ghnnam, W. M.; Hafez DM. (септембар 2011). „Laser hair removal as adjunct to surgery for pilonidal sinus: our initial experience.”. J Cutan Aesthet Surg. 4 (3): 192—5. PMC 3263130 . PMID 22279385. doi:10.4103/0974-2077.91251 .
^ Burnstein, M. (август 1993). „Managing anorectal emergencies”. Can Fam Physician. 39: 1782—5. PMC 2379809 . PMID 8374365.
^ Nguyen, A. L.; Pronk, A. A.; Furnée EJ; Pronk, A; Davids, P. H.; Smakman, N. (новембар 2015). „Local administration of gentamicin collagen sponge in surgical excision of sacrococcygeal pilonidal sinus disease: a systematic review and meta-analysis of the literature”. Tech Coloproctol. 20 (2): 91—100. PMID 26546004. doi:10.1007/s10151-015-1381-7.
^ McCallum, I.; King, P. M.; Bruce, J. (2007). Bruce, Julie, ур. „Healing by primary versus secondary intention after surgical treatment for pilonidal sinus”. Cochrane Database Syst Rev (4): CD006213. PMID 17943897. doi:10.1002/14651858.CD006213.pub2.
^ Sevinç B, Karahan Ö, Okuş A, Ay S, Aksoy N, Şimşek G (октобар 2015). „Randomized prospective comparison of midline and off-midline closure techniques in pilonidal sinus surgery”. Surgery. 159 (3): 749—754. PMID 26531235. doi:10.1016/j.surg.2015.09.024. .
^ Khodakaram, K.; Stark, J.; Höglund, I.; Andersson, R. E. (2017). „Minimal Excision and Primary Suture is a Cost-Efficient Definitive Treatment for Pilonidal Disease with Low Morbidity: A Population-Based Interventional and a Cross-Sectional Cohort Study”. World J Surg. 41 (5): 1295—302. PMC 5394151 . PMID 27905018. doi:10.1007/s00268-016-3828-z.

Literatura

Caestecker J, Mann BD, Castellanos AE, Straus J. Pilonidal Disease. Medscape Reference from WebMD. Last updated Jan 22, 2009.
Karydakis, GE (1975). „The etiology of pilonidal sinus”. Hell Arm Forc Med Rev. 7: 411—416.
Allen-Mersh, T. G. (1990). „Pilonidal sinus: Finding the right track for treatment”. Br J Surg. 77 (2): 123—132. PMID 2180534. doi:10.1002/bjs.1800770203. –132
Guner, A.; Boz, A.; Ozkan, O. F.; Ileli, O.; Kece, C.; Reis, E. (2013). „Limberg flap versus Bascom cleft lift techniques for sacrococcygeal pilonidal sinus: Prospective, randomized trial”. World J Surg. 37 (9): 2074—2080. PMID 23732258. doi:10.1007/s00268-013-2111-9. –2080
Erkent, M.; Bala, M.; Kendirci, M.; Yıldırım, M. B.; Topçu, R.; Bostanoğlu, S.; Dolapcı, M.; Dolapcı, Mete (2018). „Comparison of Primary Midline Closure, Limberg Flap, and Karydakis Flap Techniques in Pilonidal Sinus Surgery”. Med Sci Monit. 24: 8959—8963. PMC 6299795 . PMID 30531689. doi:10.12659/MSM.913248. –8963
Arnous, M.; Elgendy, H.; Thabet, W.; Emile, S. H.; Elbaz, S. A.; Khafagy, W. (2019). „Excision with primary midline closure compared with Limberg flap in the treatment of sacrococcygeal pilonidal disease: A randomised clinical trial”. Ann R Coll Surg Engl. 101 (1): 21—29. PMC 6303836 . PMID 30286636. doi:10.1308/rcsann.2018.0144. –29
Prassas, D.; Rolfs, T. M.; Schumacher, F. J.; Krieg, A. (2018). „Karydakis flap reconstruction versus Limberg flap transposition for pilonidal sinus disease: A meta-analysis of randomized controlled trials”. Langenbecks Arch Surg. 403 (5): 547—554. PMID 30066108. doi:10.1007/s00423-018-1697-7. –554
McCallum, I. J.; King, P. M.; Bruce, J. (2008). „Healing by primary clo-sure versus open healing after surgery for pilonidal sinus: system-atic review and meta-analysis”. BMJ. 36 (7649): 868—871. PMC 2323096 . PMID 18390914. doi:10.1136/bmj.39517.808160.BE.
Doll, D.; Friederichs, J.; Dettmann, H.; Boulesteix, A. L.; Duesel, W.; Petersen, S. (2008). „Time and rate of sinus formation in pilonidal sinus disease”. Int J Colorectal Dis. 23 (4): 359—364. PMID 18043929. doi:10.1007/s00384-007-0389-5. –364
Sakr, M.; El-Hammadi, H.; Moussa, M.; Arafa, S.; Rasheed, M. (2003). „The effect of obesity on the results of Karydakis technique for the management of chronic pilonidal sinus”. Int J Colorectal Dis. 18 (1): 36—39. PMID 12458379. doi:10.1007/s00384-002-0407-6. –39
Bascom, J. (1983). „Pilonidal disease: Long-term results of follicle removal”. Dis Colon Rectum. 26 (12): 800—807. PMID 6641463. doi:10.1007/BF02554755. –807
Brusciano, L.; Limongelli, P.; Del Genio, G.; Tolone, S.; Amoroso, V.; Docimo, G.; Docimo, L. (2015). „D-shape asymmetric excision of sacrococcygeal pilonidal sinus with primary closure, suction drain, and subcuticular skin closure: An analysis of risks factors for long-term recurrence”. Surg Innov. 22 (2): 143—148. PMID 24902690. doi:10.1177/1553350614535856. –148
Limongelli, P.; Brusciano, L.; Di Stazio, C.; Del Genio, G.; Tolone, S.; Lucido, F. S.; Amoroso, V.; d'Alessandro, A.; Docimo, G.; Docimo, L. (2014). „D-shape asymmetric and symmetric excision with primary closure in the treatment of sacrococcygeal pilonidal disease”. Am J Surg. 207 (6): 882—889. PMID 24112672. doi:10.1016/j.amjsurg.2013.06.013. –889
Del Genio, G.; Limongelli, P.; Del Genio, F.; Motta, G.; Docimo, L.; Testa, D. (2016). „Sleeve gastrectomy improves obstructive sleep apnea syndrome (OSAS): 5 year longitudinal study”. Surg Obes Relat Dis. 12 (1): 70—74. PMID 25862184. doi:10.1016/j.soard.2015.02.020. –74
Spivak, H.; Brooks, V. L.; Nussbaum, M.; Friedman, I. (1996). „Treatment of chronic pilonidal disease”. Dis Colon Rectum. 39 (10): 1136—1139. PMID 8831530. doi:10.1007/BF02081415. –1139
Doll, D.; Luedi, M. M.; Evers, T.; Kauf, P.; Matevossian, E. (2015). „Recurrence-free survival, but not surgical therapy per se, determines 583 patients' long-term satisfaction following primary pilonidal sinus surgery”. Int J Colorectal Dis. 30 (5): 605—611. PMID 25687246. doi:10.1007/s00384-015-2130-0. –611
Kayaalp, C. (2014). „Do smoking and obesity really do not have any negative inﬂuence on wound healing after surgery of pilonidal disease?”. Int J Colorectal Dis. 29 (10): 1303—1304. PMID 24802815. doi:10.1007/s00384-014-1895-x.
Testini, M.; Piccinni, G.; Miniello, S.; Di Venere, B.; Lissidini, G.; Nicolardi, V.; Bonomo, G. M. (2001). „Treatment of chronic pilonidal sinus with local anaesthesia: A randomized trial of closed compared with open technique”. Colorectal Dis. 3 (6): 427—430. PMID 12790943. doi:10.1046/j.1463-1318.2001.00278.x. –430
Kundes, M. F.; Cetin, K.; Kement, M.; Kaptanoglu, L.; Civil, O.; Haksal, M.; Eser, M.; Gundogan, E.; Bildik, N. (2016). „Does prophylactic antibiotic reduce surgical site infections after rhomboid excision and Limberg flap for pilonidal disease: A prospective randomized double blind study”. Int J Colorectal Dis. 31 (5): 1089—1091. PMID 26525054. doi:10.1007/s00384-015-2425-1.
Käser, S. A.; Zengaffinen, R.; Uhlmann, M.; Glaser, C.; Maurer, C. A. (2015). „Primary wound closure with a Limberg flap vs. Secondary wound healing after excision of a pilonidal sinus: A multicentre randomised controlled study” (PDF). Int J Colorectal Dis. 30 (1): 97—103. PMID 25367184. doi:10.1007/s00384-014-2057-x. –10

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[6] U Sjedinjenim Američkim Državama, ovo stanje nazivali su „bolest sedenja u džipu” (engl. jeep seat disease), jer se često javljala kod vojnika tokom dugih vožnji vojnim vozilom

[7] Sedenje na jednom mestu više od 4 do 6 čas. dnevno uz retko nedeljno kupanja opisuje se kao jedan od čestih faktora rizika

[1] Hull, T. L.; Wu, J. (децембар 2002). „Pilonidal disease”. Surg Clin North Am. 82 (6): 1169—85. PMID 12516846. doi:10.1016/S0039-6109(02)00062-2.

[2] Gul VO, Destek S, Ozer S, Etkin E, Ahioglu S, Ince M, et al. Minimally Invasive Surgical Approach to Complicated Recurrent Pilonidal Sinus. Case Rep Surg. 2015. 2015:759316.

[3] Miller D, Harding K. Pilonidal Sinus Disease. Dec 2003. World Wide Wounds. Available at www.worldwidewounds.com

[4] von Laffert, M.; Stadie, V.; Ulrich, J.; Marsch, W. C.; Wohlrab, J. (2011). „Morphology of pilonidal sinus disease: Some evidence of its being a unilocalized type of hidradenitis suppurativa”. Dermatology. 223 (4): 349—55. PMID 22269798. doi:10.1159/000335373.

[5] Khanna, A.; Rombeau, J. L. (март 2011). „Pilonidal disease”. Clin Colon Rectal Surg. 24 (1): 46—53. PMC 3140333 . PMID 22379405. doi:10.1055/s-0031-1272823.

[8] Doll, D.; Friederichs, J.; Boulesteix, A. L.; Düsel, W.; Fend, F.; Petersen, S. (септембар 2008). „Surgery for asymptomatic pilonidal sinus disease”. Int J Colorectal Dis. 23 (9): 839—44. PMID 18491116. doi:10.1007/s00384-008-0476-2.

[9] Feigen, G. M.; Gordon RB. (август 1956). „Pilonidal disease simulating rectal abscess and fistula.”. AMA Arch Surg. 73 (2): 258—60. PMID 13354119. doi:10.1001/archsurg.1956.01280020072013.

[10] Ghnnam, W. M.; Hafez DM. (септембар 2011). „Laser hair removal as adjunct to surgery for pilonidal sinus: our initial experience.”. J Cutan Aesthet Surg. 4 (3): 192—5. PMC 3263130 . PMID 22279385. doi:10.4103/0974-2077.91251 .

[11] Burnstein, M. (август 1993). „Managing anorectal emergencies”. Can Fam Physician. 39: 1782—5. PMC 2379809 . PMID 8374365.

[12] Nguyen, A. L.; Pronk, A. A.; Furnée EJ; Pronk, A; Davids, P. H.; Smakman, N. (новембар 2015). „Local administration of gentamicin collagen sponge in surgical excision of sacrococcygeal pilonidal sinus disease: a systematic review and meta-analysis of the literature”. Tech Coloproctol. 20 (2): 91—100. PMID 26546004. doi:10.1007/s10151-015-1381-7.

[13] McCallum, I.; King, P. M.; Bruce, J. (2007). Bruce, Julie, ур. „Healing by primary versus secondary intention after surgical treatment for pilonidal sinus”. Cochrane Database Syst Rev (4): CD006213. PMID 17943897. doi:10.1002/14651858.CD006213.pub2.

[14] Sevinç B, Karahan Ö, Okuş A, Ay S, Aksoy N, Şimşek G (октобар 2015). „Randomized prospective comparison of midline and off-midline closure techniques in pilonidal sinus surgery”. Surgery. 159 (3): 749—754. PMID 26531235. doi:10.1016/j.surg.2015.09.024. .

[15] Khodakaram, K.; Stark, J.; Höglund, I.; Andersson, R. E. (2017). „Minimal Excision and Primary Suture is a Cost-Efficient Definitive Treatment for Pilonidal Disease with Low Morbidity: A Population-Based Interventional and a Cross-Sectional Cohort Study”. World J Surg. 41 (5): 1295—302. PMC 5394151 . PMID 27905018. doi:10.1007/s00268-016-3828-z.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[а]

[б]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

Klasifikacija	D ICD-10: L05 ICD-9-CM: 685 MeSH: D010864 DiseasesDB: 31128
Spoljašnji resursi	eMedicine: emerg/771