Македонска академија наука и уметности

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зграда МАНУ.

Македонска академија наука и уметности, скраћено МАНУ (мк. Македонската академија на науките и уметностите), основана је 23. фебруара 1967. године. Њен први председник био је Блаже Конески. Садашњи председник је Георги Старделов.

Чланови МАНУ бирају се сваке три године. Од свог оснивања до данас, МАНУ је имала укупно 154 члана. Од тренутна 74 члана, 41 је редовни члан, а 33 имају статус спољних сарадника. МАНУ засад има четири почасна члана, а то су Коле Чашуле, Јосип Броз Тито, Едвард Кардељ и Борис Евгенович Патон.

Научни центри[уреди]

Македонска академија има и пет научних центара:

  • Центар за генетско инжењерство и биотехнологију
  • Центар за енергетику, информатику и материјале
  • Центар за подручну лингвистику
  • Центар за лексикографска истраживања
  • Центар за стратешка истраживања

Научни одели[уреди]

Унутар МАНУ функционише пет одела:

  • Одел за лингвистичке и литературне науке
  • Одел за социјалне науке
  • Одел за математичке и технолошке науке
  • Одел за биолошке и медицинске науке
  • Одел за уметност

Председници МАНУ[уреди]

Међународна сарадња[уреди]

МАНУ је члан CEN (Мрежа академија централне и источне Европе) и SEEA (Академије југоисточне Европе).

Публикације[уреди]

МАНУ је до сада објавила око 1.690 научних радова са свих поља наука и уметности.

Спољашње везе[уреди]