Putnički avion

Putnički avion (linijski putnički avion ili komercijalni transportni avion) veliki je avion prvenstveno namenjen komercijalnom prevozu putnika i tereta. Po pravilu su vlasništvo aviofirme. Definicija linijskog putničkog aviona različita je od zemlje do zemlje, ali ona najčešće označava prazni avion s težinom iznad 22.680 kilograma, s dva ili više motora.

Istorija

Ako je linijski putnički avion po definiciji namenjen za prevoz više putnika u komercijalne svrhe, onda se ruski Ilja Muromec može označiti kao prvi putnički avion.^[1]^[2] Ija Muromec je bio luksuzni avion sa zasebnim putničkim salonom, udobnim sedištima ispletenim od pruća, imao je spavaću sobu, dnevni boravak, kupatilo, grejanje i električnu rasvetu. Prvi let bio je 10. 12. 1913, a promotivni let sa šesnaest putnika je bio 25. 2. 1914. godine.

Sledeći putnički avion bio je Farman golijat iz 1919. s 14 sedišta.^[3]^[4] Izrađeno je oko 60 aviona, a 1923. nasledio ga je manje uspešni četvero-motorni Farman F.121 Jabiru.

Jedan od važnijih putničkih aviona tog doba bio je Ford Trimotor.^[5]^[6]^[7] S dva motora ugrađena na krilima i jednim u nosu mogao je prevesti do osam putnika. Izrađivan je od 1925. do 1933. Bio je korišten od strane prethodnika TWA i ostalih aviokompanija tog doba dugo nakon prestanka njegove proizvodnje. Godine 1932. je poleteo Douglas DC-2 koji je mogao da ponise 14 putnika,^[8]^[9] a već 1935. polijeće snažniji i brži Douglas DC-3 s 21 do 32 sedišta.^[10]^[11]

Prvi mlazni putnički avion pojavio se neposredno nakon Drugog svetskog rata. Mlazni motori su se ugrađivali umesto klipnih na avione kao što su Avro Lankastrijan^[12]^[13] i Vikers Viking^[14]^[15] koji u aprilu 1948. postaje prvi putnički avion sa mlaznim motorima. Prvi novoizrađeni mlazni putnički avioni bili su de Havilland Comet^[16]^[17] (UK) koji je ušao u proizvodnju i korišćenje te Avro Jetliner^[18]^[19] (Kanada) koji je ostao na prototipu.

Vrste

Širokotrupni putnički avioni

Širokotrupni avioni su najveći putnički linijski mlazni avioni. Karakterišu ih dva prolaza koja se protežu kroz putničku kabinu između sedišta. Prečnik trupa ovih aviona je tipično između 5 i 6 metara, pa i više. Poznatiji avioni iz ove kategorije su: Boeing 747,^[20] Boeing 767,^[21] Boeing 777,^[22] Boeing 787, Airbus A300/A310, Airbus A330, Airbus A340, Airbus A380, Lockheed L-1011 TriStar, McDonnell Douglas DC-10, McDonnell Douglas MD-11, Iljušin Il-86 i Iljušin Il-96.

Ovi avioni uglavnom se koriste na dugolinijskim letovima, između prometnih čvorišta i sa puno putnika. Sledeća generacija širokotrupnih aviona uključuje i Airbus A350.

Uskotrupni putnički avioni

Uskotrupni avioni su manji avioni s užim trupom i jednim prolazom između sedišta putničke kabine. Prečnik trupa im je između tri i četiri metra. Aviokompanije koriste ove avione za letove srednjeg doleta i s manje putnika.

Poznatiji avioni iz ove kategorije su: Boeing 717, 737, 757, McDonnell Douglas DC-9 i MD-80/MD-90 serija, Airbus A320 serija, Tupoljev Tu-204, Tu-214, Embraer E-Jets 190 i Tu-334. Stariji avioni: Boeing 707, 727, Douglas DC-8, Fokker F70/F100, VC10, mlazni Tupoljev i Jakovljev avioni.

Regionalni putnički avioni

Regionalni putnički avioni imaju do 100 sedišta, a pokreću ih turbo-fen ili turbo-prop mlazni motori. Putnici ovih aviona očekuju uslugu posade kao i na velikim putničkim avionima. Većina ih je opremljena toaletima i „kuhinjama”, a prateće avionsko osoblje brine se za udobnost putnika.

Poznatiji avioni iz ove kategorije su: Embraer ERJ, Bombardier CRJ serija, Dash-8 Q serija, ATR 42/72 i Saab 340/2000. Aviokompanije i njihovi partneri koriste ove avione za kratke letove između manjih prometnih čvorišta, odnosno prevoz putnika na veće vazdušne luke radi nastavka putovanja sa većim avionima.

Manji putnički avioni

U ovu kategoriju ulaze avioni do 19 putničkih sedišta. Koji avioni ulaze u ovu klasu zavisi od lokalnih i nacionalnih propisa te se negde ne označuju kao linijski putnički avioni. Ova klasa aviona obično ne uključuje pogodnosti kao što su toaleti i „kuhinja” i nemaju prateće kabinsko osoblje.

Poznatiji avioni iz ove kategorije su: Fairchild Metro, Jetstream 31/41 i Embraer EMB 110.

Avioni u produkciji

Glavni avioni^[23]
Model	Prvi let	Neto porudžbina	Isporuka	Zaostatak	MTOW (t)	tip sedišta	Opseg (nmi)
Airbus A220	16/09/2013	397	45	352	60.8-67.6	116-141	2.950 3,200
Airbus A320 family (excl. A318)	22/02/1987	14.096	8.195	5.901	75.5-97	124-206	3.200-4,000
Airbus A330/A330neo	02/11/1992	1.613	1.333	280	242-251	247-287	6.350-8,150
Airbus A350	14/06/2013	889	202	687	280-316	325-366	8.100-8,400
Airbus A380	27/04/2005	331	230	101	575	544	8.200
Boeing 737 NG/737 MAX	09/02/1997	11.447	6.775	4.672	70.1-88.3	126-188	2.935-3,825
Boeing 747-8	08/02/2010	139	118	21	448	410	8.000
Boeing 767-300F	20/06/1995	300	233	67	185		3.255
Boeing 777-300ER/F/777X	24/02/2003	1.356	939	417	349.7-351	336-400	7.370-8,700
Boeing 787	15/12/2009	1.377	728	652	227.9-250.8	242-330	6.430-7,635

Flota

Flota putničkih aviona je porasla sa 13.500 (2000) na 25.700 (2017): 16% na 30,7% u Aziji/Pacifiku (2.158 na 7.915), 34,7% na 23,6% u SAD (4.686 na 6.069) i 24% na 20,5% u Evropi (3.234 na 5.272).^[24]

2018. u upotrebi je bilo 29.398 aviona: 26.935 putničkih, 2.463 teretnih i 2.754 ostalih. Najveća flota bila je u Azijsko-pacifičkom regionu sa 8.808 aviona, zatim 8.572 aviona u Severnoj Americi, 7.254 u Evropi, 2.027 u Latinskoj Americi, 1.510 na Bliskom istoku i 1.347 u Africi. Uskotrupnih aviona je bilo 16.235, zatim slede 5.581 širokotrupnih aviona, 3.743 turboelisnih aviona, 3.565 regionalnih mlaznjaka i 399 ostalih.^[25]

Reference

^ Winchester, Jim (2004). „Sikorsky Ilya Muromets.”. Biplanes, Triplanes and Seaplanes (Aviation Factfile). London: Grange Books plc. ISBN 978-1-84013-641-8. .
^ Woodman, Harry (2000). Sikorsky Ilya Muromets Type Veh,. ISBN 978-1-902207-13-1. (Windsock Datafile Special No.3 – Classics of WW1 Aviation Vol. 3). Berkhamsted, Herts, UK: Albatros Productions Limited.
^ „Le Raid du Goliath”. l'Aérophile (на језику: French): 247. 1. 8. 1919.
^ Parmentier, Bruno. „Farman F-60 BN2 'Goliath'”. Приступљено 14. 11. 2013.
^ Herrick, Greg A. „"The Amazing Story of America's Oldest Flying Airliner".” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 06. 2007. г. Приступљено 09. 01. 2019. fordtri-motor.com, Yellowstone Aviation, Inc (Jackson, Wyoming), 2004. Retrieved: October 1, 2006.
^ Lee, John G. (leto 2014). „Early Days of the Ford Trimotor: Recollections of a Participant”. AAHS Journal. American Aviation Historical Society. 59 (52): 128—134.
^ Towle, Tom (leto 2014). „Designing the Ford Trimotor”. AAHS Journal. American Aviation Historical Society. 59 (52): 122—127.
^ „11-III-1935.”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 09. 01. 2019. Llega a Barajas el primer Douglas DC-2 para las Líneas Aéreas Postales Españolas (LAPE). Retrieved: February 11, 2014.
^ „Douglas DC-2.”. Архивирано из оригинала 06. 07. 2011. г.. adf-serials.com. Retrieved: November 27, 2010.
^ Rumerman, Judy. „The Douglas DC-3”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2004. г.. U.S. Centennial of Flight Commission, 2003. Приступљено March 12, 2012.
^ Burke, Kathleen (april 2013). „How the DC-3 Revolutionized Air Travel”. Smithsonian.
^ „Aries Lancaster”. Explore North. Приступљено 24. 5. 2017.
^ Jackson, A.J. (1965). Avro Aircraft since 1908 (1st изд.). London: Putnam & Company Ltd.. стр. 388-392.
^ „First Jet Transport”, Flight: 134, 29. 7. 1948, Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г.
^ „From Jets to Pistons”, Flight: 464, 17. 9. 1954, Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г.
^ Birtles, P.J. (1990). Classic Civil Aircraft 3: De Havilland Comet.. ISBN 978-0-7110-1947-8. Shepperton, UK: Ian Allan.
^ Birtles, P.J. (1970). „The de Havilland Comet Srs. 1–4.”. Aircraft in Profile,. 5. New York: Doubleday. . First edition 1967.
^ Floyd, Jim (1986). The Avro Canada C102 Jetliner.. Erin, Ontario: Boston Mills Press. ISBN 978-0-919783-66-9. .
^ Winchester, Jim (2005). „Avro Canada Jetliner.”. X-Planes and Prototypes. London: Amber Books Ltd. ISBN 978-1-904687-40-5. .
^ Negroni, Christine (jul 2014). „747: The World's Airliner”. Air & Space Magazine. Приступљено 2. 1. 2015.
^ Becher, Thomas (1999). Boeing 757 and 767. Marlborough, Wiltshire: Crowood Press. ISBN 978-1-86126-197-7.
^ Birtles, Philip (1999). Modern Civil Aircraft: 6, Boeing 757/767/777. 3rd ed.. London: Ian Allan Publishing. ISBN 978-0-7110-2665-0.
^ Hoyle, Craig (6. 11. 2018). „World airliner directory - Mainliners”. Flight Global.
^ Schonland, Addison (2018-03-27). ” (на језику: енглески). Приступљено 2026-02-05.
^ Fafard, Antoine. „SNAPSHOT: Commercial fleet summary September 2018”. Flight Global (на језику: енглески). Приступљено 2026-02-05.

Literatura

Newhouse, John (1982). The Sporty Game: The High-Risk Competitive Business of Making and Selling Commercial Airliners. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-394-51447-5.
Quastler, I. E. (2017). Unusual Airlines and Airliners: A Photo Journal. San Diego, CA: R&I Publishing. ISBN 978-0976985846.
Jim Winchester (15—21 November 2016). „World Airliner Directory”. Flight International. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
„An Overview of Commercial Aircraft 2017 - 2018” (PDF). DVB Bank. oktobar 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 10. 2019. г. Приступљено 09. 01. 2019.
Davies, R.E.G. (2000). TWA: an airline and its aircraft. McLean, Virginia: Paladwr Press. ISBN 978-1-888962-16-1.
Donald, David, ур. (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. New York, NY: Barnes & Noble Books. ISBN 978-0-7607-0592-6.
Eden, Paul, ур. (2008). Civil Aircraft Today: The World's Most Successful Commercial Aircraft. Silverdale, Washington: Amber Books Ltd. ISBN 978-1-84509-324-2.
Frawley, Gerard (2001). The International Directory of Civil Aircraft. Weston Creek, Australian Capital Territory: Aerospace Publications. ISBN 978-1-875671-52-6.
Haenggi, Michael (2003). 767 Transatlantic Titan. "Boeing Widebodies" series. Osceola, Wisconsin: Motorbooks International. ISBN 978-0-7603-0842-4.
Kane, Robert M. (2003). Air Transportation 1903–2003. 14th ed.. Dubuque, Iowa: Kendall Hunt Publishing. ISBN 978-0-7872-8881-5.
Norris, Guy; Wagner, Mark (1996). Boeing Jetliners. Osceola, Wisconsin: MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-0034-3.
Norris, Guy; Wagner, Mark (1998). Boeing. Osceola, Wisconsin: MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-0497-6.
Norris, Guy; Wagner, Mark (1999). „767: Stretching and Growing”. Modern Boeing Jetliners. Osceola, Wisconsin: Zenith Imprint. ISBN 978-0-7603-0717-5.
Norris, Guy; Wagner, Mark (2001). Boeing 777, The Technological Marvel. Osceola, Wisconsin: Zenith Press. ISBN 978-0-7603-0890-5.
Norris, Guy; Wagner, Mark (2009). Boeing 787 Dreamliner. Osceola, Wisconsin: Zenith Press. ISBN 978-0-7603-2815-6.
Shaw, Robbie (1999). Boeing 757 & 767, Medium Twins. Reading, Pennsylvania: Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-903-4.
Smil, Vaclav (1998). Transforming the Twentieth Century: Technical Innovations and Their Consequences. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-516875-4.
Sutter, Joe (2006). 747: Creating the World's First Jumbo Jet and Other Adventures from a Life in Aviation. Washington, D.C.: Smithsonian Books. ISBN 978-0-06-088241-9.
Taylor, John W.R., ур. (1989). Jane's All the World's Aircraft 1989–90. London: Jane's Yearbooks. ISBN 978-0-7106-0896-3.
Wells, Alexander T.; Rodrigues, Clarence C. (2004). Commercial Aviation Safety. New York, NY: McGraw-Hill Professional. ISBN 978-0-07-141742-6.
Wilson, Stewart (2002). Ansett: The Story of the Rise and Fall of Ansett, 1936–2002. Weston Creek, Australian Capital Territory: Aerospace Publications. ISBN 978-1-875671-57-1.

Spoljašnje veze

Boeing
„Airbus (EADS)”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2008. г..
Embraer
Bombardier
ATR
airliners.net
„Tupoljev”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2006. г..
„Suhoj”. Архивирано из оригинала 16. 07. 2006. г..
„Iljušin”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2013. г..

[1] Winchester, Jim (2004). „Sikorsky Ilya Muromets.”. Biplanes, Triplanes and Seaplanes (Aviation Factfile). London: Grange Books plc. ISBN 978-1-84013-641-8. .

[2] Woodman, Harry (2000). Sikorsky Ilya Muromets Type Veh,. ISBN 978-1-902207-13-1. (Windsock Datafile Special No.3 – Classics of WW1 Aviation Vol. 3). Berkhamsted, Herts, UK: Albatros Productions Limited.

[3] „Le Raid du Goliath”. l'Aérophile (на језику: French): 247. 1. 8. 1919.

[Aviafrancef-60bn2-4] Parmentier, Bruno. „Farman F-60 BN2 'Goliath'”. Приступљено 14. 11. 2013.

[Herrick_2004-5] Herrick, Greg A. „"The Amazing Story of America's Oldest Flying Airliner".” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 06. 2007. г. Приступљено 09. 01. 2019. fordtri-motor.com, Yellowstone Aviation, Inc (Jackson, Wyoming), 2004. Retrieved: October 1, 2006.

[6] Lee, John G. (leto 2014). „Early Days of the Ford Trimotor: Recollections of a Participant”. AAHS Journal. American Aviation Historical Society. 59 (52): 128—134.

[7] Towle, Tom (leto 2014). „Designing the Ford Trimotor”. AAHS Journal. American Aviation Historical Society. 59 (52): 122—127.

[8] „11-III-1935.”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 09. 01. 2019. Llega a Barajas el primer Douglas DC-2 para las Líneas Aéreas Postales Españolas (LAPE). Retrieved: February 11, 2014.

[9] „Douglas DC-2.”. Архивирано из оригинала 06. 07. 2011. г.. adf-serials.com. Retrieved: November 27, 2010.

[10] Rumerman, Judy. „The Douglas DC-3”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2004. г.. U.S. Centennial of Flight Commission, 2003. Приступљено March 12, 2012.

[11] Burke, Kathleen (april 2013). „How the DC-3 Revolutionized Air Travel”. Smithsonian.

[12] „Aries Lancaster”. Explore North. Приступљено 24. 5. 2017.

[Jackson-13] Jackson, A.J. (1965). Avro Aircraft since 1908 (1st изд.). London: Putnam & Company Ltd.. стр. 388-392.

[14] „First Jet Transport”, Flight: 134, 29. 7. 1948, Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г.

[15] „From Jets to Pistons”, Flight: 464, 17. 9. 1954, Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г.

[16] Birtles, P.J. (1990). Classic Civil Aircraft 3: De Havilland Comet.. ISBN 978-0-7110-1947-8. Shepperton, UK: Ian Allan.

[17] Birtles, P.J. (1970). „The de Havilland Comet Srs. 1–4.”. Aircraft in Profile,. 5. New York: Doubleday. . First edition 1967.

[18] Floyd, Jim (1986). The Avro Canada C102 Jetliner.. Erin, Ontario: Boston Mills Press. ISBN 978-0-919783-66-9. .

[19] Winchester, Jim (2005). „Avro Canada Jetliner.”. X-Planes and Prototypes. London: Amber Books Ltd. ISBN 978-1-904687-40-5. .

[20] Negroni, Christine (jul 2014). „747: The World's Airliner”. Air & Space Magazine. Приступљено 2. 1. 2015.

[21] Becher, Thomas (1999). Boeing 757 and 767. Marlborough, Wiltshire: Crowood Press. ISBN 978-1-86126-197-7.

[22] Birtles, Philip (1999). Modern Civil Aircraft: 6, Boeing 757/767/777. 3rd ed.. London: Ian Allan Publishing. ISBN 978-0-7110-2665-0.

[23] Hoyle, Craig (6. 11. 2018). „World airliner directory - Mainliners”. Flight Global.

[24] Schonland, Addison (2018-03-27). ” (на језику: енглески). Приступљено 2026-02-05.

[25] Fafard, Antoine. „SNAPSHOT: Commercial fleet summary September 2018”. Flight Global (на језику: енглески). Приступљено 2026-02-05.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]