Pupčana kila

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Pupčana kila
Children with umbilical hernias, Sierra Leone (West Africa), 1967.jpg
Deca sa pupčanom kilom, Sijera Leone (Zapadna Afrika), 1967.
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnosthirurgija
MKB-10K42
MKB-9-CM551-553
DiseasesDB23647
MedlinePlus000987
MeSHD006554

Pupčana kila ili umbilikalna hernija je protruzija trbušnih organa u peritonealnom saku kroz potkožni pupčani (umbilikalni) otvor.[1]

Epidemiologija[уреди | уреди извор]

Javlja se u prvom mesecu života kod oko 80 % novorođene dece, telesne mase između 1.000 i 1.500 g i u oko 20 % dece preko 2.500 g.

Embrionalni razvoj[уреди | уреди извор]

Tokom embrionalnog razvoja, do navršenog desete nedelje, deo trbušnog sadržaja izlazi kroz pupčani otvor u ekstraembrionalnu celomsku šupljinu. Po završetku desete nedelje embrionalnog razvoja organi ploda se postepeno vraćaju na svoju anatomski predviđenu poziciju i završava se proces rotacije creva. Posle porođaja, nakon podvezivanja pupčane vrpce, patrljak pupka zarasta uz stvaranje granulacija i epitelizaciju rubnih delova.[2]

Trbušni zid u pupčanom delu sastoji se od kože, jednoslojne ovojnice i potrbušnice. Ukoliko proces fealnog zatvaranja slojva prednje trbušnog zida pupčanog područja nije potpun, dete će biti rođeno sa pupčanom kilom.

Etiopatogeneza[уреди | уреди извор]

Pupčani (umbilikalni) otvor, kroz koji prolaze umbilikalni krvni sudovi za vreme fetalnog razvoja, zaostaje kao slabo mesto na prednjem trbušnom zidu, čak i po otpadanju pupčanika neposredno posle rođenja. Kroz njega, u stanju povišenog intraabdominalnog pritiska (plač, kašalj, defekacija ili bilo kakvom drugo napinjanje) može doći do hernijacije trbušnih organa, što se manifestuje povremenim ili progresivnim prominiranjem kilne u predelu pupka.

Pupčana kila se javlja po tipu prave kile, gde kilnu kesu čine koža, potkožno tkivo i sak od parijetalnog peritoneuma, a sadržaj su obično omentum ili crevna vijuga. Vremenom dolazi do retrakcije umbilikalnog otvora i spontanog povlačenja kile, najčešće do kraja prve godine života deteta.

Klinička slika[уреди | уреди извор]

Pupčana kila (levo) i normalan pupčanik

Pupčana kila dovodi do prominirajućeg deformiteta pupka i okolne regije i može biti praćena lokalnim bolom. Kila je obično palpatorno (na pipanje) meka, lako reponibilna, osim u slučaju inkarceracije, koja se kao komplikacija retko javlja i to kod pupčanog otvora manjeg promera od oko 1,5–2 cm.

Ukoliko se pupčana kila klinički manifestira i otkrije u odraslom dobu najčešće se radi o gojaznim ženama srednje životne starosti. Najčešći uzroci nastanka pučanih kila kod odraslih su:

  • gojaznost
  • tečnost u trbušnoj šupljini
  • višestruka trudnoća
  • prethodna operacija trbuha

Ovakav tip kile nastaje zbog jakog povećanja volumena trbušne šupljine, odnosno svim patološkim stanjima u kojima je intraabdominalni pritisak povišen. Takve hernije mogu biti vrlo velike, i do veličine dečje glave, a u kilnoj se kesi nalazi većina mobilnih intraperitonealnih organa. U tako velikim kilama često se nalaze džepovi nalik divertikulima, koji povećavaju mogućnost uklještenja. Kod ovih pacijenata usled povećanja intraabdomialnog pritiska i potiskivanja dijafragme, nastaju:

  • problemi sa disanjam i cirkulacijom zbog kompresije velikih krvnih sudova,
  • smetnje diureze zbog pritiska na mokraćni sistem.

Ovo stanje je jako smrtonsosno za pacijente sa pridruženim komorbiditetima, posobno onim kardiovaskularne prirode.[3][4]

Dijagnoza[уреди | уреди извор]

Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom: inspekcijom i palpacijom, kojom se određuje približane dimenzije pupčanog otvora. U retkim (nejasnim) slučajevima dijagnoza se može dopunitu ultrasonografski pregledom, kompjuterizovanom tomografijom ili magnetnom rezonantnom tomografijom trbušnog zida.

Diferencijalna dijagnoza[уреди | уреди извор]

U diferencijalnok dijagnozi treba imati u vidu tumore i aterom pupčane ili umbilikalne regije.

Terapija[уреди | уреди извор]

Kako najčešće dolazi do spontanog povlačenja pupčane kile do kraja prve, odnosno četvrte do pete godine života, do tada obično treba sačekati sa operacijom. Ukoliko ne postoje kontraindikacije u vidu hronične bolesti srca i pluća, kod izuzetno velikih hernija, prekomerne telesne težine i sl., lečenje je dominantno hirurško (danas je tendencija da se operacije malih kila vrši u lokalnoj anesteziji). Ako su kontaindikacije prisutne, jedini je način lečenja, u slučaju da je kila reponibilna, nošenje pravilno skrojenih pojasa i steznika.[5]

Hirurško lečenje se sastoji u pristupu kroz donji, kožni nabor pupka, repoziciji kilne kese u abdomen, zatvaranju i ojačanju umbilikalnog otvora fascijom i rekonstrukciji kožnog pupčanog nabora. Najčešće se izvodi Spitzijev zahvat, u kome se prvo u pupčanoj brazdi sa donje strane pravi polukružna incizija kože i potkožnog tkiva, potom se kilna kesa odvoji, podveže i odstrani, i na kraju se kilni otvor zatvara spajanjem rubova pravog mišića.

Prognoza[уреди | уреди извор]

Prognoza je u načelu dobra, izuzev kod spontsnog uklještenja, ili nakon postoperativnog perioda. Naime kod pupčanih kila, u poređenju sa drugim vrstama kila, povećana je stopa smrtnosti kod uklještenja. Ove potencijalno smrtonosne komplikacije posledica su:

  • promena unutar samih kila u vidu perforacije, kožne infekcije, sepse i sl.
  • promena u postoperativnom pariodu kada se obilni kilni sadržaj vrati u unutrašnjost trbuha, na svoje anatomsko mesto u kome je, uslovno rečeno, „izgubio pravo boravka”.

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kapur P, Caty MG, Glick PL: Pediatric hernias and hydroceles. PediatrClin North Am 1998 Aug; 45(4):773–89
  2. ^ Scherer LR 3d, Grosfeld JL: Inguinal hernia and umbilical anomalies. Pediatr Clin North Am 1993 Dec; 40(6):1121–31
  3. ^ Šoša T, Sutlić Ž, Stanec Z, Tonković I. Kirurgija. Zagreb: Naklada Ljevak; 2007.
  4. ^ Prpić I. Kirurgija za medicinare. Zagreb: Školska knjiga; 2002:681
  5. ^ Zinner M. Maingot's Abdominal Operations. 11 ed: McGraw-Hill Professional; 2006; 1488

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Doherty GM, Way LW, editors. Current Surgical Diagnosis & Treatment. 12th Edition. New York: Mcgraw-Hill; 2006.
  • N. Roberton “Textbook of neonatology”, Churchil Livingdtone 1989
  • Goldbloom R: Pediatric Clinical Skills, 2003, Elsevier Science
  • Fanaroff A, Martin RJ: Neonatal-Perinatal medicine : diseases of the fetus and infant, 7 th edition,2003, Mosby Inc str 1537-1568

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]


Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).