Пређи на садржај

Радомир В. Ивановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радомир В. Ивановић
Датум рођења(1936-08-28)28. август 1936.
Место рођењаСмоница код Ђаковице, Краљевина Југославија
Датум смрти20. новембар 2022.(2022-11-20) (86 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Радомир В. Ивановић (Смоница, 28. август 1936 — Београд, 20. новембар 2022) био је српски универзитетски професор, академик и књижевни критичар.[1]

Младост

[уреди | уреди извор]

Радомир Ивановић је рођен 28. августа 1936. године у селу Смоница код Ђаковице. Основну школу је завршио у Подгорици, нижу гимназију у Змајеву (код Новог Сада),а вишу гимназију и Филозофски факлутет (Групу за југословенску књижевност и јужнословенске језике) у Новом Саду 1960. год. Докторирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду.[1]

Радио је као асистент, а касније као доцент и ванредни професор на Филозофском факултету у Приштини (Групи за југословенске књижевности и српско-хрватски језик). Радио је такође и као саветник у Републичком секретаријату за образовање и науку СР Србије у Београду. Од 1976. године, па до одласка у пензију радио је као редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду, на коме је предавао Српску књижевност 19. века и Македонску књижевност. Пензионисан је 2003. године.[1]

Прве стручне и научне радове почео је да објављује 1960. године. До данас је објавио преко 1600 радова, као и преко 60 књига на српском и преко 12 књига на македонском језику. Радове је објавио у 164 публикације на језицима југословенских народа и народности као и на неколико светских језика. Ивановићеви радови превођени су на: француски, енглески, руски, немачки, македонски, албански, турски, румунски, јерменски, словачки, русински, бугарски, италијански, грчки, шпански и јапански језик.[1] Створио је обимно и значајно дело из области књижевне теорије, критике и есејистике. По позиву је држао предавања на страним универзитетима и учествовао у раду бројних научних скупова из области филологије. Говори руски и македонски, а служи се немачким, словеначким и бугарским језиком.

Осим књижевном историјом, теоријом и критиком бави се још и позоришном теоријом и критиком. Као истакнути педагошки, научни и културни радник, акад. Ивановић је током протеклих деценија више пута награђиван значајним друштвеним наградама и признањима.

Од 1991. године Ивановић је редовни члан Македонске академије наука и уметности у Скопљу,а од 2000. године и Црногорске академије наука и умјетности у Подгорици. Члан је Удружења књижевника Србије, почасни члан Друштва писаца Македоније, стални члан-сарадник Матице српске у Новом Саду и почасни доктор наука Универзитета „Св. Кирил и Методије“ у Скопљу.[1]

2001. године објављена је књига-зборник радова у почаст академику Радомиру В. Ивановићу, филозофски факултет-ИТП „Змај“, Нови Сад. Књигу је уредио проф. др Миодраг Радовић, у којој је заступљено 36 сарадника који су говорили о Ивановићевом научном доприносу. Године 2003-2004. издата су Ивановићева изабрана дела у седам књига, а 2006. године изабрана дела у осам књига.[2]

За дописног члана Црногорске академије наука и умјетности (сада инострани) изабран је 7. децембра 2000. године.[1]

Преминуо је 20. новембра 2022. године у Београду.[3]

Награде

[уреди | уреди извор]

За свој културни, просветни, научни и стручни рад добио је низ признања и награда, међу којима су:[1] Награда града Приштине (1967), Децембарска награда САП Косово (1970), Тринаестојулска награда СР Црне Горе (1974), Златна значка Културно-просветне заједнице Србије (1977), Повеља Међурепубличке културно-просвјетне заједнице Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине (1983), Награда Покрајинског синдиката Војводине (1992), Награда ослобођења Подгорице (1995), Балканска награда „Кочо Рацин” (1997), Косовска награда „Вук Филиповић” (1998) и Награда за животно дјело „Паја Марковић Адамов” (1999–2000).

Одабрана дела

[уреди | уреди извор]
Књижевна дела
  • Милутин Ускоковић
  • Романи Михаила Лалића
  • Поетика Косте Рацина
  • Поетика Блажа Конеоског.- Београд: Партизанска књига, 1982
  • Реч о речи : поетика Аце Шопова.- Београд: Ново Дело, 1986
  • Поетика Славка Јаневског.- Краљево: Слово, 1989
  • Поетика Риса Ратковића
  • Његошев поетски говор
  • Писци у проблеми
  • Књижевне паралеле
  • Поетика и критика
  • Од Његоша до Лалића
  • Реторика човјечности
Монографије
  • Петар Други Петровић Његош
  • Стефан Митров Љубиша
  • Марко Миљанов Поповић
  • Никола Први Петровић Његош
  • Душан Костић
  • Анрићева мудроносна проза
  • Стварање и сазнање

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е „Radomir V. Ivanović”. canu.me. Приступљено 4. 2. 2024. 
  2. ^ Књига Био-библиографија Радомира В. Ивановића
  3. ^ Preminuo akademik Radomir V. Ivanović

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Библиографија Радомира В. Ивановића. Милорад Милановић Цетиње: Централна народна библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић” 2010.
  • Први гувернер Подгорице (Бане Н. Ивановић, Радосав Милић)
  • Књижевно обликовање стварности (Радомир В. Ивановић)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радомир_В._Ивановић&oldid=28738362”