Putnički avion
.jpg)
Putnički avion (linijski putnički avion ili komercijalni transportni avion) veliki je avion prvenstveno namenjen komercijalnom prevozu putnika i tereta. Po pravilu su vlasništvo aviofirme. Definicija linijskog putničkog aviona različita je od zemlje do zemlje, ali ona najčešće označava prazni avion s težinom iznad 22.680 kilograma, s dva ili više motora.
Istorija[уреди | уреди извор]
Ako je linijski putnički avion po definiciji namenjen za prevoz više putnika u komercijalne svrhe, onda se ruski Ilja Muromec može označiti kao prvi putnički avion.[1][2] Ija Muromec je bio luksuzni avion sa zasebnim putničkim salonom, udobnim sedištima ispletenim od pruća, imao je spavaću sobu, dnevni boravak, kupatilo, grejanje i električnu rasvetu. Prvi let bio je 10. 12. 1913, a promotivni let sa šesnaest putnika je bio 25. 2. 1914. godine.
Sledeći putnički avion bio je Farman golijat iz 1919. s 14 sedišta.[3][4] Izrađeno je oko 60 aviona, a 1923. nasledio ga je manje uspešni četvero-motorni Farman F.121 Jabiru.
Jedan od važnijih putničkih aviona tog doba bio je Ford Trimotor.[5][6][7] S dva motora ugrađena na krilima i jednim u nosu mogao je prevesti do osam putnika. Izrađivan je od 1925. do 1933. Bio je korišten od strane prethodnika TWA i ostalih aviokompanija tog doba dugo nakon prestanka njegove proizvodnje. Godine 1932. je poleteo Douglas DC-2 koji je mogao da ponise 14 putnika,[8][9] a već 1935. polijeće snažniji i brži Douglas DC-3 s 21 do 32 sedišta.[10][11]
Prvi mlazni putnički avion pojavio se neposredno nakon Drugog svetskog rata. Mlazni motori su se ugrađivali umesto klipnih na avione kao što su Avro Lankastrijan[12][13] i Vikers Viking[14][15] koji u aprilu 1948. postaje prvi putnički avion sa mlaznim motorima. Prvi novoizrađeni mlazni putnički avioni bili su de Havilland Comet[16][17] (UK) koji je ušao u proizvodnju i korišćenje te Avro Jetliner[18][19] (Kanada) koji je ostao na prototipu.
Vrste[уреди | уреди извор]
Širokotrupni putnički avioni[уреди | уреди извор]
Širokotrupni avioni su najveći putnički linijski mlazni avioni. Karakterišu ih dva prolaza koja se protežu kroz putničku kabinu između sedišta. Prečnik trupa ovih aviona je tipično između 5 i 6 metara, pa i više. Poznatiji avioni iz ove kategorije su: Boeing 747,[20] Boeing 767,[21] Boeing 777,[22] Boeing 787, Airbus A300/A310, Airbus A330, Airbus A340, Airbus A380, Lockheed L-1011 TriStar, McDonnell Douglas DC-10, McDonnell Douglas MD-11, Iljušin Il-86 i Iljušin Il-96.
Ovi avioni uglavnom se koriste na dugolinijskim letovima, između prometnih čvorišta i sa puno putnika. Sledeća generacija širokotrupnih aviona uključuje i Airbus A350.
Uskotrupni putnički avioni[уреди | уреди извор]
Uskotrupni avioni su manji avioni s užim trupom i jednim prolazom između sedišta putničke kabine. Prečnik trupa im je između tri i četiri metra. Aviokompanije koriste ove avione za letove srednjeg doleta i s manje putnika.
Poznatiji avioni iz ove kategorije su: Boeing 717, 737, 757, McDonnell Douglas DC-9 i MD-80/MD-90 serija, Airbus A320 serija, Tupoljev Tu-204, Tu-214, Embraer E-Jets 190 i Tu-334. Stariji avioni: Boeing 707, 727, Douglas DC-8, Fokker F70/F100, VC10, mlazni Tupoljev i Jakovljev avioni.
Regionalni putnički avioni[уреди | уреди извор]
Regionalni putnički avioni imaju do 100 sedišta, a pokreću ih turbo-fen ili turbo-prop mlazni motori. Putnici ovih aviona očekuju uslugu posade kao i na velikim putničkim avionima. Većina ih je opremljena toaletima i „kuhinjama”, a prateće avionsko osoblje brine se za udobnost putnika.
Poznatiji avioni iz ove kategorije su: Embraer ERJ, Bombardier CRJ serija, Dash-8 Q serija, ATR 42/72 i Saab 340/2000. Aviokompanije i njihovi partneri koriste ove avione za kratke letove između manjih prometnih čvorišta, odnosno prevoz putnika na veće vazdušne luke radi nastavka putovanja sa većim avionima.
Manji putnički avioni[уреди | уреди извор]
U ovu kategoriju ulaze avioni do 19 putničkih sedišta. Koji avioni ulaze u ovu klasu zavisi od lokalnih i nacionalnih propisa te se negde ne označuju kao linijski putnički avioni. Ova klasa aviona obično ne uključuje pogodnosti kao što su toaleti i „kuhinja” i nemaju prateće kabinsko osoblje.
Poznatiji avioni iz ove kategorije su: Fairchild Metro, Jetstream 31/41 i Embraer EMB 110.
Avioni u produkciji[уреди | уреди извор]
| Model | Prvi let | Neto porudžbina | Isporuka | Zaostatak | MTOW (t) | tip sedišta | Opseg (nmi) |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Airbus A220 | 16/09/2013 | 397 | 45 | 352 | 60.8-67.6 | 116-141 | 2.950 3,200 |
| Airbus A320 family (excl. A318) | 22/02/1987 | 14.096 | 8.195 | 5.901 | 75.5-97 | 124-206 | 3.200-4,000 |
| Airbus A330/A330neo | 02/11/1992 | 1.613 | 1.333 | 280 | 242-251 | 247-287 | 6.350-8,150 |
| Airbus A350 | 14/06/2013 | 889 | 202 | 687 | 280-316 | 325-366 | 8.100-8,400 |
| Airbus A380 | 27/04/2005 | 331 | 230 | 101 | 575 | 544 | 8.200 |
| Boeing 737 NG/737 MAX | 09/02/1997 | 11.447 | 6.775 | 4.672 | 70.1-88.3 | 126-188 | 2.935-3,825 |
| Boeing 747-8 | 08/02/2010 | 139 | 118 | 21 | 448 | 410 | 8.000 |
| Boeing 767-300F | 20/06/1995 | 300 | 233 | 67 | 185 | 3.255 | |
| Boeing 777-300ER/F/777X | 24/02/2003 | 1.356 | 939 | 417 | 349.7-351 | 336-400 | 7.370-8,700 |
| Boeing 787 | 15/12/2009 | 1.377 | 728 | 652 | 227.9-250.8 | 242-330 | 6.430-7,635 |
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Winchester, Jim. "Sikorsky Ilya Muromets." Biplanes, Triplanes and Seaplanes (Aviation Factfile). London: Grange Books plc. 2004. ISBN 978-1-84013-641-8.
- ^ Woodman, Harry. Sikorsky Ilya Muromets Type Veh, (Windsock Datafile Special No.3 – Classics of WW1 Aviation Volume 3). Berkhamsted, Herts, UK: Albatros Productions Limited. 2000. ISBN 978-1-902207-13-1.
- ^ „Le Raid du Goliath”. l'Aérophile (на језику: French): 247. 1. 8. 1919.
- ^ Parmentier, Bruno. „Farman F-60 BN2 'Goliath'”. Приступљено 14. 11. 2013.
- ^ Herrick, Greg A. "The Amazing Story of America's Oldest Flying Airliner". Архивирано 2007-06-30 на сајту Wayback Machine fordtri-motor.com, Yellowstone Aviation, Inc (Jackson, Wyoming), 2004. Retrieved: October 1, 2006.
- ^ Lee, John G. (leto 2014). „Early Days of the Ford Trimotor: Recollections of a Participant”. AAHS Journal. American Aviation Historical Society. 59 (52): 128—134.
- ^ Towle, Tom (leto 2014). „Designing the Ford Trimotor”. AAHS Journal. American Aviation Historical Society. 59 (52): 122—127.
- ^ "11-III-1935." Архивирано 2013-12-19 на сајту Wayback Machine Llega a Barajas el primer Douglas DC-2 para las Líneas Aéreas Postales Españolas (LAPE). Retrieved: February 11, 2014.
- ^ "Douglas DC-2." adf-serials.com. Retrieved: November 27, 2010.
- ^ Rumerman, Judy. "The Douglas DC-3". Архивирано 2004-08-06 на сајту Wayback Machine U.S. Centennial of Flight Commission, 2003. Приступљено March 12, 2012.
- ^ Burke, Kathleen (april 2013). „How the DC-3 Revolutionized Air Travel”. Smithsonian.
- ^ „Aries Lancaster”. Explore North. Приступљено 24. 5. 2017.
- ^ Jackson, A.J. (1965). Avro Aircraft since 1908 (1st изд.). London: Putnam & Company Ltd. стр. 388—392.
- ^ „First Jet Transport”, Flight, 29. 7. 1948, Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г.
- ^ „From Jets to Pistons”, Flight: 464, 17. 9. 1954, Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г.
- ^ Birtles, P.J. Classic Civil Aircraft 3: De Havilland Comet. Shepperton, UK: Ian Allan. 1990. ISBN 978-0-7110-1947-8.
- ^ Birtles, P.J. "The de Havilland Comet Srs. 1–4." Aircraft in Profile, Volume 5. New York: Doubleday, 1970, First edition 1967.
- ^ Floyd, Jim. The Avro Canada C102 Jetliner. Erin, Ontario: Boston Mills Press. 1986. ISBN 978-0-919783-66-9.
- ^ Winchester, Jim. "Avro Canada Jetliner." X-Planes and Prototypes. London: Amber Books Ltd.. 2005. ISBN 978-1-904687-40-5.
- ^ Negroni, Christine (jul 2014). „747: The World's Airliner”. Air & Space Magazine. Приступљено 2. 1. 2015.
- ^ Becher, Thomas (1999). Boeing 757 and 767. Marlborough, Wiltshire: Crowood Press. ISBN 978-1-86126-197-7.
- ^ Birtles, Philip (1999). Modern Civil Aircraft: 6, Boeing 757/767/777. 3rd ed.. London: Ian Allan Publishing. ISBN 978-0-7110-2665-0.
- ^ Hoyle, Craig (6. 11. 2018). „World airliner directory - Mainliners”. Flight Global.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Newhouse, John (1982). The Sporty Game: The High-Risk Competitive Business of Making and Selling Commercial Airliners. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-394-51447-5.
- Quastler, I. E. (2017). Unusual Airlines and Airliners: A Photo Journal. San Diego, CA: R&I Publishing. ISBN 978-0976985846.
- Jim Winchester (15—21 November 2016). „World Airliner Directory”. Flight International. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - „An Overview of Commercial Aircraft 2017 - 2018” (PDF). DVB Bank. oktobar 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 10. 2019. г. Приступљено 09. 01. 2019.
- Davies, R.E.G. (2000). TWA: an airline and its aircraft. McLean, Virginia: Paladwr Press. ISBN 978-1-888962-16-1.
- Donald, David, ур. (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. New York, NY: Barnes & Noble Books. ISBN 978-0-7607-0592-6.
- Eden, Paul, ур. (2008). Civil Aircraft Today: The World's Most Successful Commercial Aircraft. Silverdale, Washington: Amber Books Ltd. ISBN 978-1-84509-324-2.
- Frawley, Gerard (2001). The International Directory of Civil Aircraft. Weston Creek, Australian Capital Territory: Aerospace Publications. ISBN 978-1-875671-52-6.
- Haenggi, Michael (2003). 767 Transatlantic Titan. "Boeing Widebodies" series. Osceola, Wisconsin: Motorbooks International. ISBN 978-0-7603-0842-4.
- Kane, Robert M. (2003). Air Transportation 1903–2003. 14th ed.. Dubuque, Iowa: Kendall Hunt Publishing. ISBN 978-0-7872-8881-5.
- Norris, Guy; Wagner, Mark (1996). Boeing Jetliners. Osceola, Wisconsin: MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-0034-3.
- Norris, Guy; Wagner, Mark (1998). Boeing. Osceola, Wisconsin: MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-0497-6.
- Norris, Guy; Wagner, Mark (1999). „767: Stretching and Growing”. Modern Boeing Jetliners. Osceola, Wisconsin: Zenith Imprint. ISBN 978-0-7603-0717-5.
- Norris, Guy; Wagner, Mark (2001). Boeing 777, The Technological Marvel. Osceola, Wisconsin: Zenith Press. ISBN 978-0-7603-0890-5.
- Norris, Guy; Wagner, Mark (2009). Boeing 787 Dreamliner. Osceola, Wisconsin: Zenith Press. ISBN 978-0-7603-2815-6.
- Shaw, Robbie (1999). Boeing 757 & 767, Medium Twins. Reading, Pennsylvania: Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-903-4.
- Smil, Vaclav (1998). Transforming the Twentieth Century: Technical Innovations and Their Consequences. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-516875-4.
- Sutter, Joe (2006). 747: Creating the World's First Jumbo Jet and Other Adventures from a Life in Aviation. Washington, D.C.: Smithsonian Books. ISBN 978-0-06-088241-9.
- Taylor, John W.R., ур. (1989). Jane's All the World's Aircraft 1989–90. London: Jane's Yearbooks. ISBN 978-0-7106-0896-3.
- Wells, Alexander T.; Rodrigues, Clarence C. (2004). Commercial Aviation Safety. New York, NY: McGraw-Hill Professional. ISBN 978-0-07-141742-6.
- Wilson, Stewart (2002). Ansett: The Story of the Rise and Fall of Ansett, 1936–2002. Weston Creek, Australian Capital Territory: Aerospace Publications. ISBN 978-1-875671-57-1.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
